DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1938 str. 35 <-- 35 --> PDF |
rinskih voda, ublažavanja klimatskih ekstrema, higijenskih i estetskih kao i ekonomskih koristi od šume i t. d. No za sve ovo dostaju opšti propisi Zakona o šumama, naravno ako se oni uredno provode, a ako se ne provode, ni zaštita nam ne može pomoći! Ovako i jedino ovako mi možemo i moramo shvatiti i onu drugu tačku iz § 16. Zakona o šumama »Stalno zaštitne šume jesu: ...2) koje zaštićuju vrela, bujična područja, sprečavaju naglo oticanje vode i tako posredno zaštićuju od poplave i usova (lavina)« kao jedan općeniti kriterij zaštitnog dejstva šuma uopće, no u ovom slučaju merodavn o potenciran time, da ove šume imaju prvenstveno da štite svoje sopstveno stanište, jer to čuvanje bistveno uslovljava sve one posredne zaštitne delatncsti odnosne šume. Praktično to izlazi na ovo: stalno zaštitne šume imaju da u opštem javnom interesu održanja svih šuma (§ 6. zakona) bezuslovno sačuvaju trajnu produktivnost svoga inače ugroženoga staništa, dok imaju privremeno zaštitne šume prvenstveno ograničen značaj na čuvanje onih privatnih ili javnih, ali uvek konkretiziranih objekata izvan svoga staništa, koji rnogu jednako da su i povremenog i trajnog karaktera. Oglašavanje stalno zaštitnih šuma vrši se dakle za trajnu korist sopstvenika šume, jer se ona time štiti od verovatnog upropaštenja, štiti se njena sposobnost da odbacuje trajne prihode vlasniku, dok se šuma oglašuje privremeno zaštitnom samo u interesu vlasnika onoga objekta van šume, dakle u pravilu protivno interesima samog vlasnika šume. Čim ovako postavimo stvari, mi dobivamo jasne direktive kako za shvatanje tako i za provođenje svih tih propisa Zakona o šumama. No pre nego pređemo k ponovnom podrobnom razmatranju ovih propisa sa ovim gledanjem, ne će možda biti suvišno da navedemo još nekoliko konkretnih primera — pored već navedenih o onoj prividnoj (jer u zakonu faktična ne može da bude!) zbrci pojmova — do kakvih nas apsurdnih situacija može dovesti onakvo bukvalno tumačenje § 16. zakona. Poznato je da je jedan veliki deo Bečke šume (Wienerwald) bio oglašen zaštitnom šumom zbog zaštite vrela pitke vode za grad Beč. Sve su to i te kako pitomi krajevi, sve su šume visokog uzgoja i pretežno na relativnom šumskom zemljištu. Po onom shvatanju kod nas bi sve to bila stalno zaštitna šuma, bez prava na bilo kakvu otštetu i t. d. premda ona štiti isključivo visoki vodovod za mesto van svoga staništa i pruža mu time ogromne neprocenjive koristi! Nije nam poznato, da li je i kod nas u kojem kraju bilo og´ašeno neko veće područje zaštitnim područjem za ovakva vrela za vodovod, no ako još i nije, toga će biti i mora biti. Ali znamo, da je više ovakvih šuma bilo oglašeno zaštitnim šumama zbog opasnosti od odronjavanja kamenja i od usova u cilju zaštite pojedinih naselja, a naročito važnih prometnih objekata. U ovim slučajevima ponekuda zabranjena je uopšte svaka seča drveta i svako iskorišćavanje šume. Ovo ne možemo nikako supsumirati pod pojam naših »stalno zaštitnih šuma«, koje se oglašuju ureda radi i bez svake otštete, pa čak i bez mogućnosti otkupa, premda bi time mogao biti ozbiljno ugrožen ekonomski! opstanak sopstvenika. Merodavno za ovo i ovakvo oglašenje može dakle biti jedino dejstvo, da li je 641 . |