DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 17 <-- 17 --> PDF |
de la végétation des terrains calcaires par son apparence physionomique. Sa couverture drue et vigoureuse s´étend a perte de vue et donne des pâturages de premiere qualité qui sont d´un tres grand intéret économique puisqu´ils sont la base de l´élevage dans la Serbie Méridionale. Au point de vue phytosociologique la végétation de ces pâturages appartient pour la plupart aux associations des allainces Poion violaceae, Seslerion comosae et Nardion strictae. Dans la premiere alliance se distingue particulierement par son intéret économique l´assoc. Poa violacea - Qeranium subcaulescens qui se développe dans la région subalpine entre 1600—2100 m. Dans le régions plus élevées cette association cede le terrain aux associations Festuca Halleri - Qeum montanum et Carex curvula - Primula minima — dans l´alliance Seslerion comosae. Les groupements de l´alliance Nardion strictae se développent particulierement sous l´influence d´une pâture intense dans les régions des associations des alliances précédentes. La végétation des rochers siliceux et des éboulis est peu développée, tandis que celle des terrains humides est représentée par un plus grand nombre d´associatio´ns dont les plus importantes sont les groupements de l´alliance Narthecion scardici. Leur intéret économique n´est pas grand. Prof. Dr. ANDRIJA PETRAČ1Ć (ZAGREB): AMORPHA FRUTICOSA L. KAO NOV I OPASAN KOROV U POSAVSKIM ŠUMAMA (AMORPHA FRUTICOSA COMME UNE NOUVELLE MAUVEUSE HERBE DANS LES FORETS DU BASSIN DE SAVE) U mnoge naše posavske slavonske šume naselila se zadnja tri decenija u velikoj množini Amorfa fruticosa1 L., koju narod obično naziva divlji bagrem, a ponegdje i: č i v i t n j a č a. Ona je stranog porijekla; potječe iz Sjev. Amerike (Florida, Karolina). U Evropu je unesena 1724. g.~ Spada u familiju lepirnjača (Leguminosae). Ponajviše raste grmoliko. Njeni šiboliki grmovi čine obično manje ili veće skupine. Amorfa izraste oko 2—5 m u visinu i oko 2—3 cm u debljinu. Njeno perasto lišće dugo je ponajviše 10—20 cm, a sastavljeno je u glavnom od 20—30 dugoljastih kratkodlakavih listića. Na tim se listićima, ako ih okrenemo prema svjetlu, vide mnoge jasno punktirane žlijezdice. Listići imaju oko 2—3 mm duge peteljčice. Mladi su izbojci također ponešto dlakavi. Amorfa cvjeta ljeti: (jul—august) u dugoljastim uspravnim klasastim grozdovima, koji su dugi oko 10—15 cm. Cvjetići nemaju ni krilaca ni ladica. Zastave su modre, a prašnice žute. Mahune su ponešto srpolike, oko 1 cm duge i 2,5 mm široke; imaju po sebi mnoge male žljezdaste izbočine. 1 Hegi : Flora von Mittel-Europa, IV 3, str. 1385, München; Dippel : Handbuch der Laubholzkunde, III Teil, str. 690, Berlin 1893. 2 Mitteilungen der Deutschen Dendrologischen Gesellschaft, 1916, str, 183. 623 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 18 <-- 18 --> PDF |
Sadrže u glavnom po jednu sjemenku, dugačku oko 0,5 cm i teško se otvaraju. Mahune zajedno sa sjemenkama vrlo su lagane. U 1 gramu ima ih oko 90 (u suhom stanju tj. nakon 10 dana držanja u sobi). Lišće i plodovi sadrže u sebi posve malo eteričnog ulja, a mladi izbojci sadrže neko posebno mastilo (bastard-indigo), koje je međutim različno od pravogindiga (čivita). Radi toga naziv »čivitnjača« nije posve ispravan. Amorfa je kod nas često uzgajana uz željezničke pruge. Napose se vrlo mnogo vidi uz željezničke nasipe i grabe od stanice Caprag do Vinkovaca. U širokim željezničkim grabama između stanice Dubica i Jasenovac tvori amorfa manje ili veće čiste naseobine, a prodire i na susjedne livade. Uz željezničke pruge uzgaja ju po svoj prilici željezničko osoblje i to djelomično zbog vezanja nasipa (ma da u glavnom raste uz nasipe, a ne na njima), a djelomično i kao ukrasnu, no jamačno ponajviše kao medonosnu biljku. Odatle su je poplave prenijele u šume. Prema tome ona je u glavnom raširena u šumama, koje su izvrgnute poplavama, a ponajviše na mjestima, do kojih poplave često dopiru. SI. 1. Amorpha fruticosa u jesen sa zrelim mahunicama. Kako su mahune lagane, mogu dosta dugo plivati na vodi. ...... pokusima Zavoda za uzgajanje šuma u Zgrebu održe se zrele mahune na površini vode u posudi dosta dugo (voda 1—2 puta na dan malo promiješana). Iz tri paralelno vodena pokusa (sa ukupno 300 mahuna) dobili su se u tom pogledu slijedeći srednji podaci: Nakon 1 dana potonulo je 2% mahuna 2 » » » 10% 3 » » » 21% 4 » » ´ » 36% 5 » » » 53% 6 » » » 67% 7 » > >> » 79% 8 » » » 89% 9 » » » 95% 10 » » » 99% Odatle se jasno vidi, da poplave mogu raznositi sjeme amorfe na veće udaljenosti. 624 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Male i lagane mahune može po svoj prilici raznositi na manje udaljenosti i jači vjetar, a raznose ih donekle i životinje. Na pojedinim mjestima uzraste amorfa vrlo gusto. Upravo radi toga gustog rasta ona je opasan korov kod pomlađivanja hrastovih sastojina, jer svojim zasjenjivanjem uništi mnoge mlade hrastove biljke. Neprijatna je napose i zato, jer raste šiboliko, te nije podesna gotovo ni za kakvu upotrebu. Radi svojih sitnih dimenzija ne dolazi ona u obzir ni kao ogrijevno drvo. H i c k e l3 spominje, da se njeni izbojci mogu upotrijebiti u košaračkom obrtu. Amorfa podnosi poplave vrlo dobro, kako nam to dokazuju nalazišta po niskim predjelima, koji stoje dugo vremena pod vodom. Isto tako dobro podnosi i zasjenu odraslih mješovitih sastojina brijesta, jasena i hrasta. Amorfa se pojavila u nekim našim šumama (napose u okolici Jasenovca) već pred neka 3 decenija. Danas sve više prodire u šume, te izgleda da će kod budućih pomladenja ovih šuma praviti velike štete. Ona je i dosad u nekim kulturama prouzročila dosta štete. Kako su stare posavske hrastove šume u glavnom posječene i pomlađene već prije znatnijeg raširenja amorfe, nije se njeno štetno djelovanje proširilo do danas na velikim površinama. Ne pravi veće štete, ako se pojavi na rijetko, nego samo, ako je gusto ponikla. U šumi Greda Gradiške imovne općine, kod Novske, napravila je amorfa prigodom pomlađivanja hrastove sastojine u odjelu 9 osjetljivu štetu. Sastojina toga odjela ima danas nešto preko 10 godina. Još sada ima u njoj amorfe, a hrastića ima vrlo malo. Ovo vrijedi i za one dijelove toga odjela, gdje je tlo najsuše, tj. na njegovom sjevernom rubu. U odjelu 6, koji leži sjeverno od odjela 9, posječena je stara hrastova sastojina pred 3—4 godine. Ovaj je odjel izložen poplavi tek na južnom svom dijelu. Na cijeloj površini, koja je izvrgnuta poplavi, ima amorfe, no ne u tolikoj množini, da bi mogla mladim hrastićima praviti veću štetu. Međutim na najnižem dijelu toga odjela, na jugozapadnom rubu, naselila se amorfa u tolikoj množini (20—40 kom na 1 m2), da je njena gusta sastojina posve prekrila površinu od ca 2—3 jutra. Danas je ta sastojina amorfe visoka oko 2—2,5 m. Pridanci amorfe debeli su oko 2 cm. Ti se pridanci često, a ponajviše u visini od 20—50 cm od zemlje, razgranjuju u više izdanaka (šiba), koje su danas u visini´ od 1 m nad zemljom pretežno debele do 1 cm. Već se sada opaža, da hrastići pod gušćim sklopom amorfe jedva životare. Oni su stari 5—8 godina (3 god. branjevina + 5 god. predzabrane), a ima ih koji su tek 30—50 cm dugi i jedva koji milimetar debeli. Gdje je sklop ove amorfine sastojine rjeđi, ondje je odraslost hrastovih biljaka bolja. Hrastići, koji su uzraslü na potpunom svjetlu, visoki su 1—2 m i debeli oko 1—1,5 cm (50 cm na zemljom). Na površini, gdje amorfa čini guste skupine, uzrast će doduše ovdje ondje po koji hrast, no na tim mjestima bit će prihodi od predužitaka vrlo maleni ili gotovo nikakovi. Zavod za uzgajale šuma na poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zagrebu počeo je ove godine motriti uzrast hrastića u spomenutoj sa Hickel : Dendrologie forestiere, Paris 1932, str. 202. 625 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 20 <-- 20 --> PDF |
stojini amorfe, te se ovaj članak ima smatrati kao prethodni izvještaj o proširenju amorfe u posavskim šumama i o štetama, koje ona nanosi hrastovim kulturama. Résumé. L´amorpha fruticosa, introduite chez nous il y a quelques dizaines d´années par le personnel des chemins de fer et cultivée par ce meme personnel le long des fossées ferroviaires, a pris naguere du terrain dans nos forets de chene pédoncule se trouvant dans le bassin d´inondation de Save. La, elle fut transportée par l´intermédiaire de ses cosses nageant facilement sur les flots et s´est montrée — par sa croissance rapide et tres serrée — comme un facteur sensiblement nuisible aux jenes plants de chene. Ing. A. PERUŠIĆ (BEOGRAD): ORGANIZACIJA ČUVARSKE SLUŽBE U ŠUMAMA POD OSOBITIM JAVNIM NADZOROM (SUR L/ ORGANISATION DU SERVICE DES GARDIENS FORESTIERS POUR LES FORETS COMMUNALES) U prošlom broju našega lista odštampana je Uredba o čuvarima nedržavnih šuma, kojom se nadopunjuje Zakon o šumama od 29 decembra 1929 god. Kako ta važna zakonska odredba reguliše materiju svoje vrsti, tešku i komplikovanu, sumnjamo, da neće uskoro doživjeti stanovite izmjene i dopune. Prije nego se osvrnem na načelnu stranu donesene uredbe i njezinu tehničku provedbu, smatram potrebnim da prikazem ukratko historijat rada po ovom pitanju. Opći prikaz o komunalnom šumarstvu u našoj državi dao sam posebno1 i u njemu općenito dodirnuo i čuvanje šuma komunalnih, dakle najvećega dijela nedržavnih šuma. Što propisuje o čuvanju nedržavnih šuma Zakon o šumama i što je sve, u primjeni propisa toga zakona, propisalo o čuvanju spomenutih šuma Ministarstvo, a što banske uprave? Kakovo je napokon stanje u tim šumama prema izvještajima banskih uprava? Po ranijem austrijskom zakonu o šumama od 3. XII. 1852. godine određeno je (§ 52), da se osoblju uprave šumske ima pridati primjereno osoblje lugarsko i nadzorno po mjeri, kao što je u kojoj zemlji uobičajeno. »Ako se glede toga pojave sumnje i zapreke i ako javni obziri iziskivali budu, ima zemaljska vlast, uvaživ sva razmjerja, ustanoviti, što je primjereno.« . ´ 1 Vidi: A. P. Komunalne šume u Jugoslaviji, u aktima Međunarodnoga šumarskoga kongresa u Budimpešti, 1936 g. 626 |