DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 9 <-- 9 --> PDF |
tim u toku rata šuma na slivu bila je sva skroz posečena, upravo devastirana. Koeficijenat oticanja bio je znatno povećan. To je izazvalo u krajnjem rezultatu rušenje 70% svih objekata: i pregrada u koritu i kanala na čunu nanosa. Taj je kanal više puta bio renoviran i svaki je put ponovo porušen od prve velike vode, te je i sada ostao u ovakvom stanju. A takav kanal sada bi stajao više od 2 miliona dinara. Svi popravci bili su potpuno pogrešno izvedeni zbog nerazumevanja uzroka rušenja i kvara (SI. 2). Čak i građevinski inženjeri smatrali su za uzrok rušenja pravac kanala odnosno suviše oštre kontrakrivine, a nisu uočili ni tu upadljivu činjenicu, da je kanal porušen i na potezima u pravoj liniji i da je porušeno oko 70% pregrada. Međutim pravi je razlog bio jasan i jednostavan: usled povećanja količine vode ona se izlivala iz kanala, pravila i produbljivala jaruge uzduž zidova kanala sve dublje i dublje; pa kada je dubina tih jaruga sa spoljnih strana zidova kanala stigla do fundamenta, nagnut zid kanala bio je lišen svakog oslonca i pao je, kao što je pokazano u priloženom nacrtu (SI. 3). Na ovom fundamentnom primeru najbolje se vidi, kakvu ulogu igra pošumljavanje u regulaciji, i da je ono zaista potrebno. III. Pri pošumljavanju bujica treba tipizirati nekoliko delova bujice, pošto svaki tip iziskuje primenu različitih vrsta i metoda pošumljavanja. Stoga u svakoj bujici treba razlikovati: 1) sliv u širem smislu odnosno onu površinu, koja je ograničena vododelnicom i koja dobavlja vodu za bujicu; 2) uži deo sliva, koji igra predominantnu ulogu i predstavlja prugu oko obale korita različite širine (od 50 do 500 metara); 3) strme nagibe i obale korita; 4) dno korita; 5) čun nanosa. Pošumljavanje celokupnog sliva, koji nije direktno i suviše degradiran, predstavlja skoro isti zadatak kao i pošumljavanje goleti. Relativno efikasnije rezultate u smislu poboljšanja vodenog režima toka daje pošumljavanje one pruge, koja je najbliža do samog korita, pošto baš ova zona stvara konstantu brzine vode do ivice nagiba korita, a skoro bez obzira na topografske prilike .udaljenog dela sliva i time određuje intenzivnost procesa rušenja nagiba, stvaranje jaruga, vododerina i popuzina u samoj obali. Svakako najbolji je način sadenja (gde dozvoljava pad i druge okolnosti) prethodno duboko oranje u jesen, izuzev — razume se — retke slučajeve čistog peska. Orati je potrebno što bliže do pravca izohipsa. Ovim se stvaraju rezerve vlage u zemljištu, što je naročito potrebno na nagnutim površinama, na kojima atmosferski taloži u vrlo malom procentu poniru u zemlju usled većeg pada. Pri tome treba obratiti pažnju na izvesne prigovore protiv oranja sliva. Ovi prigovori nisu bez osnova, a sastoje se u tome, što se oranjem ili uopšte totalnom obradom zemljišta uništava travni pokrov i voda može odneti gornji rastresiti sloj u korito i što će se u ovakvom rastresitom sloju lako stvarati nove jaruge i vododerine. Zaista izvestan deo orane zemlje na izvesnim mestima delimično može biti ispran, ali ne mora, što sve zavisi od intenzivnosti pljuskova. Zatim ovaj proces nije tako brz i za 2—3 godine neće se stvoriti ozbiljnije vododerine. Ali oranjem i uništavanjem korova stvaraju se odlične prilike za opstanak šume, koja pri brzom prirastu već u trećoj ili četvrtoj godini počinje sprečavati ispiranje tla. Ako pretpostavimo najgore pri 543 |