DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1939 str. 37 <-- 37 --> PDF |
. SAOPĆENJA UNIVERZALNI LENJIR PROF. LJUBOMIRA MALETIĆA. Na ovom mestu hteo bih da ukazem, bar u nekoliko redi ,na jednu novinu, koja se nedavno pojavila, a za koju, iz neznani kojih razloga, retko ko zna ili ako i zna, nepoverenje prema novome slabi mu interes, te joj ne poklanja dovoljno pažnje. Reč je o novom »univerzalnom lenjiru« profesora Ljinbomira M a 1 e t i ć a. Pojavio se pre nešto više od godine dana, u izlozima svega nekoliko «beogradskih knjižara. Bez reklame ili možda što nije strani proizvod (domaći patent i domaća izrada), ostao je nezapažen od šire javnosti. Ostavljajući po strani ovaj prvi »neuspeh« (na prvi pogled) hoću da ukazem na ono bitno, to jest na praktične strane ovoga lenjira. Izrađen je od celuloida u dužini od 17 cm i u širini od 8 cm, tako da je (što je vrlo važno) vrlo lak za nošenje. Na jednoj strani (ivici) lenjira nalazi se milimetarska skala do 15 cm, koja služi kao razmernik, a po obodu ostale tri strane nalazi se vrlo precizna stopenska podela (u smislu I II 1111111111 IIUIIjlllll ll/l/l/l//////// //// o , 810 7io eh sfô *€* — |llllllinllllllllllllilllMlllillllllllll||l!lllHIIIlllllll!ILllirn i li iHh i iiI mil im IIIMII mli nihiiiliniliml in iiiiiitiiiiliiiiliir? kazaljke na satu i obratno). Dve upravne linije na »osnovnu« ivicu daju ono, što je kod drugih lenjira nemoguće: da se sa njime vrlo prosto crtaju upravne. Već sa ovim »univerzalni lenjir« zamenjuje dva trougla (podizanje upravne) i uglomer. Ali konstruktor lenjira, g. Maletić, nije se zadržao na tome. Nizom paralelnih linija, na rastojanju od 2´5 mm, omogućeno je da se sistemom poklapanja mogu i na artiji povlačiti paralelne linije (naročito podesno za šrafiranje) i bez upotrebe dva trougla lenjira ili sprave za šrafiranje. Delenje neke duži grafički, na određen broj delova, vrši se isto tako besprekorno tačno i lako pomoću paralelnih linija na ovome lenjiru, po istom principu poklapanja linija. Jedan sistem kosih linija omogućuje nam da kon struišemo padove 1:1, 1:1*5, 1:2, 1:3, to jest one padove, koji nam tako često dolaze i oduzimaju toliko vremena pri crtanju poprečnih profila. Crtanje trougla, četverougla, petougla (što je do sada išlo tako teško) i šestougla uprošćeno je ovdje do maksimuma, baš sistemom poklapanja. Na upustvu, priloženom uz lenjir, date su osnovne upute za praktičnu upotrebu »univerzalnoga lenjira«. Ali tek upotrebom svaki praktičar luveriće se, ikoliko korisnih osobina sadrži ovaj tako jednostavan za upotrebu lenjir. I dok nam sa svima ovim osobinama služi kao najbolji pomagač u birou, dotle je — zamenjujući dva trougla i 91 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1939 str. 38 <-- 38 --> PDF |
iiglo ner — nezamenjiv na terenu, jer svi znamo, šta znače sjedinjene osobine tri alatke u jednu. Najzad crtanje sa njim traži malu prethodnu vežbu i razmišljanje, kako treba njime crtati. Ali podesan za nošenje u džepu, lak i savitljiv, podesan za sva geome trijska i tehnička crtanja, za preporuku je ne samo praktičarima i inženjerima, već i đacima kako srednjih tako i viših škola. Ing. Milutin Simonović. asistent Univerziteta. NEŠTO O UREĐIVANJU KOLEKTIVNIH NEDRŽAVNIH ŠUMA NA JUGU. Urediti neku šumu trebalo bi da znači: sastaviti osnovu za organizovanu ljudsku delatnost u njoj. Ta se delatnost očituje prvenstveno u razumnom iskorišćavanju šume. Ljudska delatnost uslovljena je pre svega ekonomskim potrebama ljudi, a onda načinom namirenja tih potreba. Jedan deo svojih potreba — i to vrlo znatan — ljudi podmiruju iz šume. Način, koiim vrše to podmirenje, zavisi od prirodoznanstvenog poznavanja šume, od poznavanja šume kao ekonomskog objekta i od stepena razvića opšte tehnike. No postojanje šume kao takve, postojanje ekonomske potrebe za njenim proizvodima i poznavanje ma i najsavršenijeg načina za namirenje tih potreba ne daje još mogućnosti stvarnom namirenju. Jer šuma kao ekonomski objekat je sredstvo za proizvodnju, a podela sredstava za proizvodnju nije u skladu sa stvarnim potrebama pojedinaca. Dakle iskorišćavanje šuma je ograničeno različitim kategorijama vlasništva — dakako za sada samo teoriski — iscrpivošću količina šuma. Usled toga je razumljivo, da je za smernice gospodarenja sa šumom, pa prema tome i za sastav i izgled uređajne osnove (privrednog plana) odlučna volja sopstvenika šume, volja koja neće uvek ići uporedo sa stvarnim potrebama većine (nesopstvenika). Naše zakonodavstvo razlikuje državne i nedržavne šume. Medu nedržavnim sumama posebno mesto zauzimaju šume, koje su zakonom stavljene po d osobit i javn i nadzor . Od ovih su najznatnije seoske i opštinske. Za te šume predviđa zakon rok — doduše već istekao — u kome se imaju urediti. Nazvaćemo ove´ šume kolektivnim nedržavnim. U Vardarskoj banovini prema najnovijim podacima (vidi prošlogodišnji Šumarski list br. 8—9, str. 420) imamo: seoskili šuma . . 476.798 ha 50,4% opštinskih šuma . . . . . . 35.120 ha 3,7% verskih šuma . . 9.733 ha 1,0% državnih šuma . . . . . . 252.506 ha 26,7% privatnih šuma . . . . . . 171.260 ha 18,2% iirnp ćimip ca rin 1917^ in HnVlp S 1 8.L .... cum a a nr\ tntra .^ lektivne 55,1%. Odbacimo li verske šume, koje ne podmiruju potrebe vernika nego verskih ustanova, onda još uvek ostaje 54,1% svih šuma. Ne samo najznatnije površine, koje zauzimaju ove šume, nego još i druge činjenice upućuju nas na to, da kolektivnim nedržavnim šumama poklonimo osobitu pažnju. Pre svega daleko najveći deo stanovništva se potpunoma snabdeva iz tih šuma, a onda ove šume podmiruju najrazličitije ekonomske potrebe (ogrev, građa tehnička i zanatlijska, seoska drvna industrija, ćumur, lisnik, brst i popaša). 92 |