DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1939 str. 15 <-- 15 --> PDF |
minskog utezanja s druge strane je ravna 11,80—10,91 = 0,89% Ta je razlika relativno neznatna i potpuno dozvoljena, kada se uzmu u obzir neodredjenost i poteškoće pri merenju i činjenica, da je izabran primer, čiji podaci najpovoljnije odgovaraju gornjoj îormuli. Upliv zakrivljenosti godišnjih prstenova na tangencijalno utezanje. Razmatrajmo poprečni presek jedne drvene opitne prizme dimenzija 1 X 4 X 1 s a naznačenim godišnjim prstenovima otprilike najmanjih promera, koji se sreću prilikom ispitivanja utezanja đrveta (si. 2). Podelimo poprečni prošek na 8 polovičnih sekcija AB, BC, CD, DE,.., etc. Pretpostavimo, da je proseöni ugao godova sa centralnom linijom (horizontalnom simetralnom) onaj, što ih čine tangente godišnjih prstenova, koje prolaze kroz centar svake sekcije, tako da su . a2, a3, a4 proseöni uglovi sa desne strane poprečnog preseka. 3 ^ R Ô^"^ 0 Si-3. Razmatrajmo posebno utezanje prve uvećane sekcije (si. 3), u kojoj je AB centralna linija (horizontalna simetrala), a OB je paralela tangente na god, koji čini proseöni ugao a sa simetralom. Problem, koji treba resiti, sastoji se u tome, da se nadje nova vrednost «lužine AB posle utezanja u čisto tangencijalnom i radijalnom smeru. Prema W. L. Green hill-u1 rešenja je sleđece: Uzmimo 0 kao početak koordinatnog sistema; AM je okomica iz .... A na pravu OB. Utezanje linije OB je u čisto tangencijalnom pravcu. Pretpostavimo, da se posle 69 |