DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 3/1939 str. 27     <-- 27 -->        PDF

Radništvo ovih krajeva zaposleno u industriji (po dosadašnjim
iskustvima) nema karakter industrijskog radništva već više manje sezonski
zaposlenih radnika koji ostaju vezani sa selom i njegovim tradicijama.
Ono se nerado naseljuje u blizini industrije, već radije ostaje
udaljeno od nje i po pedesetak kilometara.


Karakteristično je za ovaj elemenat da je sklon emigraciji i lutanju
po svijetu tražeći rada, ali su tradicije toliko jake, da se gotovo svaki
pojedinac i nakon dugog niza godina vraća u svoj rodni kraj i nabrzo se
opet izniveliše sa ostalim svojim zemljacima. Unošenje bilo kakovih
stranih utjecaja je otežano.


Trgovina kao profinjenija vrsta izrabljivanja vrlo dobro uspijeva
i
ii zato je u tim krajevima razvijeno lihvarstvo kao rudimentarni zaostatak
hajdučije. Trgovci daju kulturni ton u ovim krajevima.


Smisao za akumulaciju kapitala ne postoji. Slaba je međusobna
solidarnost i svijest o zajedničkoj društvenoj pripadnosti. Radi slabogosjećanja za opće i zajedničke potrebe, u ovim krajevima lošije su ceste,
slabo gospodarenje sa zajedničkim i općim dobrima (imovne i zajedničke
šume i pašnjaci), a kulturnih i prosvjetnih društava ima malo.


Gruba i neplodna priroda stvorila je ovdje ekstenzivan život i
vrlo niski standard života, ali i obratno niski standard života utječe opet
na ekstenzivnost života s obzirom na rad i privređivanje.


Razumljivo je da će ovaj stočarski elemenat prelazeći u industriju
ponijeti u nju i sve radne osebine koje je društveno naslijedio. Dok će
se poljoprivredni radnik naučen mučnom poljodjelskom poslu lako snaći
u industrijskom poslu, to će se radnik stočar mnogo teže akomodftrati
industrijskom sistematskom i uokvirenom radu. Sa vječnom težnjom za
slobodnim kretanjem, njemu je teško ostati dugo vremena na jednom
poslu i otuda pojava skitnica (nezaposlenih) baš iz ovih krajeva. 0 tome
ima mnogo iskustava. Industrijalizacija u ovim krajevima ne će donijeti
brzo željenog rezultata, radi sporog procesa urbanizacije, a prosperitet
industrije bit će ugrožen radi slabije produktivnosti rada ovog pučanstva.


Mentalitetne predispozicije za industrijalizaciju u ovim krajevima
ne postoje i ako je njezina potreba neosporna. I tu je ekstenzivna agrikultura
prenatrpana pučanstvom, a ekstenzivno stočarenje ne može da
zadovolji pa i niski životni standard pučanstva.


Pravac industrijalizacije teći će prema reonima naše stočarske kulturne
zone radi sirovina, ali kod proučavanja detaljnog plana o industrijalizaciji
morat će se povesti računa i o mentalitetnim predispozicijama
pučanstva, koje su ovdje samo generalno skicirane, ako se bude želio
što brži i efikasniji uspjeh takovog jednog značajnog ekonomskogpothvata.
Résumé.


L´auteur souligne la nécessité de l´industrialisation de notre pays. A l´égard
de la prédisposition mentale de nos populations envers l´activité dans l´industrie en
général, il discerne deux zones avec les prédispositions mentales tres différentes. Les
rayons agraires (avec des terres labourables) font la premiere zone ou la population
-est absolument prete a travailler systématiquement dans l´industrie. Dans les rayons
mont?4neux, au contraire, la population n´est pas encore mure a cette espece de travail.


145