DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 34 <-- 34 --> PDF |
šuma i rudnika (zašto ne oglašivaču banu?) da propiše za zaštitne šume (sve?) sve mere, koje su neophodno potrebne ... Ovde bi imao, kod onakvog tumačenja, rezona samo drugi stav ovoga paragrafa, da se odluka o tome, da li se zaštitna šuma ima uzeti u državnu upravu, pridrži za ministra šuma i rudnika. A kako ćemo još videti, i ovo se može odnositi samo na stalno zaštitne šume. Sledeći § 22. odnosi se na privremeno zaštitne šume, da je naime zainteresovana strana, u čiju se korist oglašava šuma privremeno zaštitnom, dužna tu šumu na zahtev vlasnika otkupiti, ako su mere vlasti za vlasnika te šume tako teške, da bi se time ugrozio njegov ekonomski opstanak. I ovaj je propis jasan i decidivan, jer se odnosi na jasni § U. zakona. No i iz ovoga bi se moglo zaključiti, da se prednji § 21. odnosi samo na stalno zaštitne šume. Sledeći § 23. odnosi se izrično na obe one kategorije zaštitnih šuma, da se naime u njima, po potrebi, mogu ograničiti prava službenosti trećih lica. Kako ćemo kasnije videti, i ovaj propis boluje na onoj bolesti iz § 16. Ista nedoslednost opaža se i kod sledećeg § 24. zakona, koji predviđa opraštanje od poreza. Jasan § 25. zakona odnosi se opet na privremeno zaštitne šume: kojim načinom se ta zaštita može da skine, dok § 26. određuje, da se i sa strategijskim šumama i sa šumama proglašenim prirodnim spomenicima može postupati kao i sa privremeno ili stalno zaštitnim šumama, kod čega se vlasnik može poslužiti svim povlasticama, koje daje zakon (§§ 21., 22., 23. i 24.). Ni ovde, nažalost, nije sve u redu, kako ćemo još videti. Konačno § 27. ureduje troškove postupka. Da bi se ova pobrkanost izbegla, potrebno je da se tačno raščiste i definišu oni pojmovi, čime će se olakšati, a možda tek i omogućiti provedba ovih važnih propisa. To bi bilo tim više potrebno, jer mi danas još ne možemo znati kada će se moći pristupiti temeljitom prečišćenju samoga zakona o šumama. Logičnom analizom svih tih propisa i njihovih konsekvencija mi dolazimo do sledećih zaključaka: Razlika između stalno zaštitnih i privremeno zaštitnih šuma je u tome, da stalno zaštitne šume imaju da štite isključivo svoje stanište od verovantog očitog upropaštenja, dok privremeno zaštitne šume imaju da štite isključivo objekte izvan svoga staništa. Za one prve već smo gore naveli nekoliko primera, čime može da bude motivisana ta naročita zaštita, a za ove druge, to jest privremeno zaštitne šume, objekti van šume, koje ona ima da štiti, mogu biti najrazličnije vrsti, kao razne zgrade i selišta, drumovi, železnice, vrela lekovite i pitke vode i t. d. Stalno zaštitna šuma uvek je i subjekt i objekt, a privremeno zaštitna šuma uvek samo subjekt ove naročite zaštite. Iz toga proizlazi dalje, da će stalno zaštitna šuma biti uvek na apsolutnom šumskom zemljištu, dok privremeno zaštitna šuma može — čak pretežno! — da bude i na relativnom šumskom tlu. To međutim ne isključuje lokalno privremeno zaštitno dejstvo neke stalno zaštitne šume, kao što nije ničim izuzet opšti zaštitni karakter i jednih i drugih zaštitnih šuma u pogledu opšte regulacije oticanja obo 640 |