DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 13 <-- 13 --> PDF |
rastresitom zemljištu, koje se brzo i lagano isušuje i brzo ispira, 15 mm. Sjetva u dubini od 20 mm na sipkom i lako isušljivom zemljištu ne preporučuje se, jer je gubitak klica velik. 2) Za sjetvu P. brutia mogu se upotrebiti iste dubine, ali se mnogo više preporučuje dubina sjetve od 10—15 mm. Kod dubine od 5 mm javlja se ponik tipa 1 a opasnost od isušenja je baš u početku izbijanja ponika veća nego kod drugih tipova odnosno kod većih dubina sjetve. Osim toga, jer sjeme P. brutia traži vlažniju sredinu nego sjeme P. halepensis i P. nigra i jer se ta sredina može kod sjetve u dubini od 5 mm teže osigurati, sjetva kod dubine od 10—15 mm dobro odgovara. 3) Za sjeme C. sempervirens najbolja je dubina sjetve 5—10 mm. Kod dubine od 15 mm broj uginulih klica je velik. Gdje je zemljište izloženo ispiranju, može se upotrijebiti i dubina od 15 mm. Ako je zemljište vlažno i teško, preporuča se dubina cd 5 mm. 4) Za sjetvu sjemena A. cephalonica kreće se najpodesnija dubina između 10—20 mm. Dubina od 5 mm se ne preporučuje, jer u tom slučaju leži razmjerno tanak sloj zemlje na razmjerno velikom sjemenu, pa se može lako isprati i sjeme onda isušiti. Isti razlozi, koji vrijede za primjenu raznih dubina između 10 i 20 mm kod sjemena P. halepensis, vrijede i za ovo sjeme. Studija prof. Mulopulosa upotpunjuje eksperimentalna istraživanja Denglerova i Rubnerova. Rezultat njegovih istraživanja naći će dobru primjenu jj na našim, naročito mediteranskim staništima. RESUME Quelques reflexions en connexion avec les resultats obteiius ä cet egard par lc professeur Moulopoulos en Salonique. Inž. JOVAN STANIMIROVIĆ (Sarajevo): ŠUMA I VODA (LA FORET ET L´EAU) Činjenica, da je šuma u vrlo bliskim odnosima sa vodom, u glavnom je već poznata. Značaj ovih međusobnih odnosa nije samo u izvesnoj biološkoj zavisnosti, kao što je slučaj uopšte kod biljaka. Šuma kao najjača biljna zajednica na zemlji ima izvesnih svojih karakteristika, koje odnose sa vodom pokazuju i u drugih perspektivama. Uopšte posmatrajućil odnose šume i vode nailazimo na jako složena pitanja, na koja do danas ne možemo pouzdano odgovoriti. Pa ipak, poznavanje vode na našoj planeti izgleda da je dosta jasno i pouzdano, bar u svojim osnovnim konturama, dok je šuma u tome pogledu još dosta neispitana, tako da su mnogi pojmovi u dosta maglovitim pretpostavkama. Takva tamna i neispitana mesta u našem poznavanju šuma na zemlji postoje u ostalom i kod svih organizama, koji se na zemlji nalaze, koji se tu rađaju i umiru, a za koje još neznatno, odakle su došli, kako su postali i da li se nalaze samo na zemlji ili ih ima i u svemiru... 11 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Voda kao prirodan iaktor prve kategorije i šuma kao prirodan iaktor druge kategorije. Ako posmatramo zemlju kao jedan delić, jednu jedinku svemira i ako malo dublje zagledamo u njen život u odnosu na nesumnjive zakone, koji moraju vladati u svemiru, dolazimo do zaključka, da je sav organski život, koji je na našoj zemlji poznat, samo jedan parasitski paradoks. Našoj zemlji kao i svim drugim nebeskim telima nisu potrebni nikakvi živi organizmi. Zemljino obrtanje oko sopstvene osi, zatim oko sunca i dalje kroz svemir uslovljeno je izvesnim zakonima, koji neumitno vladaju u svemiru, a koje se mi trudimo da shvatimo sa manje i više uspeha, ali za sva ta kretanja nije nikako potreban organski život. Ni najmoćnija organska živa zajednica na zemlji, ljudsko društvo, ne može na ove svemirske zakone uticati, pa tako moramo priznati, da se sve to izvršava bez obzira na nas i naše potrebe, bez obzira na svu našu delatnost i ambiciju. Ceo organski život na zemlji razvio se kao parasit, tu živi i tu će umreti u relativno kratkom vremenu, koje u svemiru i za njegove zakone ostaje neprimetno. Posmatrajući sa takvog gledišta šumu i njen značaj na zemlji opazićemo sasvim jasno drugostepenu važnost šume u odnosu na vodu. Naše šume i pored svih ogromnih razmera, pored svih gigantskih i vekovnih prašuma, ipak pretstavh´aju u svojoj funkciji na zemlji delo sićušnih i slabih snaga prema onoj funkciji i jednom gotovo sistematskom planu, sa kojim raspolaže voda. Šuma kao biljna zajednica većih ili manjih razmera stvorena je na našoj zemlji isključivo prirodnim faktorima, koji su beskrajno moćniji od svih tih organizama, koji čine život na našoj zemlji. Sunce i voda stvorili su na našoj zemlji živa bića, pa prema tome i šumu. Pretpostavke, da je možda život na zemlji prenet na neki način iz svemira, opet u krajnjoj liniji dokazuju to isto. Jer ako žive ćelijice u svome prapočetku nisu stvorene na zemlji, znači da su tada stvorene na kojoj drugoj planeti beskrajnog svemira, koji je najzad stvoren od iste osnovne materije. Razvitak i opstanak šuma uslovljen je dakle radom vode i sunca. Međutim granice za opstanak šuma kao u ostalom i većine drugih živih organizama tako su usko određene, da bi i relativno malo pomeranje temperature na više ili na niže značilo neumitnu smrt za sve žive organizme ... S druge strane vidimo, da je voda postojala na zemlji i pre pojave živih organizama, a postojaće isto tako i tada, kada naša Zemlja bude bez ikakvih živih organizama. Značaj vode Naša zemlja je po svojoj površini samo sa 27% kopno, ostalih 73% su mora i okeani. Prema izvršenim merenjima smatra se, da je srednja dubina tih mora oko 3500 metara. Na taj način mi na zemlji imamo 1284 miliona kubnih kilometara vode. I ta ogromna količina vode ima na našoj zemlji svoj zadatak, koga neumorno izvršava kroz vekove. Delovanje vode na našoj zemlji je raznovrsno, ali u glavnom je dvojako: mehaničko i hemijsko. Pored toga valja istaći, da je ovo delovanje vode izraženo ne samo kod atmosferskih, nego i kod podzemnih voda, koje isto tako čine jedan veliki procenat celokupne vode na zemlji. 12 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Mehaničko delovanje vode javlja se neumornim i stalnim spiranjem rastresitog materijala sa površine, a zatim odnošenjem na niže tačke i najzad taloženjem. Ovo spiranje materijala prikazuje nam vodu kao najmoćnijeg nivelatora na našoj zemlji. Ovaj ogroman zadatak, da se zemljina površina poravni, izvršava voda kroz nepregledan niz vekova i, kako izgleda, neće ostati na pola puta, već će taj zadatak najzad i izvršiti. Hemijsko delovanje vode izraženo je u rastvaranju stena. Ovo hemijsko rastvaranje stena jako je izraženo u predelima, sastavljenim od stena, koje se manje ili više lako rastvaraju; to su krečnjaci, a delimično i sami dolomiti. Ovo hemijsko delovanje vode vrši se neposredno ili posredno sa ugljen-dioksidom. Takvo rastvaranje stena stvara i specijalne oblike u reljefu planina i usled toga se javljaju dobro poznate vrtače kao tipičan reljef karsta. Hemijsko delovanje vode, kojim se rastvaraju stene, vršil se od gore na niže odnosno od površine stene u dubinu. Ovo delovanje ide mnogo dublje nego što je to slučaj prilikom raspadanja stena usled atmosferskih uticaja. Pored toga rastvaranje stena nastavlja se i dalje u dubini, gde se nalaze podzemne vode. Značaj ovakvog rada vode nije toliko beznačajan, kako bi se možda zaključilo, ako se ovakva pojava posmatra površno. Može se samo izneti primer, da reka Pad svake godine unese u Jadransko more materijala u iznosu od 24 miliona kubnih metara. Ako se pogleda, kolika je površina sliva ove reke, tada ćemo videti, da je ovih 24 miliona kubnih metara materijala skinuto sa površine od 50.000 kvadratnih kilometara. Prosečno računajući vidimo, da je sa površine sliva reke Pad skinut sloj materijala od 0.48 mm svake godine i da je taj materijal reka odnela u Jadransko more. Spiranje materijala ovim putem nije ravnomerno raspoređeno ćelom površinom sliva. Radi tačnije ilustracije potrebno je istaći, da je prilikom rušenja brda 1806. god. kod Goldaua u Švajcarskoj bilo srušeno u dolinu 15 miliona kubičnih metara stene. Ova kao i sva druga rušenja i oburvavanja daju bogat materijal za tekuće vode, koje ga spiraju dalje u ogromnim količinama, dok druga mesta ostaju gotovo nedirnuta. Ali računajući sa činjenicama, koje su pred nama, moramo pogledati! na ovakav rad vode imajući u vidu dugi niz vekova, koji stoje iza nas i ispred nas i u kojima je voda delovala svojim snagama. U takvom slučaju neće biti toliko teško da shvatimo značaj vode i njeno dalje delovanje u budućnosti. Kako je već pomenuto, za reku Pad u severnoj Italiji računa se, da ona sa svoje slivne površine odnosi svake godine sloj od 0.48 mm u Jadransko more. Naravno na mestima više ili manje, ali ovako prosečno računajući izlazi da za 100 godina ova reka odnese u Jadransko more 2 milijarde i 400 miliona kubičnih metara materijala. To raspoređeno po slivnoj površini iznosi 48 mm. Usled ovih na oko beznačajnih i sitnih brojeva ne treba zaboraviti na činjenicu, da je rad vode određen na čitave geološke periode, pa ako taj rad ocenjujemo sa takvog gledišta, moramo verovati američkom naučniku H. N. Riselu, koji je izračunao, da je naša zemlja u današnjem obliku stara oko 4000 miliona godina. Drugi stručnjak po ovakvim pitanjima - - prof. Žefre tvrdi, da je zemlja stara samo 3000 miliona godina. Sa ovako raskošnim brojeviira i delovanje vode postaje zbilja dostojno pažnje. U takvom slučaju možemo dosta lako zaključiti, da je za reku Pad, a slično je i kod 13 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 16 <-- 16 --> PDF |
svih drugih reka, potrebno vreme od 10 miliona godina pa da se celokupna slivna površina ove reke izravna sa nivoom Jadranskog mora. Ovom prilikom se ne vodi računa o činjenici, da se Jadransko more svake godine na dalmatinskoj obali diže za 1 cm. Ako primimo kao tačnu činjenicu navod prof. Žefrea, da je zemlja u današnjem obliku stara samo 3000 miliona godina, onda moramo zaključiti, da za dalje delovanje vode na našoj zemlji ima još dovoljno vremena, svakako i suviše nego što je potrebno. Ovom prilikom treba naglasiti, da hlađenje naše zemlje nije toliko daleko odmaklo, sudeći bar po tome da još danas imamo oko 350 aktivnih vulkana, koji na nesumnjiv način dokazuju, kolika je toplota u zemlji pod našim nogama. Rad vode na zemlji i aktivnost bujica Od svih faktora, koji utiču na zemljinu površinu, voda se smatra kao najjači. Svi ovi uticaji, koje voda vrši na zemlji, raspoređeni su i po prostoru i po vremenu, a s druge strane po svome karakteru mogu biti sporiji, brži ili katastrofalni. Ovi poslednji poznati su pod imenom bujica, bučnjaka, popuzina, lavina i si. a ovdje dolaze i nagla rušenja morskih obala, koje su prethodno potkopane vodom. S druge strane imamo brži ili sporiji proces poravnavanja zemljine površine. U prvom slučaju voda svojom snagom spira materijal sa viših na niža mesta, a u drugom se taj proces javlja znatno usporen i često modifikovan. Tako se može smatrati, da je brži proces spiranja onaj, pri kome voda silazeći sa viših tačaka povlači sobom sav onaj materijal, koga po svojoj krupnoći može da prenese. Tu obično imamo sve vrste i dimenzije šljunka i peska. Prema tome za katastrofalan proces mora postojati jača snaga vode i već pripremljene okolnosti, pod kojima može nastupiti jače rušenje i odnošenje delova zemljine površine, a ne samo šljunka i peska. koji je već potpuno spreman i pogodan materijal za spiranje. Najzad u sporom procesu spiranja imamo prilike da vidimo odnošenje onih najsitnijih čestica materijala, sasvim sitnog peska i mulja. Ovakvo ispiranje materijala izraženo je u koloidnom i emulsivnom rastvoru vode i vidimo ga takoreći svakodnevno u obliku mutnih reka ili potoka. Prema prikazanoj slici (si. 1) vidi se, kako izgleda jedno spiranje u nekoliko faza. Na slici je označeno u preseku, kako je od jednog brda ostala najzad samo prirodna piramida, dok je sav prvobitni materijal odnesen na niže. Ovakve slike su pravi dokumenat delovanja vode kroz dugi niz vekova i mogu se videti na mnogim mestima na zemlji. Tačkastim linijama prikazano je na slici samo katastrofalno delovanje vode uz pripomoć temperature i vazduha, ali je ovom katastrofalnom delovanju prethodila jedna opsežna i sporija priprema, koja je stvorila takve okolnosti u statičkom i mehaničkom stanju, da je omogućila u pogodnom momentu stvaranje katastrofalnog procesa. Količina vode, koja funkcioniše na zemlji, i njen raspored Funkcija vode na zemlji izražena je jednim kruženjem, koje se neprekidno održava. Prema dosadašnjim merenjima, u koliko je to do sada postignuto, na našoj zemlji ima 1284 rr.i´iona kubnih kilometara vode. U ovu zaista ogromnu količinu nije uračunata voda iz reka i potoka, 14 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 17 <-- 17 --> PDF |
već samo iz mora i okeana. Isparavanjem ovako velike količine vode stvara se iznad površine vodena para, koja čini atmosfersku ili vazdušnu vlagu. Kada se atmosfera zasiti vodenom parom do granice, kod koje se javlja kondenzacija, dobijamo tada u atmosferi oblake i maglu. Kiša ili sneg stvara se međutim na način da se sitni delići vodene pare u oblaku međusobno spajaju i tako stvaraju kišne kapljice ili snežne pahuljice. Sama fizička interpretacija kiše još nije sa ovim gotova. Potrebno je naime da svaka pojedina kapljica bude toliko teška, da prilikom padanja na zemlju savlada otpor vazduha i vazdušnih struja. S druge strane takva kapljica mora padati na zemlju sa brzinom, koja neće dozvoliti, da se takva kapljica ponovo pretvori u vodenu paru pre nego što je uopšte dospela do zemlje. S obzirom na veličinu ovih kapljica imamo i različite kiše, što za naša dalja izlaganja ima velikog značaja. Kapljica vode sa prečnikom od 1 milimetra pada sa brzinom od 4 metra u sekundi pod običnim prosečnim okolnostima u pogledu visine i vazdušnih kretanja. *i ´ ´ w i ..., ´"´" f .-jj ´ ´ |»%. . ´ >´ // .... m eim!%ćH. %%\´ «tim. 4-.St ´« III fill li, li: 1*, v $%{„ . ´ " :. |.>$..... ^-^7L^.. ...&.*:- 5 ?., SI. 1. Progresivno spiranje i rušenje brda uticajem vode. Posle čitavog niza vekova dobijamo sliku ovakvog obeliska, koji je ostatak nekadašnjeg brda! Slika poznata u svima brdskim krajevima. Međutim kap vode od 5 milimetara u prečniku ima brzinu padanja od 8 metara u sekundi. Na ovaj način možemo razumeti pojavu provala oblaka u žarkim danima leta, jer bi se inače manje kapljice isparile pre nego što uopšte dođu do zemlje, a to se često i događa. Ovakvo neprekidno kruženje vode na zemlji posmatraćemo kroz vodene taloge. Poznato nam je fizičko načelo isparivanja i kondenzovanja, a sada ćemo pogledati podatke meteoroloških merenja vodenih taloga. Raspored vodenih taloga nije isti svuda na zemlji. Neki krajevi imaju preko godine obilate vodene taloge, dok su drugi sasvim oskudni s njima. Raspored vodenih taloga na zemlji zavisan je od karakterističnih vazdušnih faktora, a to su: toplota, vazdušni pritisak i vazdušna vlaga. S time u vezi ovaj raspored zavisi dalje od geografske širine, rasporeda mora i kopna, od pravca planinskih kompleksa i vetrova. Prema ovim činjenicama na zemlji je izraženo šest kišnih oblasti. Ekvatorska oblast poznata je po čestim i naglim kišama, koje padaju svakodnevno. Kišne periode duge su 6—8 meseci, a godišnji talog dostiže prosečno do 2700 mm. S obe strane ekvatora je tropska oblast. U ovoj oblasti razlikuju 15 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 18 <-- 18 --> PDF |
se dve kišne i jedna suha perioda. U njoj kiše padaju vrlo kratko vreme. dok je inače ostali deo godine potpuno suh. Treća oblast su Monsunske zemlje, u koje dolazi Indija, Indokina, Malajski arhipelag, Kina i Japan. U ovoj oblasti je i mesto najbogatije kišom, tako da u dolini Bramaputre u Asamu godišnji talog dostiže i 12.000 m. m. Posle ovako obilnih kiša u Monsunskim oblastima nastupa suša. Zatim dolazi oblast Pasata. Ona je vrlo oskudna u vodenim talozima, pa tako po dvadeset i više godina ne padne ni kap kiše u pojedinim delovima ove oblasti, kao što je Sahara ili unutrašnji krajevi Australije. Peta oblast je umerena. Ova ima vodenih taloga u dovoljnoj količini, a isto tako su raspoređeni dosta pravilno preko ćele godjne. Godišnji talog iznosi oko 700 m. m. Najzad imamo oblasti, koje su u višim geografskim širinama, sa oštrom kontinentalnom klimom. Ove su oblasti oskudne u vodenim talozima, tako da u Sibiru bude svega 400 m. m. godišnje, a u Turkestanu dolazi samo 120 m. m. godišnjeg taloga. Podaci meteoroloških merenja vodenih taloga preko godine jako variraju kako za pojedina mesta tako i za pojedine već pomenute oblasti. Na osnovu ovih zapažene su i izvesne periode, koje su obilnije vodenim talogom, nego inače, dok su druge oskudnije. Uopšte posmatranjem klimatskih faktora zaključuje se, da ovakve periode traju oko 35 godina. Ove su periode izražene sa vlažnijim i hladnijim godinama, posle kojih dolaze suvlje i toplije. Za vreme ovakvih vlažnih perioda vodeni talog bude za nekih 20% viši nego inače, dok je prosečna temperatura za oko 1° C niža. Tačne podatke o količini godišnjih vodenih taloga na našoj zemlji nije moguće skupiti. Ali je ipak moguće dati bar približne podatke o tome. Statistički prikupljeni podatci za duži period godina daju izvesne mogućnosti za određivanje jedne prosečne količine godišnjih taloga, koji padnu na zemlju. U ovakvim razmatranjima može nas zadovoljiti i! približna tačnost. Najtačnije statistike, a ujedno i iz brojno najvećih merenja, postoje za Švajcarsku. Tamo je naime utvrđen prosečni godišnji vodeni talog u iznosu od 3800 mm. Ako bismo potražili prosečan godišnji talog za ćelu površinu naše zemlje odnosno za površinu od 510,000.000 kvadratnih kilometara, morali bismo uzeti aritmetičku sredinu svih godišnjih taloga iz karakterističiih kišnih oblasti, a pored toga i izvestan k´oeficijenat ekstremiteta. Pod današnjim okolnostima meteoroloških merenja dobili bismo jedan prosečan talog od nekih 1000 mm godišnje. Prema tome računali bismo, da ova količina vodenih taloga padne svake godine na zemlju, a iz toga bismo došli do ukupne količine vodenih taloga u jednoj godini, ;! što bi iznelo 510 000.000 X 1,000.000 Xlm s = 510,„ooo„ooo,ooo,ooo mili 510.000 kubičnih kilometara vode. Kako .celokupna količina vode na zemlji iznosi 1284,000.000 kub. kilometara, to izlazi da preko godine u obliku vodenih taloga padne na zemlju samo 0.04% od ove količine. Drugim recima vidi se, da vode na zemlji ima za 2500 godišnjih vodenih taloga. I pored sve moguće netačnosti i nepouzdanosti podataka o prosečnim godišnjim vodenim talozima na zemlji, ipak ovaj račun pokazuje nesumnjivo, da preko jedne godine padne na zemlju jedan relativno vrlo malen postotak od 0,04% celokupne vodene mase na zemlji. Znači, 16 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 19 <-- 19 --> PDF |
da samo tako malen deo vode učestvuje jedne godine u onome kruženju vode, koje se besprekidno vrši i usled koga se javlia i veći deo delovanja vode. Odnos šume i vode Jedan od najvažnijih faktora za život biljaka je voda. Ova je važnost već dovoljno poznata i! ispitana, pa s tim u vezi i postoji nesumnjiva razlika u oblastima sa dovoljno vodenih taloga i onih gde vodenih taloga uma nedovoljno ili ih nikako nema. U vezi sa ovom pojavom javio se ii pojam neplodnih zemljišta (oblasti) ili suše i nerodnih perioda, u kojima se uvek kao odlučan faktor pojavljuje voda. Prisustvo vode pokazuje takav uticaj na život i! napredovanje biljaka, da se u poslednje vreme sa najvećom pažnjom radi na stvaraniu veštačkih vodenih taloga, jer u datim okolnostima ovi bii jedino bili" u mogućnosti da pouzdano obezbede porast biljaka, što je od najvećeg značaja za poljoprivredu i: njenu racionalizaciju. U ovome slučaju uzećemo u razmatranje samo onaj odnos, koji postoji između šuma kao velike biline zajednice i vode. Si. 2. Poprečan profil korita na području, na kome šuma nije izvršila prethodnu pripremu raspadanja. . Voda, odnosno vodeni taloži, smatraju se na zemlji kao jedna od najvažnijih komponenata (pored drugih uslova) za egzistenciju biljaka, pa prema tome il šume. Ostali faktori predstavljeni su u glavnom sa temperaturom i mineralnom podlogom. Nedovoljne količine vodenog taloga na taj način dovode u pitanje i ii sam opstanak šuma kao i ostalih vrsta vegetacije. Ova se pojava javlja u čitavom kompleksu izukrštanih okolnosti, koje se manifestuju u glavnom kao klima. Voda kao najmoćniji činilac na zemlji u stvari prikazuje svoje delovanje u obliku tevesne funkcije sunca. Neprekidno kruženje vode na našoj zemlji omogućeno je stalnim isparivanjima velikih masa vode sa površine zemlje. Ovakvo isparivanje uslovljeno je toplotom, koju nam pruža sunce. Na ovaj način neprekidno se stvaraju velike 17 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 20 <-- 20 --> PDF |
količine vodene pare, koja u zasićenom stanju najzad ponovo pada na zemlju u obliku vodenih taloga raznih kategorija. S druge strane, ovakvim stalnim kruženjem vode stvaraju se i mogućnosti za pripremu mineralne podloge, koja će dati potrebnu gradu za život biljaka. Kako međutim u izvesnim oblastima nemamo dovoljno vodenih taloga, onda ćemo shvatiti, da u takvom slučaju ni sama mineralna voda nije ti takvom stanju da može pružiti! hranu za razvoj biljaka. Činilac toplote, i ako u takvim slučajevima nije izostao, ostaje potpuno beznačajan, jer on sam nije u mogućnosti da stvori one uslove, koji su potrebni! za opstanak biljaka. Za ovo ima dosta primera, koji služe kao nesumnjivi dokaz važnosti i neophodnosti vodenih taloga u životnom opstanku biljaka. Tako su i Saharske pustinje obilato zagrevane suncem, ali su pokrivene neplodnim peskom, koji! kao mineralna podloga ne može služiti biljkama za hranu, jer nema vode. Baš u tome slučaju posmatrajući pustinjske oaze, jasno uočavamo punil značaj vode. U vezi sa gore iznetim opažanjima potrebno je istaći i opažanja ´dr. R. Rajzmana, koji ukazuje na značaj vodenih taloga za klimu, pa ističe i jednu interesantnu okolnost, da naime vodeni taloži padaju sve manje od zapada prema istoku u onim oblastima Evrope, gde nema planina. I baš na tim mestima šume postaju sve rede, a stepe su sve češće i sve izrazitije. Tako i stepe u južnoj Rusiji nemaju šuma, jer za njihovopstanak nema dovoljno vodenog taloga. I u ovom slučaju vidimo izražen vekovni! zadatak vode, koja teži da površinu naše zemlje izravna, pa kao da je na neki način svesna da njen zadatak ovakovog delovanja nije u ravnicama nego u planinama, koje mora rastvoriti! i svući! dole nasipajući i poravnjujući doline. Odlučujuću važnost vode ističe Raman tvrdeći, da je za glavnu raspodelu zemljišta jedina pouzdana podloga vodeni talog i isparivanje, a zatim temperatura i vegetacija. Geološka uodloga i fizičke j hemijske osobine zemljišta dolaze u obzir tek u sekundarnoj diferencijaciji. Iz ovoga se vidi sav značaj vode i puni uticaj, što ga ona ima na opstanak i razvoj biljaka, a prema tome i šuma. Ako uđemo malo dublje u suštinu ovoga odnosa, koji tako nesumnjivo postoji između vode i šume, onda zastajemo pred jednim problemom: Da li u nekim oblastima nema šuma zbog toga, jer nema dovoljno vodenih taloga, ili možda vodenih taloga nema usled nestašice šuma?!! Da bismo na ovo putanje odgovorili pouzdano, moramo uočiti uzročnu vezu između šuma i vodenih taloga i na taj način pravilno i logično shvatiti ovaj međusobni odnos. Pre svega uzećemo u razmatranje, kakve su činjenice u slučaju ako smatramo, da je voda u službi šume. O ovome pitanju pre svega treba ukazati na podatke, iz kojih se vidi da su šumi potrebne znatne količine vode za stvaranje i porast biljaka i za transpiraciju. Tako je Henel izračunao, da su za jednu vegetacionu periodu utrošene putem isparivanja šumskog drveća sledeće količine vode: 2 717.000 kgr./ha kod bukove sastojine od 303 stabla od 115 god. 2,331.000 » » » » » » 1300 » » 50—60 » 679.000 » » » » » » 1400 » » 35 » Iz ovih se podataka može uočiti ona količina vode, koja je potrebna za opstanak i prirast šuma. Prema jednom drugom opažanju 18 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Henel iznosi potrebnu količmu vode za jednu sličnu bukovu sastojinu koja izlazi na 3120 m3/ha za periodu od 120 dana. Vlisidis računa za jednu bukovu sastojinu potrebnu količinu vode na 3600 m3/ha godišnje. I najzad sva ostala merenja il opažanja, koja su u ovome pravcu izvršena, pokazuju znatne količine vode potrebne za opstanak i razvoj biljaka, a naročito šume. Ako ovu pojavu posmatramo kroz prizmu relativnog i apsolutnog šumskog zemljišta, možemo uočiti punu važnost vode za opstanak šuma, što na apsolutnom šumskom tlu, gde pravo prvenstva ima samo šumska vegetacija, predstavlja jedan moćan i nezamenliiv faktor. Posmatranjima i merenjima one količine vode, koja je potrebna za opstanak poljoprivrednih biljaka, došlo se do različitih podataka, koji u glavnom ističu, da je u vremenu od 4 do 5 meseci, koliko je potrebno za sazrevanje ovih biljaka, potrebno 400 do 700 mm vodenih taloga Uopšte procenjujući, svi ovi podaci ne mogu biti primljeni kao isključivo pravilo, jer bii na svaki način veći niz i obimnija merenja dala vrlo velika razlikovanja, usled mnogo raznih uticaja, koji su izraženi u načelima biljne produkcije. . 3. Poprečan profil korita na području, na kome je prethodno šuma svojim žila pomagala raspadanje litosfere. Dalji odnos, koji postoji između vode i šume, može se opaziti i u samoj unutrašnjoj strukturi šume. Tako se može računati, da u jednoj sumi! imamo 200 kubičnih metara drvne mase po hektaru. Od ove kubature imamo čitavih 90 m3 vode. Kako pak voda sudeluje u samome prirastu drvne mase, to izlazi, da se ova količina vode penje zajedno sa prirastom drvne mase i ona čini 45% od te mase. Prema tome bukova sastojina od 50 godina ima 200 m3/ha drvne mase, od koje je 90 m3 voda. Ista sastojina posle jedne godine ima 212 m7ha drvne mase od koje je 96 m3 vode. Posle dve godine drvna masa će biti 225 m3/ha od koje će biti 102 m3 vode. Iz ovoga se vidi, na koji se način i u kakvoj razmeri penje količina vode u jednoj šumi uporedno sa godišnjim prirašćivanjem drvne mase, koje prosečno iznosi 6%. 19 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Posle ovoga mora biti jasna situacija, koja nastaje uništavanjem šuma. Sva ona količina vode, koja se nalazi u samoj strukturi stabala neke šume, ostaje slobodna i kao takva napada neposredno na tlo. U tome slučaju delovanje vode dobija jako grube oblike i na taj način dolazi do naglog spiranja zemljišta. U vezi! sa ovim izlaganjima zamislimo jednu površinu od 100 ha, koja se nalazi! pod šumom. Izračunavanjem kubature stabala dolazimo do drvne mase od 25.000 m3. Količina vode u toj masi iznosi 11.250 m\ S druge strane imamo podatke, koji pokazuju, da u toku vegetacione periode šuma utroši1 oko 3500 m8/ha, što čini za našu površinu okruglu masu od 350.000 ma vode. Ova količina odgovara vodenom talogu od 350 m.m. za vegetacionu periodu. Godišnji vodeni talog u ovome slu čaju iznosi 4000 mm i iz toga vidimo činjenicu, da šuma troši samo jedan deseti dio onoga vodenog taloga, koji padne na zemlju. Međutim u samoj pojavi vodenih taloga u šumama imamo izvesnih promena, ka rakterističnih za šumsku vegetaciju. Tako je raznim merenjima utvr đeno, koliko vodenih taloga padne na tlo, a koliko se zadrži u kruni. U ovome slučaju iznosimo sledeće odnose: Kod bukve prođe kroz krunu i padne na tlo 65,4% od vodenih taloga » hrasta » » » » » » 73,6% » » » » javora » » » » » » 71,5% » » » » omorike » » » » » » 39,8%: » » » Iz toga se vidi, da se u krunama (na Ušću i granama) zadrži: kod bukve 34,6%, kod hrasta 26,4%, kod javora 28,5%, kod omorike 60,2% od vodenih taloga. Prema gornjim izlaganjima značaj vode za biljnu produkciju već je dovoljno istaknut, pa se najzad može ukazati i na poznatu činjenicu pri ispitivanju klijavosti semena, kada se ono prepusti samome uticaju vode. Iz svega postaje jasno koliko je voda neophodan i moćan činilac u izgrađivanju biljaka i njihovom opstanku. Od klijanja semena pa sve do kraja života svake biljke šuma je u tesnoj vezi sa vodom, tim neophodnim faktorom za život, izgrađivanje i opstanak biljnih vrsta. Pa čak i kasnije, kod već posečenih stabala, kod samih drvenih sortimenata, imamo i dalje da računamo sa vodom. Ovo prisustvo vode u drvnoj masi poznajemo kao sirovo drvo ili gradu i tu vodu prema potrebi odstranjujemo, često sa vrlo komplikovanim procesima sušenja. Biljka svojim sistemom žila pripremljena je za primanje mineralne hrane iz tla samo u tečnom stanju, naime u vodi. Količina ove vode, koju biljka crpe iz tla, može se oceniti iz ranije iznetih podataka, gde se vidi količina transpüracije i gde je izmereno isparivanje ove vode putem lišća u atmosferu. Kada se pak ima u vidu sva ona količina vode, koja sudeluje u izgradnji i u životnom opstanku biljaka, onda lako možemo zaključiti, koliko ogromne količine vode služe u stvaranju i održavanju onih velikih šuma, koje se još nalaze na pojedinim mestima zemlje. Isto tako može nam biti jasno, kolika je velika važnost samih vodenih taloga, koji u glavnom regulišu ovu cirkulaciju vode. Samu ovu činjenicu potrebno je razmotriti i sa drugog gledišta, sa koga bismo bili u mogućnosti da upoznamo, da je s druge strane i sama šuma u službi vode. 20 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 23 <-- 23 --> PDF |
U ovome pogledu, mora se pre svega pravilno shvatiti sama funkcija vode na našoj zemlji1. Mora se naime shvatiti onaj iskonski zadatak, koga voda na našoj zemlji izvršuje. Pri tome moramo biti svesnii, da zadatak vode na našoj zemlji nije u svojoj suštini u tome, da napr. obezbedil biljnu produkciju ilil da služi za hranu ljudima i drugim organizmima, koji bez vode nemaju života. I najzad njen zadatak nije u tome da stvara reke, mora i okeane. Voda na našoj zemlji deluje prema drugim zakonima i ona, ukratko rečeno, radii na poravnavanju zemljine površine. Ovaj zadatak vrši voda (možda po našem mišljenju) vrlo polagano, ali u stvari potpuno smišljeno i efikasno, kao po nekom božanskom programu, čija se neumitnost sa našeg gledišta još ne može dovoljno osetiti, ali koja je nesumnjiva. SI. 4. Rad šume na razaranju litosfere i stvaranju pedološkog sloja i biosfere. Tako je merenjem ispranog materijala sa nekog brda utvrđeno, da je vodenim talozima potrebno oko 6000 godina da ovo brdo svuku potpuno u dolinu. Kako visina ovoga brda relativno iznosi 400 metara sa osnovom od 1000 metara u prečniku, to ovaj račun ima samo relativnu važnost, pa ipak u svakom slučaju jasno pokazuje, kakve razmere zahvata rad vode u nešto dužem razdoblju. U posmatranjima životnih i opštih prirodnih pojava oko nas vrlo često dolazimo u priliku da o nečemu stvaramo relativne zaključke. Takve zaključke međutim vrlo teško zamenjujemo sa faktičkim j apsolutnim činjenicama i kao da je potrebno vrlo dugo vreme, da bismo se na poneke od njih naučili... Svima nam je na pr. poznata činjenica, da se zemlja okreće oko sunca, a ipak se stalno čuje o tome, da se sunce rodilo, da se diglo iznad horizonta, da je sunce zašlo« itd. Pored drugih sličnih relativnosti, koje se manje ili više uporno održavaju, il u samome pitanju vode imamo sličnu stvar. Svima je poznat zadatak vode 21 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 24 <-- 24 --> PDF |
na zemlji. Poznata je i sama cirkulacija vode, pa ipak smo vrlo često naklonjeni! da ovu pojayu procenjujemo pod izvesnim relativnim okolnostima, koje će nas sa svojim zaključcima udaljiti od same stvarnosti. Tako građevinar vidi u vodi podmuklog i! opasnog neprijatelja u jednom pogledu, dok međutim u drugome vodu procenjuje kao važan faktor, čija je korist nesravnjivo i neuporedivo veća od opasnosti. Kod lekara se opet na vodu gleda sa dvostrukog gledišta. Voda ima značajnunezamenljivu ulogu u higijeni, a s druge strane nosi u sebi veliku opasnost od širenja epidemije. Zemljoradnik u vodi gleda božanstvo, koje može da mu bogato nagradi useve, u koliko ga neka bujica ili poplava ne pokoleba u ovome. Međutim u svima ovakvim slučajevima voda vrši jedan isti zadatak i uvek ide jednome krajnjem cilju, koga postiže raznim srestvima i svojom akcijom, koja je nekad znatno raodifikovana. Razni oblici, u kojima se manifestuje ovaj rad vode, upravljeni su na jedno jedinstveno delovanje, koje kao svoju rezultantu daje opšte nivelisanje naše zemlje. Voda spira i odnosi zemljište sa viših na niža mesta. Zatim ruši čitave planine, morske i rečne obale, rastvara minerale i sve to odnosi i slaže na nižim mestima. Obične čiste vode imaju u sebi znatne količine rastvorenih minerala, a brdski potoci nose u sebi često ogromne količine mineralnog materijala, koji po svojim dimenzijama predstavljaju čitave stene. S obzirom na šumu postoji jedno opšte načelo, prema kome šuma sprečava spiranje i odnošenje zemljišta, naravno na strmim mestima. Ona pak zemljišta, sa kojih bilo iz kojih razloga posečemo šumu, vrlo brzo ogole, ako su na strmim padinama; voda sa takvog zemljišta ispere i odnese i najmanji delić plodnog zemljišta, tako da ubrzo imamo pred očima sliku pustoši ogolelih stena. Međutim ovu pojavu moramo malo dublje promatrati, jer se u njoj nalaze izvesne relativne manifestacije, koje rad vode predstavljaju u jednom drugom obliku, no što je to u samoj suštini. Neosporno je, da zemljište, sa koga smo posekli šumu, bude od vode ispirano u tolikoj meri, da ubrzo imamo gole stene, ali se ovde postavlja pitanje, da li šuma na jednom takvom mestu zaista sprečava spiranje i odnošenje materijala sa pedološkog i geološkog sloja zemljine površine. I pored toga potrebno je ceo ovaj proces dovoljno rasvetliti, kako bi se osetio ceo mehanizam odnosa, koji postoji između šume i tih slojeva zemljine površine. Tu ćemo ubrzo doći do zaključka, da šuma doduše sprečava spiranje i odnošenje zemljišta, ali ne sprečava raspadanje geoloških slojeva. Pa ne samo što šuma ne sprečava ovo raspadanje, nego ona snažno forsira ovaj proces, tako da ono sprečavanje ispiranja ostaje po kvantitetu u znatno slabijim razmerama. Šuma uopšte mnogo bolje služi procesu raspadanja stena, no što bi to učinili bilo kako jaki i! obilni vodeni taloži. U ovome radu šuma se prikazuje kao vrlo efikasan i komplikovan instrument vode. Priroda je u svome stvaranju i uopšte u samoj suštini svoga materijalnog inventara jako diferencirana i to ne samo u oblasti mineralnog 22 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 25 <-- 25 --> PDF |
JELOm GORA e aaa SI. 5. Bujica »Koštica« kod Uzica. Pošumljenost u bližoj i daljoj okolini bujice sa kapacitetima vodenih taloga, koji su u toj okolini pali u obliku provale oblaka.* carstva nego i u organskim vrstama biljnog i životinjskog carstva. Ali ova diferencijacija krije u sebi mnoge opšte i analogne momente, tako da sa izvesnog gledišta ta diferencijacija postaje manje ili više relativna, a mnoge se razlike uopštavaju i prikazuju u suštini! kao identične. Tako i danas, u vremenu razvoja radiofonije, svakome može biti jasna osnovna fizička interpretacija radio-emüsije i! radio-prijema. Ulaženje u suštinu * Krivnjom cirikografiije izgubio se je originalni opis ove slike, pa ga je uredništvo približno rekonstruiralo prema smislu teksta, gdje se slika spominje. Isto važi i za si. 8. 23 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 26 <-- 26 --> PDF |
ovoga olakšava se i upoređenjem, koje je tek nedavno lansirano u širim krugovima, gde se ukazuje na neku mirnu vodu, u kakvom močvarnom terenu, koja je s krajeva obrasla trskom. Ako u takvu vodu padne kakva sitna mušilca, mirna površina vode biće ustalasana slabije. Ako u tu vodu padne kakav korpulentan žabac, talasi će bitil još jači. Ovi talasi na već poznat način šire se preko ćele površine vode i dodiruju trske sa manjom illi jačom snagom, usled čega se javlja vibracija. Ovakve smo pojave gledali više puta, a isto su to gledali! i ljudi pre nas, pa čak i oni u preistorijsko vreme, ali nisu u tome viideli ništa, što bi se dalo korisno upotrebiti. Možda će se kroz neko vreme stvoriti i legenda, da je pronalazač radio-talasa posmatrao, kako žabe skaču u baru, i da mu je to dalo ideju za dalji rad, ali danas znamo da su ovi talasi pronađeni i usavršeni pod mnogo komplikovanijim okolnostima. Na taj način, a i sa izvesnom skepsom, posmatraćemo i rad vode na zemlji. U tome slučaju videćemo i samu šumu u jednoj ulozi, u kojoj je izraženo delovanje vode. Ovo delovanje vode uz pomoć šume je jedna vesta i sistematska radnja sa izvesnim modifikacijama onog opšte poznatog rada vode. Voda u obliku kišnih kapljica uspeva da rastvori i spira mnoge minerale u litosferi. Međutim u samome ovom radu nailazimo na izvesne kombinacije, koje je nemoguće na takav način rastvoriti. U ovom se slučaju javlja modifikovano delovanje vode. Jedna takva modifikacija poznata je kao mraz. Pri niskim temperaturama voda prelazi u čvrsto agregatno stanje. U takvim okolnostima delovanje vode znatno se razlikuje od onog delovanja, koje se javlja kod vode u tečnom stanju. Prelaskom vode u čvrsto agregatno stanje, t. j . pretvaranjem u led, voda dobija i veću zapreminu, koja je za Vn veća od zapremine u tečnom stanju. U ovome faktu i leži sva ona snaga, sa kojom voda uspeva da razbija i najčvršće stene. Na ovaj način vrši se raspadanje sa mnogo većom mehaničkom snagom nego kod kišnih kapljica i uopšte kod vode u tečnom stanju. Međutim ovakva modifikovana radnja vode samo je jedan primer. Ima vrlo mnogo i drugih modifikovanih procesa, u kojim se uvek oseća rad vode. Tako je ova pojava izražena u kapilaritetu, u radu bakterija i uopšte u životnim i fiziološkim funkcijama svih živih organizama na zemlji. Sav ovaj rad nije ni malo za potcenjivanje. I ako se shvati značaj toga za izvestan duži period vremena, videće se, koliko velike razmere zahvata. Veoma lep i impresivan primer ovakvog modifikovanog delovanja vode upoznajemo u procesu lateritizacije. Laterit je crvenkasta materija, a javlja se kao produkat raspadanja alumosilikatnih stena u tropskim i subtropskim zonama. Ovo se raspadanje vrši u kaolinskom jezgru alumosilikata i u stvari se na taj način raskida vrlo jaka veza, koja postoji između AUOa i Si02. Jačina ove veze je tolika, da se ne može raskinuti delovanjem atmosferilija u biosferi. Ruski! naučnik Vernadski daje vrlo interesantne i dokumentovane priloge o ovoj pojavi. Iz dosadašnjih posmatranja i proučavanja izlazi, da je raskidanje veze u kaolinskom jezgru u vezil sa toplotom. Ova je toplota od velike važnosti za život onih organizama, koji svojim procesima vrše samo raspadanje. Vernadski ističe, da je život ovih organizama uslovljen ne sunčevom energijom 24 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 27 <-- 27 --> PDF |
678 677 676 675 674 673 672 671 670 669 66« G67 666 665 t>64 663 662 661 66C 659 iss 657 656 655 ĆM 65; 652 651 650 649 6*6 64. 6*6 6*5 . 6*3 /. . Lp?.j . /..?<>: .°:´´ . .´ MJ3s ^! /if^ /." /»´ /*-V´J /vtH´ /fefv /fÄÄ 1 .^ te´ /^´". /*´$* iri// .^*´ ..^ g./, Mit* ßA´´ "12% 11* «0* i 1 /vor 20% ./S>" ....? / $ ." /: 0 /ft´Q ie* -. . 8% . )8% XÖ * ´ /. ; «/ ... :; :´*, Wt ..&«." * .,». ;is _ ^ 9v. ^si?:;-4:c>?yL; > Sf ^^).^ Oi . -~ W 1 i« 1. * in wj ^. *0 41 *D L. .? 3 S se övfi . ^J \L Ü M> «o ^ tfi . U ^ 0} 0.14 0.38 O50 0.67 0 8] 0.9S 1 » 2.0S 21« 2.35 31. 6. Pad korita u donjem toku ogranka bujice »Koštica«. Stanje materijala u koritu posle provale oblaka ublaženog intenziteta. nego atomskom energijom. Ovo je energija radioaktivnog raspadanjasa tom istom energijom izaziva se i topljenje magme u dubinama zemljine kore. Ova pojava postaje još jasnija, ako se istakne, da se alumosilikati stvaraju prilikom hlađenja magme. Prema tome alumosilikati, kao endotermička jedinjenja, pri svome raspadanju oslobađaju znatne 25 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 28 <-- 28 --> PDF |
količine toplote, koja iznosi 120 kalorija po gramu. I kako Vernadski ističe, ovo je raspadanje od ne malog značaja i za režim toplote na zemlji1. U samoj suštini u svemu ovome vidimo pojavu raspadanja čvrstih alumosilikatnih stena. Delovanjem atmosferilija nije moguće izazvati ovo raspadanje, nego se tu javljaju izvesni organizmi, koji su toliko modifilkovani u svojim funkcijama, da je isključen uticaj sunčeve energije i gde je jedino ostala voda kao biološki faktor, koji uslovljava sve one procese, kojima se raspadanje uspešno sprovodi. Ovakav rad vode može se jasno primetiti i u svim drugim fiziološkim pojavama u životu svih organizama. Tako napr. hemijski sastav čoveka pokazuje, da je u svojih 78 kgrama težine sastavljen od vode i drugih hemiskih elemenata. Voda je zastupljena sa dve trećine celokupne težine, dok ostali elementi čine samo jednu trećinu težine. Na taj je način jasan sav onaj proces, koji je bio potreban da se svi ovi elementi iz minerala transformišu u čovečji organizam. U ovome poslu najvažniju ulogu ima voda. Važnost vode u rastvaranju minerala može se videti i iz analize nekih mineralnih voda. Obično se ovakve mineralne ili lekovite vode indiciraju prisustvom napr. nekog halogenog elementa, ali pored toga imamo i čitav niz ostalih elemenata, ponekad sasvim beznačajnih. Ti se elementi nalaze u raznim jedinjenjima, a ima ih uopšte u svima vodama na našoj zemlji. U mineralnim vodama u užem smislu imamo ih u većim ili karakterističnijim razmerama, pa tako napr. analiza mineralne vode u Mladenovcu (Dunavska banovina) pokazuje na jedan litar ove vode preko 8 grama raznih minerala, u kojima je zastupljeio 17 raznih hemiskih elemenata. Iz ovoga se vidi, da voda uspeva da rastvori gotovo sve minerale, na koje naiđe. Posmatrajući rad i uticaj vode u opštim karakteristikama dolazimo do zaključka, da je voda jedan neophodni faktor u samome stvaranju, razvijanju i opstanku svih organizama na našoj zemlji. Značaj vode za organizme toliko je jako izražen, da se život bez vode ne bi uopšte mogao ni zamisliti. Ako gornja izlaganja uporedimo sa onom opštom i iskonskom pojavom kruženja vode na našoj zemlji, onda će nam biti prikazan i sam odnos šume i vode u jednoj novoj svetlosti, što će nas ujedno dovesti do zaključka, da je i šuma, kao uostalom i svi drugi organizmi, ograničena na veoma kratko razdoblje, u kome se može osećati Izvestan uticaj. Ovo razdoblje u upoređenju sa vremenom, u kome voda kruži na našoj zemlji, zaista je potpuno beznačajno i iz toga se može jasno uočiti drugostepeni značaj rada šuma i svih organizama u životu naše zemlje. Razvijanje bujica-i šume. Uništavanjem šuma stvaraju se bujice. Ovako kratku i jasnu uzajamnost između šuma i bujica potrebno je malo raščlaniti, da bi se istakla sva ona komplikovanost, koja se krije u ovom odnosu. Inače ovaj odnos upućuje na izvestan, donekle logičan zaključak, da bi zaštitom šuma bilo sprečeno razvijanje bujica. Međutim u samoj suštini, izgleda da ovo nije tačno. Ako pođemo sa čvrstom i nepokolebivom verom, rešeni da uzmemo u obzir samo čista i konkretna fakta, onda pre svega vidimo, da.su se bujice vrlo često javile u svojoj punoj snazi 26 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 29 <-- 29 --> PDF |
baš na mestima, na kojima su pre toga bili veći ili manji kompleksi šuma. Ali! od takvog zaključka pa do onog drugog zaključka, koji bi nam nalagao da čuvanjem šuma sprečimo bujice, postoji još velika razlika ... Ako bi na neki način bilo omogućeno podizanje šuma u svima slivovima brdskih potoka i bujica, da li bi se time resilo i samo pitanje bujica? Možda neko i veruje u takvu pretpostavku, ali je ona veoma malo verovatna. Mnogo više ima verovatnoće, da bi bujice postojale i tada. Ova se verovatnoća povećava, ako se bar približno izvrši uporedenje snaga između šume i vode. Ali je pre svega potrebno istaći jednu razliku. Ako bi, kako je rečeno, sva bujična područja bila pod šumom (si. 9), tada bujica ne bi spirala onaj materijal, koga ona inače odnosi sa golih il nepošumljenih slivova. U takvom slučaju bujica bi u prvom redu obarala stabla (si. 10), a zatim bi spirala i ostale delove zemljine kore, i to sasvim prema onom narodnom izrazu: »valjala bi drvlje i kamenje«. U samoj tehnici ovoga spiranja bila bii još jedna razlika, a ta je u tome što bi bujica ovom prilikom upotrebila stabla kao dosta moćne instrumente za razvaljivanje većih komada zemljine kore... SI. 7. Statolo jasena, koga je bujica izvalila i ponela niz korito sa padom od 1%. Bujica »Koštica«. Fot. inž. J. Stanimirović. Sam značaj šuma u bujičarstvu ističe se u tome, da se pošumljenost smatra kao predohrana od postanka i razvića bujica. Kod već izraženih ili aktivnih bujica preduzimaju se opsežni građevinski radovi, kojii lokalizuju dalju aktivnost bujice, a naknadnim pošumljavanjem je potpuno umire. Ne ulazeći u ispravnost ovih principa, nesumnjiva je činjenica, da je ovakav rad dao povoljne rezultate. Povoljne u glavnom u tome, što se ovim putem aktivnost mnogih bujica manje ili više suzbila. Ako bismo posmatrali jedno bujično područje, na kome nije bilo šume (si. 2), i jedno drugo bujično područje, sa koga je šuma nedavno posečena (si. 3), uočili bismo interesnu razliku. Bujica na području bez šume nosila bi materijal različit i po kvalitetu i po kvantitetu od onoga, koga bismo videli u bujici, sa čijeg je područja šuma nedavno posečena. Bujica na području, gde nije bilo šume, nosila bi pesak, zemlju il sitnije 27 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 30 <-- 30 --> PDF |
komade stene, a možda i koji! veći komad kamena, dok bi: bujica sa područja, gde je bilo pre toga šume, nosila sve od reda, počev od sitnog peska do čitavih blokova stena, razdrobljenih u komade različite veličine ... U čemu je ova razlika? U delovanju šume svakako, jer je ona prethodno ceo površinski sloj ispunila raznim pukotinama, u kojima su bile smeštene žile (korenje) bilo odraslih stabala ili pak džbunastih podstojnih vrsta (si. 4). U uskoj vezi sa ovom pripremom za spiranje, koju šuma vrši na površini zemlje, a naročito na strmijim terenima, javlja se i jedna druga karakteristika. Količina materijala, koju takva bujica nosi sobom, ili bolje rečeno, intenzitet spiranja mnogo je veći kod bujica, koje su postale na terenima nekada pokrivenim šumom. Kod bujica, koje su postale na golim terenima, obraslim travom, korovom ili sitnim džbunastim vrstama, ne možemo naći toliko materijala, a on je i po svojoj krupnoći znatno ispod onog materijala kod bujica u prvom slučaju. Ova sama konstatacija objašnjava pojavu jako aktivnih bujica baš na terenima, gde je nedavno bilo šume. Usled toga se i javila ona veza između pošumljavanja i stvaranja bujica. Iz svega već iznetog izlazi, da pošumljenost bujičnog područja u vezi sa opsežnim građevinskim radovima na uređenju bujica moramo shvatati veoma pažljivo. Takva pošumljavanja moramo vršiti veoma oprezno, jer je nesumnjivo, da će takve mere dati povoljne rezultate u samome zaustavljanju spiranja, ali samo u izvesnom vremenu i pri datim povoljnim okolnostima. Kada takva šuma odraste, javljaće se gotovo uvek svi oni procesi spiranja i oburvavanja, samo u mnogo jačoj meri. Ova će pojava biti neminovna u svim onim bujicama, u kojima se prilikom uređenja išlo samo za pošumljavanjem, dok su građevinski radovi izvršavani delimično i provizorno. Sve dok se efikasnim građevinskim objektima ne zaustavi proces spiranja, erozije i korozije u samome koritu, šuma neće biti u stanju da se održi na takvim bujičnim terenima. U bujicama u okolini Uzica ima nekoliko očiglednih primera, iz kojih se može videti razlika, koja postoji između bujica u jednom istom slivu, od kojih je jedna na području, koje je šuma pripremila za rad vode, dok je druga bila izložena samo neposrednom uticaju atmosferilija, na inače golom ili slabo obraslom zemljištu. Mehanički odnos šume prema bujici. Snaga vode u jednoj navali bujice dostiže takve razmere, da je teško i zamisliti takvu silu, koja bi bila u stanju da joj pruži ozbiljan otpor. U takvim prilikama nemožemo zahtevati, da se šuma odupre ovakvoj neobuzdanoj sili, kakva je jedna navala bujice. Pri udarcima jedne ozbiljne bujice ne treba očekivati da će šuma bilo kakve gustüne ili starosti biti u mogućnosti da se održi pred navalom ove stihijske snage, a još manje da će je uspeti da zadrži. Jedna ozbiljna bujica obara i izvaljuje stabla još pre nego što uopšte dođe do njih. Usled ogromnog vazdušnog pritiska, koji se javlja ispred prvog vala bujice, stabla se izvaljuju i! obaraju, iz čega se odmah može zaključiti, kolika je nesrazmernost u snagama. Bujica, koja je u stanju da sobom povuče toliku količinu materijala, za koji bi bilo potrebno nekoliko stotina železničkih 28 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 31 <-- 31 --> PDF |
vagona, zaista ne smatra šumu kao kakvu ozbiljnu prepreku. Ako je u nekom bujičnom području već otvoren izvor toga materijala, onda moramo biti! uvereni da u takvom slučaju neće pomoći nikakva šuma. Odnos snaga je toliko nesrazmeran da šuma u svakom slučaju mora podleći. SI. 8. Bujica »Koštica« kod Uzica. Pošumljenost u gornjem području bujice. Značaj šuma, koje se nalaze po strmim obalama užeg bujičnog područja, ističe se po svojim izvesnim karakteristikama. Takva šuma može zaista da spreči dalje spiranje materijala, da zaustavi rušenjaoburvavanja i ukratko da spreči priliv materijala u korito bujice. Ali je ovakva pojava u uskoj vezi sa strukturom same geološke podloge. Ako je ova podloga solidna i stabilna, tada će se i šuma držati na njoj i pod većim padom ii pod udarcima vetrova, vode i snega. Ali ako je podloga na klizavom terenu ili na slojevima, koji svoju labilnost svakoga trenutka mogu da pokažu, tada šuma svojom sopstvenom težinom ima Lj |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 32 <-- 32 --> PDF |
ulogu, koja još više pooštrava spiranje i oburvavanje obala. U takvom slučaju stabla usled svoje sopstvene težine obaraju se u korito, jer podloga nije sposobna da ovaj teret održava pod izvesnim strmijim uglom. Klizavi i ruč-tereni naročito su osetljivi na ovakvo opterećenje svojih površina, pa se često opažaju gotovo katastrofalna rušenja strmih površina, obraslih često već odraslom šumom. Fiziološki odnos šume prema bujici. Kako je već pokazano, šuma je zaista velik potrošač vode. Na većim šumskim površinama količina vode, koju šuma upotrebi, predstavlja ogromnu cifru. Ne ulazeći u razmatranje, da li se šuma razvija u onim oblastifna, u kojima ima vodenih taloga dovoljnih za život i opstanak šume, ili se pak vodeni taloži javljaju u oblastima, koje su bogate šumom, neosporno je, da sam život šume stoji u veoma tesnoj vezi sa vodom. Ako uporedimo odnos vodenih taloga, koji padnu u toku jedne godine na neko šumsko područje, i one količine vode, koju šuma potroši za svoj opstanak i razviće, videćemo punu važnost vodenih taloga za život i razviće šuma. S druge strane videćemo i sam značaj vode u fiziološkom posmatranju jedne biljne zajednice, kao što je to šuma. I najzad videćemo, koji procenat od tih vodenih taloga upotrebi šuma za sebe, a koji ostaje slobodan. Imamo dakle pred sobom jedno šumsko područje na površini od 1000 ha. Ova površina nalazi se pod šumom prosečne starosti od 30 godina. U ovakvom slučaju sa podacima o količini potrebne vode za život šume računamo za godinu dana 3600 m3 vode na hektar. Za ćelo područje biće dakle potrebno godišnje 3,600.000 m3 vode. Ako godišnji vodeni talog u ovom području iznosi! 700 m. m., onda dolazimo do celokupne količine vodenih taloga, koji padnu za godinu dana na ovo područje, što čini: 10.000 X 1000 X 7 — 70,000.000 m´1 vode. Ako računamo, da od ove količine vodenog taloga šuma zadrži izvestan procenat u svojim krunama, i ako taj procenat označimo približno sa 30, onda dobijamo samo 49 miliona kubnih metara vode, koje dođe do tla. Ostatak od 21 milion kubnih metara vode zadrži šuma na svojim krunama. Ovih 49 miliona kubnih metara vode dođe na površinu zemlje, ali se već tada javlja i jedna druga diferencijacija. Zemlja upija u sebe vodene taloge i to u većoj ili manjoj meri. Procenat ovog upijanja zavisi i od geološkog sastava, od vrste samog tla, pa i od nagnutosti terena. Količine vodenih taloga, koje tlo upija u sebe, jako variraju. Tako krupniji pesak upija u sebe 39%, finiji pesak već 42%, crni humus upije i čitavih 56%, porozni krečnjak 30%, dolomit samo 2%, a granit samo 0.3%. Iz ovoga se može zaključiti, koju količinu vode upije tlo u sebe, a isto tako dobijaju se i približni podatci o onoj količini vode, kojoj ne ostaje ništa drugo nego da se sliva u potoke i redom dalje u reke i mora. Iz ovog izlaganja dobijamo obračun vodenih taloga za godinu dana: Godišnja količina taloga 70,000.000 m" Zadržano u krunama šumskih stabala 21,000.000 m3 Upijeno u tlo (cea 35%) 17,000.000 m3 Ukupno: 38,000.000 m3 Ostaje slobodno: 32,000.000 m3 30 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Iz ovoga se vidi, da od 70 miliona kub. metara vodenog taloga ostaje slobodno samo 32 miliona, jer se 38 miliona neutralise zadržavanjem u krunama ili upijanjem u tlo. Ova slobodna količina vode stvara pod izvesnim okolnostima i bujice. Ako razmatramo podatke, koji pokazuju raspored vodenih taloga, videćemo da jačina ovih taloga može biti! različilta u vrlo širokim razmerama. Može dakle jedna ista količina vodenog taloga da padne u intervalu od nekoliko časova ili pak samo u vrlo kratkom vremenu od nekoliko desetina minuta. Ovo ima velik značaj u proučavanju bujičnih momenata i taj podatak o vremenu trajanja kiše gotovo uvek odlučuje pojavu bujičnih voda. Ako pretpostavimo, da je ostatak od 32 miliona kubnih metara vodenih taloga u takvim SI. 9. Poprečan profil bujice »Koštica« u srednjem toku. Obale korita kao i ceo uži perimetar gotovo su sasvim pod šumom. okolnostima da može stvarati navalu bujičnih voda, onda ta količina predstavlja neto-vodeni talog od 320 m. m. godišnje. Uzimajući podatke o intenzitetu kiše dobijamo i podatke, iz kojih zaključujemo na jačinu kiše. Iz ovih podataka vidimo, da provale oblaka, koje traju 5 minuta, daju 4,5 do 5,0 mm/min. vodenog taloga. Provale oblaka, koje traju 10 minuta, daju od 5 do 5,5 mm/min. U ovim podacima nailazimo i na ekstreme od 8 i 10 mm/min. Međutim uzećemo prosečnu vrednost, tako da računamo provalu oblaka za vreme od 40 minuta sa prosečnim talogom od 80 mm. Takvih provala oblaka neka bude u našem području godišnje četiri puta i! mi ćemo na taj način imati godišnji talog bujičnih voda od 320 mm. Međutim u samoj stvarnosti to ne izgleda tako. Podaci, koji pokazuju intenzitet kiše, najčešće se javljaju u letnjim mesecima, međutim kiše padaju i u jesen i u proleće, a zimi u obliku snega. Iz toga možemo zaključiti, da ima vrlo malo verovatnoće, da u takvom 31 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 34 <-- 34 --> PDF |
području dođe do nagle provale oblaka, koja bi veću količinu vodenog taloga dala u relativno kratkom vremenu i time smanjila određenu količinu onoga taloga, koji) je obično zapažen u toku jedne godine. Važnost ovakvih podataka o količini i, što je za bujice još važnije, o intenzitetu vodenih taloga, leži u jednoj opštoj statističkoj vrednosti, koja može da posluži! kao baza za proučavanje i iznalaženje izvesnih konstantnih odnosa u rasporedu vodenih taloga na našoj Zemlji. Ako bismo imali takve podatke za period od nekoliko stotina godina, verovatno bi se izveli vrlo interesantni zaključci, koji bi; dali više svetlosti u samo pitanje odnosa, koju postoji iizmedu šume i vode, a prema tome i između šume i postanka bujica. Pojava bujičnih voda u rano proleće usled naglog topljenja snega i u jesen usled dužih´ kiša ima izvesnih karakteristika, iz kojih se može jasnije videti1, u koliko šuma uspeva da utiče kao regulator oticanja bujičnih voda. U ovakvim prilikama šuma je često u mogućnosti da velike količine vode zadrži u svojim krunama ili u svome naročito pogodnom tlu. Tada vidimo, da šuma zaista uspeva da savlada ili bar ublaži naglo skupljanje velikih količina vode. Prema tome može se često opaziti, da u ovakvim šumskim područjima veoma rctko dolazi do velikih navala bujičnih voda usled topljenja snega ili usled jesenjih kuša. Međutim ovi isti! uzroci! u područjima, koja su ogolela, stvaraju silne bujice, koje obično čine velike štete. Ako razmatramo i! dalje šumsko područje od 1000 ha površine, o kome je već bilo reci, dolazimo i do drugih zaključaka, iz kojih se vidi onaj pravi! i nesumnjivi uticaj, koji šuma vrši na režim bujica. Računajući! da je ovo područje pokriveno šumom , čija je prosečna starost 30 godina; onda imamo drvnu masu od približno 1.00 m3 po hektaru za bukvu, 250 m3 za bor, a 300 m3 za smrču. Sa našeg gledišta, interesantna je ona količina vode, koja se u ovoj drvnoj masi nalazi! vezana. Iz ranijih podataka možemo računati, da je u ovoj drvnoj masi vezana izvesna količina vode, koja iznosi, redukovana na tlo, jedan sloj od 5 do 14 mm debljine. Posle 20 godina, sa prirastom drvne mase, ovaj će sloj vezane vode biti! povećan na 12 odnosno 28 mm, što zavisi od vrste drveta, boniteta i dr. Ovaj sloj od 28 mm pretstavlja onu količinu vodenog taloga, koji može da padne na zemlju pri najžešćim provalama oblaka u razmaku od 7 do 8 minuta trajanja. I najzad, uzimajući u obzir onu količinu vode, kako je već izneto za pomenuto područje, u iznosu od 38 miliona kubnih metara, koliko se preko godine zadrži u šumi, bilo upijanjem u tlo ili zadržavanjem u krunama, moramo uvideti, da ova količina vode predstavlja godišnji vodeni talog od 380 mm. Ovakav vodeni talog predstavlja više od polovine prosečnog godišnjeg taloga u umerenim klimatskim zonama. Ako se pretpostavi, da bi se količina vodenog taloga održala u istim grani-´ čama i u slučaju, ako bi se u izvesnoj oblasti posekle veće površine pod šumom, tada bi ova količina od 380 mm vodenih taloga došla u mogućnost da stvara i uslovljava velike bujične vode, koje bi se slobodnim slivanjem po ogolelom području pokazale u svojoj punoj razornoj snazi. Ali se ne može pouzdano tvrditi, da bi količina vodenih taloga u takvom slučaju ostala ista. Postoji izvesna verovatnoća, da bi u tom slučaju i 32 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 35 <-- 35 --> PDF |
količina vodenih taloga bila unekoliko umanjena. Oskudica u podacima merenim za duže razdoblje ostavlja ovo pitanje još u neizvesnim pret postavkama. Vazdušna strujanja i šume. Vazdušna strujanja su jedan od najvažnijih činilaca u rasporedu vodenih taloga, dok sa druge strane vazdušna strujanja imaju značaj i kao opsti, klimatski faktor. Vazdušnim strujanjima prenosi se površinom zemlje topliji ili hladniji vazduh i to u raznim pravcima i raznim udaljenostima. Usled ovoga mogu se jasno opaziti i temperaturne razlike a s tim u vezi i drugi klimatski faktori, koji u svojoj suštini nisu uslöv- Ijenil geografskim položajem, nego se nalaze pod iačim ili slabijim uticajem izvesnih vazdušnlh strujanja. SI. 10. Isti profil posle katastrofalne provale oblaka od 16 juna 1937 god. Samo kretanje vazduha javlja se kao posledica fizičkih zakona kalonke, a pored toga i usled rotacionog kretanja naše planete. S druge strane ovakva vazdušna kretanja uslovljena su i toplotnim pojavama koje su neposredna posledica zagrevanja zemljine površine i svih vazdusmh slojeva u atmosferi. Ovo je zagrevanje različito i zavisi pored ostalog i od materijala, pa se usled ovoga i javljaju oni fizički uslovi koji stvaraju pokrete vazdušnih masa. Topliji vazduh uvek se kreće prema hladnijem i na taj način imamo strujanje toplijeg vazduha prema hladnijim slojevima. Međutim ova osnovna fizička pojava ima izvesnih karakterističnih variiacija Topliji! vazduh je lakši od hladnijeg, pa se usled toga kod njega javlja izdizanje u visinu, dok kod hladnijeg vazduha kao težeg imamo spuštanje na niže. 33 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Oni vazdušnil slojevi, koji se nalaze nad površinom zemlje, zagrevaju se usled sunčeve toplote i kao lakši postepeno se dižu u visinu. Tada se međutim rashlađuju, ali pri tome ipak imaju iznad sebe još hladnije slojeve, tako da onil vazdušni slojevi, koji se od zemljine površine dižu, pokazuju stalnu tendenciju daljnjeg izdizanja. Međutim ovo izdizanje ima i svoje granice. Zemlja,´ koja se svojom rotacijom kreće od zapada na istok, povlači ovim svojim kretanjem i atmosferske slojeve vazduha. Na taj način stvara se kretanje vazdušnih slojeva od zapada na istok i ovo je naročito izraženo u višim i redim vazdušnim slojevima. Ovo kretanje od zapada na istok biva u znatnoj meri izmenjeno usled toplotnih uzroka, koji opet stoje u opštoj zavisnosti od geografske širine i nadmorske visine. Ova dva poslednia faktora utiču na kretanje vazdušnih slojeva, koje se usled toga javlja u više ili manje izmenjenim pravcima. Zagrevanjem velikih vodenih masa javlja se i kretanje toplijih vazdušnih slojeva, koji zauzimam sfere sa manjom gustinom, iz kojih je hladniji vazduh sišao niže. Ovakvo naizmenično kretanje toplijih i hladnijih vazdušnih slojeva opaža se naročito kod nejednakih nadmorskih visina. Mesta- koia se nalaze na većim nadmorskim visinama, imaju mnogo nižu temperaturu i hladniji vazdušni slojevi spuštaju se Sa tih mesta na niže, dok se toplije vazdušne struje kreću na više. U ovakvim okolnostima, koje utiču na strujanje vazdušnih slojeva, šuma, kako izgleda, ima vrlo neznatan uticaj. Ali ako se detaljnije promatra sama mehanika ovih pojava i ako se tačno proceni suština fizičke interpretacije vazdušnih strujanja, onda ćemo opaziti izvesne karakteristike, koje se javljaju kao posledica šume. Temperaturne razlike u šumi i van nje nisu toliko velike. Preko leta ova razlika može da bude i 5° C, dok za vreme zime samo 3—4° C, i to kod četinarskih šuma. Međutim na nekoliko metara iznad šume ne možemo opaziti nikakvu razliku. Iz ovoga se može zaključiti, da u pogledu temperature ne možemo očekivati neki uticaj šume na strujanje vazdušnih slojeva u jačoj meri. Ovakav uticaj postoji jedino u vezi sa razlikama u nadmorsko! visini, gde se za svakih 100 metara visine opaža temperatura za .L C niža. Uticaj šuma javlja se međutim na smanjenje snage vazdušnih kretanja i na brzinu toga kretanja. Tako u šumi brzina vetra osetno opada i, kako je poznato, ova je pojava izražena u takozvanim vetrobranim šumama. Samo kretanje vazdušnih slojeva iznad šume nije niukoliko izmenjeno, i u ovom slučaju šuma ne može imati nikakvog specijalnog uticaja na sam pravac kretanja, jer se u samoj stvari mora računati, da ovde imamo slučaj vazdušnog kretanja, koji je analogan kretanju po golim i nepošumljenim površinama ali sa tom razlikom, što se ovo kretanje ne vrši površinom zemlje u užem smislu, nego po gornjoj površini šume odnosno po površini kruna stabala. U takvom slučaju imamo kretanje vazdušnih slojeva po površini, koja je viša za prosečnu visinu stabala u šumi. Pored ovoga može se u izvesnim prilikama osetiti uticaj šume, ako se razmatra činjen:ca one neznatne temperaturne razlike, koja postoji u samoi šumi i izvan nje. U letnjim naitopliiim danima ova razlika iznosi oko 5° C. Ova razlika ima svoj naročiti značaj što se javlja u najtoplijim časovima i to između 13 i 16 časova. Premda je ova razlika u opštim 34 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 37 <-- 37 --> PDF |
konturama vazdušnih strujanja potpuno beznačajna, ipak ona ima izvesnog značaja kod lokalnih pojava jakog vodenog taloga t. j . prilikom provala oblaka. Vazdušni slojevi! u šumi, koji su u takvim prilikama za nekoliko stepeni hladniji, pokazuju u neznatnoj meri strujanje vazdušnih slojeva na niže. Prema tome zagrejanit vazduh kao lakši pokazuje izvesno kretanje na više i na taj način stvaraju se mogućnosti za postanak izvesnog vazdušnog sloja sa manjom gustinom, koji se može opaziti baš iznad šuma na visini od 30 do 50 metara. Ovakve pojave, premda nisu oštro izražene niti se njihov uticaj može zapaziti na opštim klimatskim karakteristikama, imaju izvesno značenje u užim posmatranjima kod naglih provala oblaka. U takvim prilikama vidimo izvesne lokalne varijacije, čiji je nesumnjivi uzrok u šumi. I iz ovoga možemo zaključiti, da u koliko je neznatan uticaj, koji šuma vrši na kretanje vazdušnih slojeva, u toliko je važniji onaj uticaj, koji šuma ima na pojavu naglih provala oblaka, naročito u toplim letnjim mesecima. Iz ovakvih posmatranja opažamo, da su u izvesnom međusobnom odnosu i vazdušna strujanja i bujice. Ovaj odnos pokazuje u sebi izvesne karakteristike, iz kojih se može opaziti uticaj šuma na intenzitet provala oblaka. Iz podataka, koji su prikupljeni posmatranjima u području bujice »Koštica« kod Uzica, prilmećcno je, da su iizvesni ogranci ove bujice pokazivali u toku 1936/38 godine veoma različite kapacitete vodenih taloga, koji su pali u obliku provale oblaka. Iz skice (si. 5 i 8) se može vtdeti raspored ovoga bujičnog područja u odnosu prema pošumljenosti ne samo užeg nego u većoj meri i najšireg područja ove bujice. U bujičnom području »Koštica« opažane su česte provale oblaka, koje se svake godine javljaju po nekoliko puta preko leta. Pri tome pojedini! ogranci ove bujice pokazuju izvesne razlike u intenzitetu ovih vodenih taloga. U godinama 1936, 1937 i 1938 zapaženo je u letnjim mesecima 7 provala oblaka u ovom području. Vazdušna strujanja iz severo-severo-zapadnog pravca i provale oblaka, koji su došli ovim strujanjem, pokazale su osetno manji intenzitet vazdušnih taloga. Ovakve provale oblaka dale su srednji intenzitet i! pojave bujičnih voda imale su srednju jačinu. S druge strane ona vazdušna strujanja, koja su dolazila sa severo-istoka ili sa istoka, stvarala su tako snažne provale oblaka, koje su naročito u ogranku br. 3 pokazale svu svoju neobuzdanu rušilačku snagu. U takvim prilikama obarana su i stabla sa prsnim promerom od 40 do 60 cm. U pogledu kretanja materijala niz korito vidi se takođe ogromna snaga ovakvih bujičnih voda. Prema uzdužnom profilu(si. 6) vidi se stanje materijala u koritu bujice i visinske razlike pada korita u ogranku br. 1. Tako se opaža, da je pri padu od cea 20% ostao u koritu materijal takve krupnoće (iznad 18 cm), koji! je nanr. u ogranku br. 3. bio povučen bujicom niz korito sa padom od samo \2°/c. Ovakvim uporednim posmatranjem može se zaključiti, da je pojava oblaka iz pravca, u kome se nalazi kompleks »Jelova gora« (severo-severo-zapad) znatno ublažena u svojoj snazi. S druge strane, provale oblaka iz pravca istok i severo-istok došle su vazdušnim kretanjem preko potpuno golih prostorija i najzad se našle iznad bujičnog područja, čiji je uži perimetar, i ako pod šumom, ipak pružio najšire mogućnosti za stvaranje bujičnih voda sa ogromnom rušilačkom snagom. Tako se na fotografskom snimku 35 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 38 <-- 38 --> PDF |
(si. 7) iz pomenutog bujičnog područjja vidi stablo jasena, koga je bujica izvalila i ponela niz korito sa padom od samo 7%. Iz ovih il sličnih primera zaključuju se izvesne karakteristike u vazdušnim kretanjima, koje su od nesumnjivog značaja pri stvaranju bujica, i to u izrazitoj zavisnosti od šume. U ovoj pojavi dolaze u obzir pre svega opšti klimatski i meteorološki momenti u svakom pojedinom slučaju, ali se može naslutiti, da pri poznavanju najvažnijih i najčešćih pravaca vazdušnog kretanja može šuma vršiti snažan uticaj na ublažavanje jakih provala oblaka, a s tim u vezi na stvaranje bujičnih voda u manjim i bezopasnijim razmerama. Uopšte se ističe potreba, da se slična osmatranja vrše u pojedinim bujičnim područjima, pa da se ovakvi momenti uporede s naročitim obzirom na pravce vazdušnih strujanja u raznim slučajevima, na količinu vodenih taloga i njihov najveći intenzitet, na orografske elemente, koji imaju opšti klimatski značaj i kao takvi utiču u izvesnoj meri na periodična ili stalna kretanja vazdušnih slojeva, i na pošumljenost, ne samo bliske okoline bujičnog područja nego i udaljenijih reona, koji se nalaze u pravcima kritičnih vazdušnih strujanja. Ovakva posmatranja svakako bi rasvetlila odnos između šume i pojave bujičnih voda, koji se već naslućuje bar kod naglih provala oblaka, gde svakako postoji izvesna veza sa zakonima vazdušnog kretanja, a oni su u ovakvim slučajevima još nedovoljno ispitani. RESUME Considerations ä regard des effets que font les eaux, specialement les torrents, sur les forets. SAOPĆENJA PROPAGANDA ŠUMARSTVA. NAGLAŠAVANJE MATERIJALNE KORISTI U PROPAGANDI U propagandi šumarstva imamo u glavnom dva kruga ljudi: jedan, koji je neposredno vezan sa šumom (seljak) i drugi, koji ne osjeća, da stanje šuma u njegovoj bližoj ili daljoj okolici ima ma kakve veze s njegovim životom. Taj drugi krug je t. zv. malograđanski krug, koji čine u glavnom trgovci´i obrtnici naših »gradova i varoši«, koje je najbolje označiti imenom trgovišta. Tom krugu ljudi glavna je zarada, a kako su glavni njihovi kupci seljaci, to posredno njihova jakost počiva na dobroj kupovnoj moći seljaka. U brdskim krajevima seljak u velikoj većini treba već danas vrela povremene zarade, a u skoroj budućnosti trebat će je i više. Jedna od prirodnih zarada je šuma ili bolje trebala ´bi biti i ta je za seljaka najpovoljnija: rad u šumi može vršiti pored svojih poljskih poslova. Šuma je dakle seljaku bez obzira na vlasnost lijep izvor prihoda, a preko seljaka i izvor zarade za spomenute trgovce i obrtnike. U propagandi šumarstva treba ovaj materijalni moment što više iskoristiti, jer će samo opipljive koristi većinu nas siliti da šumu čuvamo ili podižemo. Za mnoge, za većinu (pa, i nas šumara) razlozi opće koristi daleko su i volja je slaba žrtvovati |