DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Na samoj stanici u toku 1938 god. pisac ovih redaka održao je nekoliko popularnih predavanja učesnicima ekskurzija održanih od sarajevskih srednjih škola. Obično su pofesori botanike vodili te ekskurzije. Tom prilikom stekao sam najbolje mišljenje kako o profesorima tako i o učenicima naših srednjih škola. Čitao sam ponekiput dosta oštru kritiku tih škola. Ali posle direktnog dodira s njima mislim, da je ta kritika u mnogom neosnovana. Briga profesora za svoje učenike osećala se u svakom pogledu i na svakom koraku. Posle predavanja obično sam dobivao više pitanja il to logičnih, koja su svedočila o dobrom, vrlo dobrom znanju i interesovanju učenika. To interesovanje za temu predavanja bilo je iznad svakog očekivanja. Vredi navesti nekoliko primera. Jedna gimnazistkinja 7. razreda pitala je: »Da li su mnogo izdužene ćelije u stablu ariša, koje raste brže nego normalno i da li će to izduživanje uplivisati na tehničke osobine grade?« Da je to pitanje postavio jedan šumarski inženjer, onda bi to bilo normalno, ali kad ga stavi jedna učenica srednje škole, to je za divljenje. Jedan učenik trgovačke akademije pitao je: »Da li se uporedo sa stablom razvija i koren i neće li biti poremećen odnos nadzemnog dela sa žiljem?« Raspravljalo se pored toga čak o ulozi hlorofila u brzom rašćenju! Pored ovih organizovanih ekskurzija posećivali su stanicu mnogobrojni izletnici i turisti: bilo je dosta i stranaca. Dakle ova propaganda je bila lokalna, služila je samo za one, koji su mogli posetitii stanicu. Za širu propagandu bilo je otštampano u našoj dnevnoj štampi 16 dopisa o ekspresnim šumama, počev od kratkih beležaka do opširnih članaka, koji su većim delom ilustrovani fotografijama. Nekoliko puta ove vesti su preštampavane u stranoj štampi: njemačkoj, češkoj i bugarskoj, S-.-J U ovoj (1939.) godini otpočeli smo propagandu preko Beogradske radio-stanice predavanjem »Naš rad na ekspresnim šumama«, koje je održao autor ovog članka 17. januara. Ova propaganda već prelazi granice naše države. I nema sumnje, da putem ove kulturne agitacije stanica ne informiše samo o ekspresnim šumama, već popularise pošumljavanje uopšte i jugoslovensko šumarstvo. Bezuslovno biće i sada »kritičara«, koji će pokušati da omalovažavaju ovaj rad. Oni će reći: »Ima sve to i bez vas! Postoje zvanične ustanove: odbori za propagandu pošumljavanja.« Jeste, postoje. Moguće je, da oni rade intenzivno i korisno. Samo o tome, na žalost, malo zna naša šira javnost. Sigurno je bilo dečjih dana, verovatno su izdane brošure ili letci. Ali to su sve radili i ranije, bez ikakvih odbora, naši agilni šumari. I sve to ima lokalan značaj, koji ne izlazi iz školskog kruga. To je potrebno i korisno, ali suviše je malo. U naše doba velike mase ograničavaju se na čitanje dnevnih listova i slušanje radia, pošto nemaju vremena i materijalne mogućnosti da kupuju i čitaju kakvu specijalnu literaturu. Zato i propaganda može biti efikasna samo u slučaju, ako se koristi dnevnom štampom i radiom, jer će samo tako dopreti do znanja širokih masa. A mora se priznati, da čitaoci naših dnevnih listova nemaju pojma ni o radu tih odbora za propagandu niti čak o tome, da postoje takvi odbori. Ne mogu to doduše tvrditi za ljubljansku i zagrebačku štampu, 353 |