DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 20 <-- 20 --> PDF |
južnjak koprivić, naročito Celtis australis, oseća se odlično. Doduše, on je izrastao iz semena u našem rasadniku 1936 g. i verovatno se aklimatizirao za prvu godinu života. Sad ga ima visokog oko 1 mt. Nije se nikako smrzavao, a njegov je mortalitet sasvim neznatan. Ogledi sa Eleagnusom svuda su odlično uspeli. Ova je vrsta, jedna od malobrojnih, koja podnosi kisela i slana zemljišta kao i plitko tlo krša. Njegov sistem žilja odlično se prilagodava zemljištu: ako je tlo duboko, onda obrazuje srčanicu, ako je plitko, onda se razmestava u gornjem sloju. Početkom 1938 god. Eleagnus radi ogleda posađen je u kiselu ilovaču bez ikakve prethodne obrade i jedini od svih vrsta ostao je živ, odnosno gubitak je iznosio svega 20%. Za pretkulture, nasipe, oburvine, popuzine, osipine, žive ograde Eleagnus je nezamenljiv i pravo je čudo, da kod nas, sve i pored velike SI. 17. 1-godišnje sadnice Fraxitms exe. pendilla, visoke 1,50 mt. potrebe, nije uveden, čak šta više, mnogima nije ni poznat. A koliko bi se uštedelo na ogradi, jer ga stoka ne jede, a i sušu odlično podnosi. Produžili smo oglede sa Sequojom i Hameciparisom. Na veliku žalost seme nije bilo klijavo. Ali sadnice, koje su bile ranije, dobro napreduju. Sequoja je stigla do 50 cm. za dve godine od klijanja iz semena. Dobar je i Hameciparis. Probali smo da ga razmnožavamo korenjem otsečenim od jačih sadnica i ogled je uspeo: 20 komada, koliko je bilo otsečeno i posađeno, primilo se. U red običnijih ogleda spadaju ogledi sa arišem i hrastom. Još u početku radova bilo je opaženo, i to u toku obične proletnje sadnje, da pojedine sadnice ariša i hrasta već nakon olistavanja hvata nekakav šok. One ugibaju bez ikakvog vidljivog i pojmljivog razloga. Ali je taj razlog ipak bio pronađen. Ariš kao i svaki drugi četinar ne podnosi sečenja ni ozlede žila. Svaka sadnica sa pokidanim žilama ozeleni, a posle ugine za kraće ili duže vreme. Ali ne samo to; postotak primanja zavisi još i od toga, koliko je vremena sadnica ostala pritrapljena. Ne govorimo o 350 |