DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1939 str. 55 <-- 55 --> PDF |
pova staništa odnošaje dovoljno tačno obuhvatimo, posledica je dejstva, da se pojedinačna svojstva zemljišta ne kombinuju proizvoljno, već da je došlo do nekog stabilnijeg pravca u stvaranju tla pod uticajem jedinstvenih, lokalno aktivnih prirodnih faktora. Izlučeni tipovi staništa prikazuju se na kartama kao celine. Njihova stanišna svojstvenost (obuhvativši ovde sva relevantna svojstva, uključivo i tip zemljišta), tome odgovarajući lik sastojine i šumsko-uzgojnil momenti obraduju se nato detaljno u naročitom opisu. Praktični šumar dobiva tako umesto bezbroja mrtvih pojedinosti živu predstavu o prirodi njegovih staništa. On pozna svojstvenosti svakog staništa, sa njegovim slabostima, razvoj raznih drvnih vrsta na njemu, njihovu vrednosnu proizvodnju, on zna, kako će tlo na razne uzgojne poduhvate reagi- Sl. 2. lOO-godišnji hrastovi u reviru Oipe´ka sa ipodrastom belog graba. Foto: Prof. Dr. Mesmer. rati, da li! će se n. pr. posle prozračenja jedne sastojine pojaviti pokrov slatkih trava ili vresja i koje biološko stanje tome odgovara, da li može računati na prirodno pomladenje, kakve su mere u tom pravcu uspešne i t. d. On ima u tome sigurnu osnovu, da sva uzgojna iskustva dovede u pravilne odnose prema lokalnim od prirode diktovanim uslovima, prema staništu. Srodni tipovi staništa sažimlju se u veće jedinice, koje čine bitnu osnovu za onaj sveopći planski rad uređivača šuma. Ova predavanja odličnih nemačkih šumaskih naučnika bila su saslušana s najvećom pažnjom i nagrađena dugim aplauzom. Predavačima je odužim govorom toplo zablagodario profesor Dr. Aleksandar Ugrenović. Predavanjima prisustvovao je i načelnik ministarstva Dr. ing. Žarko 385 |