DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 21 <-- 21 --> PDF |
sušenju žila prilikom transporta, jer je to druga stvar. Ako se sadnice nisu osušile na putu i ako su po dolasku propisno pritrapljene (i to odmah) u ranije spremljeni rov, dalji uspeh zavisi od toga, koliko su vremena ostale u trapu: što duže, to veći procent gubitka. Ariš, koji je ležao 10 dana, sav je uginuo. Odnosno on se je prividno primio, ozelenio, živeo oko mesec dana, a zatim je rekao: »Zbogom zauvek!« Slično je reagirao ria pritrapljivanje i Quercus rubra. Na prvi pogled to nas može začuditi. Znamo, da se još u lejama seče hrastov koren, da bi se obrazovao snop žilja. Doduše, mnogi su protiv ovakve operacije, ali prošireno je mišljenje, da hrast veoma lako podnosi obrezivanje korena. S druge strane, mi smo pozitivno utvrdili, da hrast ne podnosi dužeg bavljenja u trapu, barem u našim prilikama, ,a to znači, da je njegovo žilje osetljivo. Inače, uz sve iste prilike, druge vrste nisu tako oštro reagirale na bavljenje u trapu, i ako su isto tako ostale i po 10 dana. SI. 18. Mrkva u cvatu, ´kao pomoćna kultura za šumske sadnice. Od drugih interesantnih pojedinosti opaženih u toku 1938 god. navodimo brzinu prirasta hrasta, koji smo doduše naročito poterali osokom i drugim hemikalijama. Upotrebili smo jedan nemački recept, koji ne navodimo, pošto je ogled bio i suviše ograničen. Pod uticajem svega toga Quercus rubra u julu mesecu rastao je 9 dana prosečno po 4 cm dnevno. Najjači je prirast postigao od 5 cm dnevno ili nešto više od 2 m/m na sat. Ova konstatacija ipak nešto znači. A znači to, da biološka svojstva hrasta dozvoljavaju rastenje sa takvom brzinom. Ostaje da se pronađu sredstva, koja bi hrast poterala na takav rast i to na duže vreme. Jedino što nismo probali, to je kalemljenje, odnosno ukrštavanje. Već smo rekli, zašto. Ali pored toga razloga postoji i drugi. Ukrštavanje i selekcija u više slučajeva daju pozitivne rezultate samo u prvo vreme. Melez-biljka može se lako degenerisati, čim dođe u druge prilike, i povratiti se na prvobitna svojstva. Zato napr. naši istaknuti agronomi pre 351 |