DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1939 str. 31 <-- 31 --> PDF |
»Die Wirtschaftsmassregeln, nach denen der Femelschlagbetrieb eingeführt werden sollte, sind vor 24 Jahren aufgestellt worden. Wenn nun heute geprüft wird, wie weit die Wirtschaft den damals aufgestellten Qrundätzen gefolgt ist, so muss konstatiert werden, dass der Betrieb heute noch vom Femelschlagverfahren weit entfernt ist und den Charakter des reinen Plenterbetriebes beibehalten hat.« Kako vidimo, sve kad i ne bi bilo živih svjedoka i današnjih raznodobnih šuma, ovaj je nalaz vrhovnog inspektora kneževskih šuma dovoljan, da iz temelja obesnaži odvažne tvrdnje kritike. Nadalje gosp. kritičar nastavlja: »Prema tome svaki, koji je i malo upućen, stati će i pitati, kako se mogu iz jednog objekta, na kojem su glavne smjernice daleko od prebirne šume, iznositi taksacioni elementi za tu šumu i — šta više — obarati sve gotovo, što je na tom polju kod nas dobiveno.« Nije mil jasno, čemu kritici te glavne smjernice, koje se nisu uopće primjenjivale, nego se stvarno gospodarilo prebirao. Nije mi jasno ni to, da sam u svojoj raspravi obarao sve gotovo, što je na tom polju kod nas dobiveno. Kod nas je na žalost na tom polju dobiveno vrlo malo ili ništa. Sve je samo hipoteza i nagađanje. Gosp. kritičar citira moju rečenicu: »Danas možemo naslutiti tek to, da prebirna šuma pokazuje drugačiji uređaj životnog toka od onog u jednolikoj visokoj šumi«. Tom citatu odmah dodaje i svoj zaključak:´ »Dakle kada to pisac naslućuje, a drugi već i davno znaju, onda da upoznamo tu šumu, ne ćemo polaziti sa stanovišta jednolike visoke šume«. Uporedi li se tekst moje rasprave, izilazi jasno, da je g. kritičar iz povezanog sklopa (možda i nehotice) i s t r g n u o jednu moju rečenicu i dao joj drugi smisao. U mojoj se raspravi aludira ovom izrekom na dosad poznate prednosti prebirne šume, kako su ih iznijeli B i o 11 e ., F 1 u r . i B a 1 s i g e r, a koje nisu dostatne, da se može ocijeniti trajanje produkcije u prebirnoj šumi. Utvrđivanje s]ečne zrelosti Kritika pobija moju tvrdnju, da je vrijeme u produkciji prebirne šume neistražena veličina, pa kao dokaz za protivno iznosi F 1 u r . - eve nalaze za švajcarske šume, prikazane u posebnoj tabeli. Ako je protivno istina, onda bi vrijeme u produkciji prebirne šume bila istražena veličina. Ja bih se prvi radovao, kad bi tako bilo. Čemu sam toliko napora utrošio, da barem donekle rasvijetlim pitanje latentnog mirovanja, kad sve to jednostavno ne stoji. Meni je Flury-ev prikaz poznat. Nu da li je tim Flury-evim faktima oboren ovaj krupan nedostatak za utvrđivanje sječne zrelosti u prebirnim šumama, nisam se mogao uvjeriti. Poznato mil je stanovište jednako uvaženog autoriteta prof. Dr a E. Gehr h a r d t a2 iz mjeseca decembra 1934. god., koje u glavnom glasi: Jedan se od glavnih uzroka postojeće nejasnoće bez sumnje nalazi u tome, što se kod prihodne sposobnosti prebirne šume, uvjetovane staništem, ne može računati sa s t a r o š ć u. Pojam starosti u glavnom nema ovdje onog značenja kao kod jednodobne šume. Flury piše u svojim 2 Prof. Dr. E. Gehrhardt : Leistet der Plenterwald mehr Zuwachs als der gleichaltrige Hochwald. Zeitschrift für Forst- und Jagdwesen, LXV1 Jahrgang, — Dezc-mlber 1934. (str. 609—622). 701 |