DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 33 <-- 33 --> PDF |
upropaštenja. Ovamo dolazi n. pr. plitko zemljište na strminama, opasnost od razvejavanja vetrom (živi peskovi), od zamočvarenja, od ispiranja kišnicom, od zakorovljenja, od klizanja i utiskivanja plodnog zemljišta, od odronjavanja uz reke i potoke i t. d. Amo dolaze i klimatski momenti, n. pr. šume uz gornji rub vegetacije, u izrazitim mrazištima, gde bi ponovno pošumljenje čiste sečine moglo biti onemogućeno, i si. Ovde tačke 1) i 3) § 16. Zakona o šumama jasno to izražavaju, dok tačka 2) toga paragrafa čini onu zabunu i ona bi mnogo bolje pristajala u § 17., koji kaže: »Privremeno zaštitne šume jesu one, koje zaštićuju objekte izvan svoga staništa i koje je nadležna vlast za takve proglasila. U tom cilju mogu se proglasiti zaštitnim šumama naročito one, koje štite lekovite vode i klimatska lečilišta.« Ona tačka 2) § 16. opet glasi: Stalno zaštitne šume jesu: ... »2) koje zaštićuju vrela, bujična područja, sprečavaju naglo oticanje vode i tako posredno zaštićuju od poplave i usova (lavina)«. Tu se postavljaju pitanja: zašto trebaju lekovite vode (jamačno: vrela lekovitih voda) samo privremenu zaštitu, a vrela obične pitke vode stalnu zaštitu? Ili: ako su privremeno zaštitne šume (sve) one šume, koje zaštićuju objekte izvan svoga staništa i oglašene su takvima, da li je time dovoljno jasno rečeno, da stalno zaštitne šume ne štite objekata izvan svoga staništa, odnosno da se mogu oglašavati stalno zaštitnim šumama šume na relativnom zemljištu, ako one štite isključivo objekte izvan svoga staništa, pobrojane u tačci 2) § 16.? Te jasnoće nema. Ako se sada osvrnemo na dalje propise u ovoj glavi, mi ćemo naskoro videti, da bi ovakvo postavljanje toga tumačenja zakonskih propisa počinilo ćelu zbrku i dovelo do neispravnih konsekvencija. Već § 18. zakona propisuje, da proglašavanje šuma za stalno zaštitne vrši ban po službenoj dužnosti ili po traženju zaintercsovanih lica na osnovu pribavljenog stručnog mišljenja šumarskog referenta i provedenog postupka. Dalje propisuje taj isti paragraf, da je opšta upravna vlast prvog stepena dužna u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu Zakona o šumama sastaviti katastar svi h stalno zaštitnih šuma svoga područja. Zašto ne odmah, u prvom mesecu? Dalje: Ako se pre nego što bude gotov katastar (stalno?) zaštitnih šuma, podnese molba za krčenje ili seču šuma, koje imaju karakter zaštitnih, postupiće se po §§; 7. i 13. Čemu to? Zar se i sa ostalim šumama, koje nemaju »karakter zaštitnih,« ne postupa tako? Odakle najednom ovaj karakter i po čemu da se on utvrđuje? Ovaj rok od 5 godina ima svakako značenje, ne da se u to vreme sastavi katastar, već da se provede oglašenje stalno zaštitnih šuma, a katastar se vrlo lako i brzo u isto vreme sastavlja. Da ne stoji u zakonu ono nesretno »ili po traženju« zainteresovanih,« ovo bi jamačno ovako i glasilo, a tako ne može. U ovom se paragrafu najočitije vidi ona zbrka, ako S 16. shvatimo onako bukvalno, kako smo gore izložili. Propis § 19. odnosi se samo na privremeno zaštitne šume i jasan je, kako je i definicija ove kategorije šuma u § 17. jasna. No sledeći § 20. u zaštitnim šumama uopšte, dakle u stalno i privremeno zaštitnim šumama bezuslovno zabranjuje čistu seču, izuzimajući samo »sitne bagremove šume« (recte: niske šume)! I sledeći § 21. daje ovlaštenje ministru 639 |