DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1939 str. 17 <-- 17 --> PDF |
| .".´ = AB lOO— i´ + (T — JS)sin*« + 100 AB + + a sin2 a — 7´tg a -\- B sin a cos a \ 100 BA H) sinjjB )2 A" B´ = 100 "i/ i 100 -T + (T — R) sin2 a\* + j^~ 2 J (1) Primer : Kao primer uzeti su uglovi, što ih eine tangente godišnjih prstenova na poprečnom preseku si. 2, pod pretpostavkom da je kod te opitne pripme utezanje u čisto tangencijalnom pravcu ravno 10°/0, a u čisto radijalnom o°/0. Iz napred navedene formule, za sekcije AB i HI («=40" ) utegnuta dužina A" B´ = 0.4605 BC i GH (a = 31») „ „ .".´~ .,4. CD iFG (a = 20") „ „ CD" = 0,4530 5 L i ..2´´ (a= 7°) X»" L ´ = 0.4505 1.8207 ili za ceo transverzalni presek 1,8207 X 2. Prema formuli mereno utezanje celog transverzalnog preseka izraženo u procentima je ´4-2X 1.8207 = 9% Na taj način izlazi, da je mereno utezanje za l°/0 manje od čisto tangencijalnog utezanja. Gornji rezultat u načelu bi se poklapao sa opitima i merenjima izvršenim ni nekoliko raznih primeraka bosanske smrče, ali o iormuli i pretpostavci (si. 3), iz koje je izvedena formula, moglo bi se diskutovati. Na primer na si. 3 nema razloga da tačka B podleže utezanju samo u tangencijalnom smeru, & ne i u smeru radijalnog utezanja, kao što je ispravno pretpostavljeno za tačku A. Osim toga vrlo je malo verovatno da će se tačka A po dejstvom tangeucijalnog utezanja pomeriti na levu stranu pravca A M u A´. Iz preciznih opažanja i merenja izgleda puno verovatnije, da će se to pomeranje izvršiti na desnu strauu pravca AM. U vezi sa tačkom B treba još uzeti u obzir, da ona ne pripada samo sekciji AB, kao što je slučaj sa tačkom A, već i sekciji BC. i da će pomeranje tačke B podleći uticaju komponenata i sekcije B G. Kako bi rektiiikacija pomeranja tačke A imala za posledicu skraćenje dužine A" B´, a rektiiikacija pomeranja tačke B povećanje te dužiue za približno istu vrednost, formula W. L. Greenhill-a je praktično upotrebljiva i daje zadovoljavajuće rezultate, jer joj je cilj odredjenje samo dužine pravca A B posle utezanja, a ne i njegovog smera. Čisto tangencijalno i čisto radijalno utezanje. Pri opitima prilikom ispitivanja utezanja drveta i u praksi i uopšte, vrlo «e često sreču primerci drveta, čije se dimenzije poprečnog preseka ne poklapaju sa tangencijalnim i radijalnim smerom, već sa ovim čine veći ili manji ođredjeni ugao ß (si. 4). 71 |