DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 37     <-- 37 -->        PDF




konturama vazdušnih strujanja potpuno beznačajna, ipak ona ima izvesnog
značaja kod lokalnih pojava jakog vodenog taloga t. j . prilikom
provala oblaka. Vazdušni slojevi! u šumi, koji su u takvim prilikama za
nekoliko stepeni hladniji, pokazuju u neznatnoj meri strujanje vazdušnih
slojeva na niže. Prema tome zagrejanit vazduh kao lakši pokazuje
izvesno kretanje na više i na taj način stvaraju se mogućnosti za postanak
izvesnog vazdušnog sloja sa manjom gustinom, koji se može opaziti
baš iznad šuma na visini od 30 do 50 metara. Ovakve pojave, premda
nisu oštro izražene niti se njihov uticaj može zapaziti na opštim klimatskim
karakteristikama, imaju izvesno značenje u užim posmatranjima
kod naglih provala oblaka. U takvim prilikama vidimo izvesne lokalne
varijacije, čiji je nesumnjivi uzrok u šumi. I iz ovoga možemo zaključiti,
da u koliko je neznatan uticaj, koji šuma vrši na kretanje vazdušnih slojeva,
u toliko je važniji onaj uticaj, koji šuma ima na pojavu naglih provala
oblaka, naročito u toplim letnjim mesecima. Iz ovakvih posmatranja
opažamo, da su u izvesnom međusobnom odnosu i vazdušna strujanja
i bujice.


Ovaj odnos pokazuje u sebi izvesne karakteristike, iz kojih se
može opaziti uticaj šuma na intenzitet provala oblaka. Iz podataka, koji
su prikupljeni posmatranjima u području bujice »Koštica« kod Uzica, prilmećcno
je, da su iizvesni ogranci ove bujice pokazivali u toku 1936/38
godine veoma različite kapacitete vodenih taloga, koji su pali u obliku
provale oblaka. Iz skice (si. 5 i 8) se može vtdeti raspored ovoga bujičnog
područja u odnosu prema pošumljenosti ne samo užeg nego u
većoj meri i najšireg područja ove bujice.


U bujičnom području »Koštica« opažane su česte provale oblaka,
koje se svake godine javljaju po nekoliko puta preko leta. Pri tome
pojedini! ogranci ove bujice pokazuju izvesne razlike u intenzitetu ovih
vodenih taloga. U godinama 1936, 1937 i 1938 zapaženo je u letnjim
mesecima 7 provala oblaka u ovom području. Vazdušna strujanja iz
severo-severo-zapadnog pravca i provale oblaka, koji su došli ovim
strujanjem, pokazale su osetno manji intenzitet vazdušnih taloga. Ovakve
provale oblaka dale su srednji intenzitet i! pojave bujičnih voda imale su
srednju jačinu. S druge strane ona vazdušna strujanja, koja su dolazila
sa severo-istoka ili sa istoka, stvarala su tako snažne provale oblaka,
koje su naročito u ogranku br. 3 pokazale svu svoju neobuzdanu rušilačku
snagu. U takvim prilikama obarana su i stabla sa prsnim promerom
od 40 do 60 cm. U pogledu kretanja materijala niz korito vidi se
takođe ogromna snaga ovakvih bujičnih voda. Prema uzdužnom profilu(si. 6) vidi se stanje materijala u koritu bujice i visinske razlike pada
korita u ogranku br. 1. Tako se opaža, da je pri padu od cea 20% ostao
u koritu materijal takve krupnoće (iznad 18 cm), koji! je nanr. u ogranku
br. 3. bio povučen bujicom niz korito sa padom od samo \2°/c. Ovakvim
uporednim posmatranjem može se zaključiti, da je pojava oblaka iz
pravca, u kome se nalazi kompleks »Jelova gora« (severo-severo-zapad)
znatno ublažena u svojoj snazi. S druge strane, provale oblaka iz pravca


istok i severo-istok došle su vazdušnim kretanjem preko potpuno golih
prostorija i najzad se našle iznad bujičnog područja, čiji je uži perimetar,
i ako pod šumom, ipak pružio najšire mogućnosti za stvaranje bujičnih
voda sa ogromnom rušilačkom snagom. Tako se na fotografskom snimku


35




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 36     <-- 36 -->        PDF




Oni vazdušnil slojevi, koji se nalaze nad površinom zemlje, zagrevaju
se usled sunčeve toplote i kao lakši postepeno se dižu u visinu. Tada
se međutim rashlađuju, ali pri tome ipak imaju iznad sebe još hladnije
slojeve, tako da onil vazdušni slojevi, koji se od zemljine površine dižu,
pokazuju stalnu tendenciju daljnjeg izdizanja. Međutim ovo izdizanje ima
i svoje granice. Zemlja,´ koja se svojom rotacijom kreće od zapada na
istok, povlači ovim svojim kretanjem i atmosferske slojeve vazduha. Na
taj način stvara se kretanje vazdušnih slojeva od zapada na istok i ovo
je naročito izraženo u višim i redim vazdušnim slojevima. Ovo kretanje
od zapada na istok biva u znatnoj meri izmenjeno usled toplotnih uzroka,
koji opet stoje u opštoj zavisnosti od geografske širine i nadmorske visine.
Ova dva poslednia faktora utiču na kretanje vazdušnih slojeva,
koje se usled toga javlja u više ili manje izmenjenim pravcima.


Zagrevanjem velikih vodenih masa javlja se i kretanje toplijih
vazdušnih slojeva, koji zauzimam sfere sa manjom gustinom, iz kojih
je hladniji vazduh sišao niže. Ovakvo naizmenično kretanje toplijih i
hladnijih vazdušnih slojeva opaža se naročito kod nejednakih nadmorskih
visina. Mesta- koia se nalaze na većim nadmorskim visinama, imaju
mnogo nižu temperaturu i hladniji vazdušni slojevi spuštaju se Sa tih
mesta na niže, dok se toplije vazdušne struje kreću na više.


U ovakvim okolnostima, koje utiču na strujanje vazdušnih slojeva,
šuma, kako izgleda, ima vrlo neznatan uticaj. Ali ako se detaljnije promatra
sama mehanika ovih pojava i ako se tačno proceni suština fizičke
interpretacije vazdušnih strujanja, onda ćemo opaziti izvesne karakteristike,
koje se javljaju kao posledica šume.


Temperaturne razlike u šumi i van nje nisu toliko velike. Preko
leta ova razlika može da bude i 5° C, dok za vreme zime samo 3—4° C,
i to kod četinarskih šuma. Međutim na nekoliko metara iznad šume ne
možemo opaziti nikakvu razliku. Iz ovoga se može zaključiti, da u pogledu
temperature ne možemo očekivati neki uticaj šume na strujanje
vazdušnih slojeva u jačoj meri. Ovakav uticaj postoji jedino u vezi sa
razlikama u nadmorsko! visini, gde se za svakih 100 metara visine
opaža temperatura za .L C niža. Uticaj šuma javlja se međutim na
smanjenje snage vazdušnih kretanja i na brzinu toga kretanja. Tako u
šumi brzina vetra osetno opada i, kako je poznato, ova je pojava izražena
u takozvanim vetrobranim šumama. Samo kretanje vazdušnih slojeva
iznad šume nije niukoliko izmenjeno, i u ovom slučaju šuma ne
može imati nikakvog specijalnog uticaja na sam pravac kretanja, jer
se u samoj stvari mora računati, da ovde imamo slučaj vazdušnog kretanja,
koji je analogan kretanju po golim i nepošumljenim površinama
ali sa tom razlikom, što se ovo kretanje ne vrši površinom zemlje u
užem smislu, nego po gornjoj površini šume odnosno po površini kruna
stabala. U takvom slučaju imamo kretanje vazdušnih slojeva po površini,
koja je viša za prosečnu visinu stabala u šumi.


Pored ovoga može se u izvesnim prilikama osetiti uticaj šume, ako
se razmatra činjen:ca one neznatne temperaturne razlike, koja postoji
u samoi šumi i izvan nje. U letnjim naitopliiim danima ova razlika iznosi
oko 5° C. Ova razlika ima svoj naročiti značaj što se javlja u najtoplijim
časovima i to između 13 i 16 časova. Premda je ova razlika u opštim


34




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 35     <-- 35 -->        PDF

količina vodenih taloga bila unekoliko umanjena. Oskudica u podacima


merenim za duže razdoblje ostavlja ovo pitanje još u neizvesnim pret


postavkama.


Vazdušna strujanja i šume.


Vazdušna strujanja su jedan od najvažnijih činilaca u rasporedu
vodenih taloga, dok sa druge strane vazdušna strujanja imaju značaj i
kao opsti, klimatski faktor. Vazdušnim strujanjima prenosi se površinom
zemlje topliji ili hladniji vazduh i to u raznim pravcima i raznim udaljenostima.
Usled ovoga mogu se jasno opaziti i temperaturne razlike a
s tim u vezi i drugi klimatski faktori, koji u svojoj suštini nisu uslöv-
Ijenil geografskim položajem, nego se nalaze pod iačim ili slabijim uticajem
izvesnih vazdušnlh strujanja.


SI. 10. Isti profil posle katastrofalne provale oblaka od 16 juna 1937 god.


Samo kretanje vazduha javlja se kao posledica fizičkih zakona
kalonke, a pored toga i usled rotacionog kretanja naše planete. S druge
strane ovakva vazdušna kretanja uslovljena su i toplotnim pojavama
koje su neposredna posledica zagrevanja zemljine površine i svih vazdusmh
slojeva u atmosferi. Ovo je zagrevanje različito i zavisi pored
ostalog i od materijala, pa se usled ovoga i javljaju oni fizički uslovi
koji stvaraju pokrete vazdušnih masa.


Topliji vazduh uvek se kreće prema hladnijem i na taj način imamo
strujanje toplijeg vazduha prema hladnijim slojevima. Međutim ova
osnovna fizička pojava ima izvesnih karakterističnih variiacija Topliji!
vazduh je lakši od hladnijeg, pa se usled toga kod njega javlja izdizanje
u visinu, dok kod hladnijeg vazduha kao težeg imamo spuštanje na niže.


33




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 34     <-- 34 -->        PDF

području dođe do nagle provale oblaka, koja bi veću količinu vodenog
taloga dala u relativno kratkom vremenu i time smanjila određenu količinu
onoga taloga, koji) je obično zapažen u toku jedne godine. Važnost
ovakvih podataka o količini i, što je za bujice još važnije, o intenzitetu
vodenih taloga, leži u jednoj opštoj statističkoj vrednosti, koja može da
posluži! kao baza za proučavanje i iznalaženje izvesnih konstantnih odnosa
u rasporedu vodenih taloga na našoj Zemlji. Ako bismo imali takve
podatke za period od nekoliko stotina godina, verovatno bi se izveli vrlo
interesantni zaključci, koji bi; dali više svetlosti u samo pitanje odnosa,
koju postoji iizmedu šume i vode, a prema tome i između šume i postanka
bujica.


Pojava bujičnih voda u rano proleće usled naglog topljenja snega
i u jesen usled dužih´ kiša ima izvesnih karakteristika, iz kojih se može
jasnije videti1, u koliko šuma uspeva da utiče kao regulator oticanja
bujičnih voda. U ovakvim prilikama šuma je često u mogućnosti
da velike količine vode zadrži u svojim krunama ili u svome naročito
pogodnom tlu. Tada vidimo, da šuma zaista uspeva da savlada ili bar
ublaži naglo skupljanje velikih količina vode. Prema tome može se
često opaziti, da u ovakvim šumskim područjima veoma rctko dolazi do
velikih navala bujičnih voda usled topljenja snega ili usled jesenjih kuša.
Međutim ovi isti! uzroci! u područjima, koja su ogolela, stvaraju silne
bujice, koje obično čine velike štete.


Ako razmatramo i! dalje šumsko područje od 1000 ha površine, o
kome je već bilo reci, dolazimo i do drugih zaključaka, iz kojih se vidi
onaj pravi! i nesumnjivi uticaj, koji šuma vrši na režim bujica.


Računajući! da je ovo područje pokriveno šumom , čija je prosečna
starost 30 godina; onda imamo drvnu masu od približno 1.00 m3
po hektaru za bukvu, 250 m3 za bor, a 300 m3 za smrču. Sa našeg gledišta,
interesantna je ona količina vode, koja se u ovoj drvnoj masi nalazi!
vezana. Iz ranijih podataka možemo računati, da je u ovoj drvnoj
masi vezana izvesna količina vode, koja iznosi, redukovana na tlo, jedan
sloj od 5 do 14 mm debljine. Posle 20 godina, sa prirastom drvne mase,
ovaj će sloj vezane vode biti! povećan na 12 odnosno 28 mm, što zavisi
od vrste drveta, boniteta i dr. Ovaj sloj od 28 mm pretstavlja onu količinu
vodenog taloga, koji može da padne na zemlju pri najžešćim provalama
oblaka u razmaku od 7 do 8 minuta trajanja.


I najzad, uzimajući u obzir onu količinu vode, kako je već izneto
za pomenuto područje, u iznosu od 38 miliona kubnih metara, koliko se
preko godine zadrži u šumi, bilo upijanjem u tlo ili zadržavanjem u
krunama, moramo uvideti, da ova količina vode predstavlja godišnji vodeni
talog od 380 mm. Ovakav vodeni talog predstavlja više od polovine
prosečnog godišnjeg taloga u umerenim klimatskim zonama. Ako
se pretpostavi, da bi se količina vodenog taloga održala u istim grani-´
čama i u slučaju, ako bi se u izvesnoj oblasti posekle veće površine pod
šumom, tada bi ova količina od 380 mm vodenih taloga došla u mogućnost
da stvara i uslovljava velike bujične vode, koje bi se slobodnim
slivanjem po ogolelom području pokazale u svojoj punoj razornoj snazi.
Ali se ne može pouzdano tvrditi, da bi količina vodenih taloga u takvom
slučaju ostala ista. Postoji izvesna verovatnoća, da bi u tom slučaju i


32




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 33     <-- 33 -->        PDF

Iz ovoga se vidi, da od 70 miliona kub. metara vodenog taloga
ostaje slobodno samo 32 miliona, jer se 38 miliona neutralise zadržavanjem
u krunama ili upijanjem u tlo. Ova slobodna količina vode stvara
pod izvesnim okolnostima i bujice. Ako razmatramo podatke, koji pokazuju
raspored vodenih taloga, videćemo da jačina ovih taloga može
biti! različilta u vrlo širokim razmerama. Može dakle jedna ista količina
vodenog taloga da padne u intervalu od nekoliko časova ili pak samo
u vrlo kratkom vremenu od nekoliko desetina minuta. Ovo ima velik
značaj u proučavanju bujičnih momenata i taj podatak o vremenu trajanja
kiše gotovo uvek odlučuje pojavu bujičnih voda. Ako pretpostavimo,
da je ostatak od 32 miliona kubnih metara vodenih taloga u takvim


SI. 9. Poprečan profil bujice »Koštica« u srednjem toku. Obale korita kao i ceo uži
perimetar gotovo su sasvim pod šumom.


okolnostima da može stvarati navalu bujičnih voda, onda ta količina
predstavlja neto-vodeni talog od 320 m. m. godišnje. Uzimajući podatke


o intenzitetu kiše dobijamo i podatke, iz kojih zaključujemo na jačinu
kiše. Iz ovih podataka vidimo, da provale oblaka, koje traju 5 minuta,
daju 4,5 do 5,0 mm/min. vodenog taloga. Provale oblaka, koje traju
10 minuta, daju od 5 do 5,5 mm/min. U ovim podacima nailazimo i na
ekstreme od 8 i 10 mm/min. Međutim uzećemo prosečnu vrednost, tako
da računamo provalu oblaka za vreme od 40 minuta sa prosečnim
talogom od 80 mm. Takvih provala oblaka neka bude u našem području
godišnje četiri puta i! mi ćemo na taj način imati godišnji talog bujičnih
voda od 320 mm. Međutim u samoj stvarnosti to ne izgleda tako. Podaci,
koji pokazuju intenzitet kiše, najčešće se javljaju u letnjim mesecima,
međutim kiše padaju i u jesen i u proleće, a zimi u obliku snega.
Iz toga možemo zaključiti, da ima vrlo malo verovatnoće, da u takvom
31




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 32     <-- 32 -->        PDF

ulogu, koja još više pooštrava spiranje i oburvavanje obala. U takvom
slučaju stabla usled svoje sopstvene težine obaraju se u korito, jer podloga
nije sposobna da ovaj teret održava pod izvesnim strmijim uglom.
Klizavi i ruč-tereni naročito su osetljivi na ovakvo opterećenje svojih
površina, pa se često opažaju gotovo katastrofalna rušenja strmih površina,
obraslih često već odraslom šumom.


Fiziološki odnos šume prema bujici.


Kako je već pokazano, šuma je zaista velik potrošač vode. Na
većim šumskim površinama količina vode, koju šuma upotrebi, predstavlja
ogromnu cifru. Ne ulazeći u razmatranje, da li se šuma razvija
u onim oblastifna, u kojima ima vodenih taloga dovoljnih za život i
opstanak šume, ili se pak vodeni taloži javljaju u oblastima, koje su
bogate šumom, neosporno je, da sam život šume stoji u veoma tesnoj
vezi sa vodom.


Ako uporedimo odnos vodenih taloga, koji padnu u toku jedne
godine na neko šumsko područje, i one količine vode, koju šuma potroši
za svoj opstanak i razviće, videćemo punu važnost vodenih taloga za
život i razviće šuma. S druge strane videćemo i sam značaj vode u
fiziološkom posmatranju jedne biljne zajednice, kao što je to šuma.
I najzad videćemo, koji procenat od tih vodenih taloga upotrebi šuma
za sebe, a koji ostaje slobodan.


Imamo dakle pred sobom jedno šumsko područje na površini od
1000 ha. Ova površina nalazi se pod šumom prosečne starosti od 30
godina. U ovakvom slučaju sa podacima o količini potrebne vode za
život šume računamo za godinu dana 3600 m3 vode na hektar. Za ćelo
područje biće dakle potrebno godišnje 3,600.000 m3 vode. Ako godišnji
vodeni talog u ovom području iznosi! 700 m. m., onda dolazimo do celokupne
količine vodenih taloga, koji padnu za godinu dana na ovo područje,
što čini: 10.000 X 1000 X 7 — 70,000.000 m´1 vode. Ako računamo,
da od ove količine vodenog taloga šuma zadrži izvestan procenat u
svojim krunama, i ako taj procenat označimo približno sa 30, onda dobijamo
samo 49 miliona kubnih metara vode, koje dođe do tla. Ostatak
od 21 milion kubnih metara vode zadrži šuma na svojim krunama. Ovih
49 miliona kubnih metara vode dođe na površinu zemlje, ali se već tada
javlja i jedna druga diferencijacija. Zemlja upija u sebe vodene taloge
i to u većoj ili manjoj meri. Procenat ovog upijanja zavisi i od geološkog
sastava, od vrste samog tla, pa i od nagnutosti terena. Količine
vodenih taloga, koje tlo upija u sebe, jako variraju. Tako krupniji pesak
upija u sebe 39%, finiji pesak već 42%, crni humus upije i čitavih 56%,
porozni krečnjak 30%, dolomit samo 2%, a granit samo 0.3%. Iz ovoga
se može zaključiti, koju količinu vode upije tlo u sebe, a isto tako dobijaju
se i približni podatci o onoj količini vode, kojoj ne ostaje ništa
drugo nego da se sliva u potoke i redom dalje u reke i mora. Iz ovog
izlaganja dobijamo obračun vodenih taloga za godinu dana:


Godišnja količina taloga 70,000.000 m"
Zadržano u krunama šumskih stabala 21,000.000 m3
Upijeno u tlo (cea 35%) 17,000.000 m3


Ukupno: 38,000.000 m3
Ostaje slobodno: 32,000.000 m3


30




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 31     <-- 31 -->        PDF

vagona, zaista ne smatra šumu kao kakvu ozbiljnu prepreku. Ako je u
nekom bujičnom području već otvoren izvor toga materijala, onda moramo
biti! uvereni da u takvom slučaju neće pomoći nikakva šuma.
Odnos snaga je toliko nesrazmeran da šuma u svakom slučaju mora
podleći.


SI. 8. Bujica »Koštica« kod Uzica. Pošumljenost u gornjem području bujice.


Značaj šuma, koje se nalaze po strmim obalama užeg bujičnog
područja, ističe se po svojim izvesnim karakteristikama. Takva šuma
može zaista da spreči dalje spiranje materijala, da zaustavi rušenjaoburvavanja i ukratko da spreči priliv materijala u korito bujice. Ali je
ovakva pojava u uskoj vezi sa strukturom same geološke podloge. Ako
je ova podloga solidna i stabilna, tada će se i šuma držati na njoj i pod
većim padom ii pod udarcima vetrova, vode i snega. Ali ako je podloga
na klizavom terenu ili na slojevima, koji svoju labilnost svakoga trenutka
mogu da pokažu, tada šuma svojom sopstvenom težinom ima


Lj




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 30     <-- 30 -->        PDF

komade stene, a možda i koji! veći komad kamena, dok bi: bujica sa
područja, gde je bilo pre toga šume, nosila sve od reda, počev od sitnog
peska do čitavih blokova stena, razdrobljenih u komade različite veličine
... U čemu je ova razlika? U delovanju šume svakako, jer je ona
prethodno ceo površinski sloj ispunila raznim pukotinama, u kojima su
bile smeštene žile (korenje) bilo odraslih stabala ili pak džbunastih podstojnih
vrsta (si. 4).


U uskoj vezi sa ovom pripremom za spiranje, koju šuma vrši na
površini zemlje, a naročito na strmijim terenima, javlja se i jedna druga
karakteristika. Količina materijala, koju takva bujica nosi sobom, ili bolje
rečeno, intenzitet spiranja mnogo je veći kod bujica, koje su postale na
terenima nekada pokrivenim šumom. Kod bujica, koje su postale na
golim terenima, obraslim travom, korovom ili sitnim džbunastim vrstama,
ne možemo naći toliko materijala, a on je i po svojoj krupnoći znatno
ispod onog materijala kod bujica u prvom slučaju. Ova sama konstatacija
objašnjava pojavu jako aktivnih bujica baš na terenima, gde je
nedavno bilo šume. Usled toga se i javila ona veza između pošumljavanja
i stvaranja bujica.


Iz svega već iznetog izlazi, da pošumljenost bujičnog područja u
vezi sa opsežnim građevinskim radovima na uređenju bujica moramo
shvatati veoma pažljivo. Takva pošumljavanja moramo vršiti veoma
oprezno, jer je nesumnjivo, da će takve mere dati povoljne rezultate u
samome zaustavljanju spiranja, ali samo u izvesnom vremenu i pri
datim povoljnim okolnostima. Kada takva šuma odraste, javljaće se
gotovo uvek svi oni procesi spiranja i oburvavanja, samo u mnogo jačoj
meri. Ova će pojava biti neminovna u svim onim bujicama, u kojima se
prilikom uređenja išlo samo za pošumljavanjem, dok su građevinski
radovi izvršavani delimično i provizorno. Sve dok se efikasnim građevinskim
objektima ne zaustavi proces spiranja, erozije i korozije u samome
koritu, šuma neće biti u stanju da se održi na takvim bujičnim
terenima.


U bujicama u okolini Uzica ima nekoliko očiglednih primera, iz
kojih se može videti razlika, koja postoji između bujica u jednom istom
slivu, od kojih je jedna na području, koje je šuma pripremila za rad
vode, dok je druga bila izložena samo neposrednom uticaju atmosferilija,
na inače golom ili slabo obraslom zemljištu.


Mehanički odnos šume prema bujici.


Snaga vode u jednoj navali bujice dostiže takve razmere, da je
teško i zamisliti takvu silu, koja bi bila u stanju da joj pruži ozbiljan
otpor. U takvim prilikama nemožemo zahtevati, da se šuma odupre
ovakvoj neobuzdanoj sili, kakva je jedna navala bujice. Pri udarcima
jedne ozbiljne bujice ne treba očekivati da će šuma bilo kakve gustüne
ili starosti biti u mogućnosti da se održi pred navalom ove stihijske
snage, a još manje da će je uspeti da zadrži. Jedna ozbiljna bujica obara
i izvaljuje stabla još pre nego što uopšte dođe do njih. Usled ogromnog
vazdušnog pritiska, koji se javlja ispred prvog vala bujice, stabla se
izvaljuju i! obaraju, iz čega se odmah može zaključiti, kolika je nesrazmernost
u snagama. Bujica, koja je u stanju da sobom povuče toliku
količinu materijala, za koji bi bilo potrebno nekoliko stotina železničkih


28




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 29     <-- 29 -->        PDF

baš na mestima, na kojima su pre toga bili veći ili manji kompleksi
šuma. Ali! od takvog zaključka pa do onog drugog zaključka, koji bi nam
nalagao da čuvanjem šuma sprečimo bujice, postoji još velika razlika ...


Ako bi na neki način bilo omogućeno podizanje šuma u svima
slivovima brdskih potoka i bujica, da li bi se time resilo i samo pitanje
bujica? Možda neko i veruje u takvu pretpostavku, ali je ona veoma
malo verovatna. Mnogo više ima verovatnoće, da bi bujice postojale i
tada. Ova se verovatnoća povećava, ako se bar približno izvrši uporedenje
snaga između šume i vode. Ali je pre svega potrebno istaći
jednu razliku. Ako bi, kako je rečeno, sva bujična područja bila pod
šumom (si. 9), tada bujica ne bi spirala onaj materijal, koga ona inače
odnosi sa golih il nepošumljenih slivova. U takvom slučaju bujica bi u
prvom redu obarala stabla (si. 10), a zatim bi spirala i ostale delove
zemljine kore, i to sasvim prema onom narodnom izrazu: »valjala bi
drvlje i kamenje«. U samoj tehnici ovoga spiranja bila bii još jedna
razlika, a ta je u tome što bi bujica ovom prilikom upotrebila stabla kao
dosta moćne instrumente za razvaljivanje većih komada zemljine kore...


SI. 7. Statolo jasena, koga je bujica izvalila i ponela niz korito sa padom od 1%. Bujica
»Koštica«. Fot. inž. J. Stanimirović.


Sam značaj šuma u bujičarstvu ističe se u tome, da se pošumljenost
smatra kao predohrana od postanka i razvića bujica. Kod već
izraženih ili aktivnih bujica preduzimaju se opsežni građevinski radovi,
kojii lokalizuju dalju aktivnost bujice, a naknadnim pošumljavanjem je
potpuno umire.


Ne ulazeći u ispravnost ovih principa, nesumnjiva je činjenica, da
je ovakav rad dao povoljne rezultate. Povoljne u glavnom u tome, što
se ovim putem aktivnost mnogih bujica manje ili više suzbila.


Ako bismo posmatrali jedno bujično područje, na kome nije bilo
šume (si. 2), i jedno drugo bujično područje, sa koga je šuma nedavno
posečena (si. 3), uočili bismo interesnu razliku. Bujica na području bez
šume nosila bi materijal različit i po kvalitetu i po kvantitetu od onoga,
koga bismo videli u bujici, sa čijeg je područja šuma nedavno posečena.
Bujica na području, gde nije bilo šume, nosila bi pesak, zemlju il sitnije


27




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 28     <-- 28 -->        PDF

količine toplote, koja iznosi 120 kalorija po gramu. I kako Vernadski
ističe, ovo je raspadanje od ne malog značaja i za režim toplote na
zemlji1.


U samoj suštini u svemu ovome vidimo pojavu raspadanja čvrstih
alumosilikatnih stena. Delovanjem atmosferilija nije moguće izazvati ovo
raspadanje, nego se tu javljaju izvesni organizmi, koji su toliko modifilkovani
u svojim funkcijama, da je isključen uticaj sunčeve energije i
gde je jedino ostala voda kao biološki faktor, koji uslovljava sve one
procese, kojima se raspadanje uspešno sprovodi.


Ovakav rad vode može se jasno primetiti i u svim drugim fiziološkim
pojavama u životu svih organizama. Tako napr. hemijski sastav
čoveka pokazuje, da je u svojih 78 kgrama težine sastavljen od vode i
drugih hemiskih elemenata. Voda je zastupljena sa dve trećine celokupne
težine, dok ostali elementi čine samo jednu trećinu težine. Na taj
je način jasan sav onaj proces, koji je bio potreban da se svi ovi elementi
iz minerala transformišu u čovečji organizam. U ovome poslu
najvažniju ulogu ima voda. Važnost vode u rastvaranju minerala može
se videti i iz analize nekih mineralnih voda. Obično se ovakve mineralne
ili lekovite vode indiciraju prisustvom napr. nekog halogenog elementa,
ali pored toga imamo i čitav niz ostalih elemenata, ponekad sasvim
beznačajnih. Ti se elementi nalaze u raznim jedinjenjima, a ima ih
uopšte u svima vodama na našoj zemlji. U mineralnim vodama u užem
smislu imamo ih u većim ili karakterističnijim razmerama, pa tako napr.
analiza mineralne vode u Mladenovcu (Dunavska banovina) pokazuje na
jedan litar ove vode preko 8 grama raznih minerala, u kojima je zastupljeio
17 raznih hemiskih elemenata. Iz ovoga se vidi, da voda uspeva
da rastvori gotovo sve minerale, na koje naiđe.


Posmatrajući rad i uticaj vode u opštim karakteristikama dolazimo
do zaključka, da je voda jedan neophodni faktor u samome stvaranju,
razvijanju i opstanku svih organizama na našoj zemlji. Značaj vode
za organizme toliko je jako izražen, da se život bez vode ne bi uopšte
mogao ni zamisliti.


Ako gornja izlaganja uporedimo sa onom opštom i iskonskom pojavom
kruženja vode na našoj zemlji, onda će nam biti prikazan i sam
odnos šume i vode u jednoj novoj svetlosti, što će nas ujedno dovesti
do zaključka, da je i šuma, kao uostalom i svi drugi organizmi, ograničena
na veoma kratko razdoblje, u kome se može osećati Izvestan uticaj.
Ovo razdoblje u upoređenju sa vremenom, u kome voda kruži na našoj
zemlji, zaista je potpuno beznačajno i iz toga se može jasno uočiti drugostepeni
značaj rada šuma i svih organizama u životu naše zemlje.


Razvijanje bujica-i šume.


Uništavanjem šuma stvaraju se bujice. Ovako kratku i jasnu uzajamnost
između šuma i bujica potrebno je malo raščlaniti, da bi se
istakla sva ona komplikovanost, koja se krije u ovom odnosu. Inače
ovaj odnos upućuje na izvestan, donekle logičan zaključak, da bi zaštitom
šuma bilo sprečeno razvijanje bujica. Međutim u samoj suštini,
izgleda da ovo nije tačno. Ako pođemo sa čvrstom i nepokolebivom
verom, rešeni da uzmemo u obzir samo čista i konkretna fakta, onda
pre svega vidimo, da.su se bujice vrlo često javile u svojoj punoj snazi


26




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 27     <-- 27 -->        PDF

678
677
676
675


674
673
672
671
670


669
66«
G67


666
665
t>64
663
662
661
66C
659


iss


657
656
655
ĆM
65;
652
651
650
649
6*6


64.
6*6
6*5


.


6*3


/.


.


Lp?.j


.


/..?<>:


.°:´´


.



MJ3s


^!


/if^


/."


/»´


/*-V´J


/vtH´ /fefv


/fÄÄ 1


.^ te´
/^´".
/*´$*


iri//


.^*´
..^


g./,
Mit*
ßA´´ "12%
11*
«0* i
1
/vor 20%
./S>" ....?
/ $
." /: 0
/ft´Q


ie*


-.


. 8%
. )8%


XÖ * ´


/. ;


«/


... :; :´*,


Wt


..&«." *


.,». ;is _
^

9v.
^si?:;-4:c>?yL;
> Sf ^^).^ Oi . -~ W


1 i« 1. * in wj ^. *0 41 *D L. .? 3 S se


övfi . ^J \L Ü M> «o ^ tfi . U
^ 0}


0.14 0.38 O50 0.67 0 8] 0.9S 1 »
2.0S 21« 2.35
31.
6. Pad korita u donjem toku ogranka bujice »Koštica«. Stanje materijala u koritu
posle provale oblaka ublaženog intenziteta.
nego atomskom energijom. Ovo je energija radioaktivnog raspadanjasa tom istom energijom izaziva se i topljenje magme u dubinama zemljine
kore. Ova pojava postaje još jasnija, ako se istakne, da se alumosilikati
stvaraju prilikom hlađenja magme. Prema tome alumosilikati,
kao endotermička jedinjenja, pri svome raspadanju oslobađaju znatne


25




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 26     <-- 26 -->        PDF

ovoga olakšava se i upoređenjem, koje je tek nedavno lansirano u širim
krugovima, gde se ukazuje na neku mirnu vodu, u kakvom močvarnom
terenu, koja je s krajeva obrasla trskom. Ako u takvu vodu padne
kakva sitna mušilca, mirna površina vode biće ustalasana slabije. Ako u
tu vodu padne kakav korpulentan žabac, talasi će bitil još jači. Ovi talasi
na već poznat način šire se preko ćele površine vode i dodiruju trske
sa manjom illi jačom snagom, usled čega se javlja vibracija. Ovakve smo
pojave gledali više puta, a isto su to gledali! i ljudi pre nas, pa čak i oni
u preistorijsko vreme, ali nisu u tome viideli ništa, što bi se dalo korisno
upotrebiti. Možda će se kroz neko vreme stvoriti i legenda, da je pronalazač
radio-talasa posmatrao, kako žabe skaču u baru, i da mu je to
dalo ideju za dalji rad, ali danas znamo da su ovi talasi pronađeni i
usavršeni pod mnogo komplikovanijim okolnostima.


Na taj način, a i sa izvesnom skepsom, posmatraćemo i rad vode
na zemlji. U tome slučaju videćemo i samu šumu u jednoj ulozi, u kojoj
je izraženo delovanje vode. Ovo delovanje vode uz pomoć šume je
jedna vesta i sistematska radnja sa izvesnim modifikacijama onog opšte
poznatog rada vode.


Voda u obliku kišnih kapljica uspeva da rastvori i spira mnoge
minerale u litosferi. Međutim u samome ovom radu nailazimo na izvesne
kombinacije, koje je nemoguće na takav način rastvoriti. U ovom se
slučaju javlja modifikovano delovanje vode. Jedna takva modifikacija
poznata je kao mraz. Pri niskim temperaturama voda prelazi u čvrsto
agregatno stanje. U takvim okolnostima delovanje vode znatno se razlikuje
od onog delovanja, koje se javlja kod vode u tečnom stanju. Prelaskom
vode u čvrsto agregatno stanje, t. j . pretvaranjem u led, voda
dobija i veću zapreminu, koja je za Vn veća od zapremine u tečnom
stanju. U ovome faktu i leži sva ona snaga, sa kojom voda uspeva da
razbija i najčvršće stene. Na ovaj način vrši se raspadanje sa mnogo
većom mehaničkom snagom nego kod kišnih kapljica i uopšte kod vode
u tečnom stanju.


Međutim ovakva modifikovana radnja vode samo je jedan primer.
Ima vrlo mnogo i drugih modifikovanih procesa, u kojim se uvek oseća
rad vode. Tako je ova pojava izražena u kapilaritetu, u radu bakterija
i uopšte u životnim i fiziološkim funkcijama svih živih organizama na
zemlji. Sav ovaj rad nije ni malo za potcenjivanje. I ako se shvati značaj
toga za izvestan duži period vremena, videće se, koliko velike razmere
zahvata.


Veoma lep i impresivan primer ovakvog modifikovanog delovanja
vode upoznajemo u procesu lateritizacije. Laterit je crvenkasta materija,
a javlja se kao produkat raspadanja alumosilikatnih stena u tropskim
i subtropskim zonama. Ovo se raspadanje vrši u kaolinskom jezgru alumosilikata
i u stvari se na taj način raskida vrlo jaka veza, koja postoji
između AUOa i Si02. Jačina ove veze je tolika, da se ne može raskinuti
delovanjem atmosferilija u biosferi. Ruski! naučnik Vernadski daje vrlo
interesantne i dokumentovane priloge o ovoj pojavi. Iz dosadašnjih
posmatranja i proučavanja izlazi, da je raskidanje veze u kaolinskom
jezgru u vezil sa toplotom. Ova je toplota od velike važnosti za život
onih organizama, koji svojim procesima vrše samo raspadanje. Vernadski
ističe, da je život ovih organizama uslovljen ne sunčevom energijom


24




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 25     <-- 25 -->        PDF

JELOm GORA


e


aaa


SI. 5. Bujica »Koštica« kod Uzica. Pošumljenost u bližoj i daljoj okolini bujice sa
kapacitetima vodenih taloga, koji su u toj okolini pali u obliku provale oblaka.*


carstva nego i u organskim vrstama biljnog i životinjskog carstva. Ali
ova diferencijacija krije u sebi mnoge opšte i analogne momente, tako
da sa izvesnog gledišta ta diferencijacija postaje manje ili više relativna,
a mnoge se razlike uopštavaju i prikazuju u suštini! kao identične. Tako
i danas, u vremenu razvoja radiofonije, svakome može biti jasna osnovna
fizička interpretacija radio-emüsije i! radio-prijema. Ulaženje u suštinu


* Krivnjom cirikografiije izgubio se je originalni opis ove slike, pa ga je uredništvo
približno rekonstruiralo prema smislu teksta, gdje se slika spominje. Isto važi
i za si. 8.
23




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 24     <-- 24 -->        PDF

na zemlji. Poznata je i sama cirkulacija vode, pa ipak smo vrlo često
naklonjeni! da ovu pojayu procenjujemo pod izvesnim relativnim okolnostima,
koje će nas sa svojim zaključcima udaljiti od same stvarnosti.
Tako građevinar vidi u vodi podmuklog i! opasnog neprijatelja u jednom
pogledu, dok međutim u drugome vodu procenjuje kao važan faktor,
čija je korist nesravnjivo i neuporedivo veća od opasnosti. Kod lekara
se opet na vodu gleda sa dvostrukog gledišta. Voda ima značajnunezamenljivu ulogu u higijeni, a s druge strane nosi u sebi veliku
opasnost od širenja epidemije. Zemljoradnik u vodi gleda božanstvo,
koje može da mu bogato nagradi useve, u koliko ga neka bujica ili poplava
ne pokoleba u ovome. Međutim u svima ovakvim slučajevima
voda vrši jedan isti zadatak i uvek ide jednome krajnjem cilju, koga
postiže raznim srestvima i svojom akcijom, koja je nekad znatno raodifikovana.


Razni oblici, u kojima se manifestuje ovaj rad vode, upravljeni su
na jedno jedinstveno delovanje, koje kao svoju rezultantu daje opšte
nivelisanje naše zemlje.


Voda spira i odnosi zemljište sa viših na niža mesta. Zatim ruši
čitave planine, morske i rečne obale, rastvara minerale i sve to odnosi
i slaže na nižim mestima. Obične čiste vode imaju u sebi znatne količine
rastvorenih minerala, a brdski potoci nose u sebi često ogromne količine
mineralnog materijala, koji po svojim dimenzijama predstavljaju
čitave stene.


S obzirom na šumu postoji jedno opšte načelo, prema kome šuma
sprečava spiranje i odnošenje zemljišta, naravno na strmim mestima.
Ona pak zemljišta, sa kojih bilo iz kojih razloga posečemo šumu, vrlo
brzo ogole, ako su na strmim padinama; voda sa takvog zemljišta ispere
i odnese i najmanji delić plodnog zemljišta, tako da ubrzo imamo pred
očima sliku pustoši ogolelih stena. Međutim ovu pojavu moramo malo
dublje promatrati, jer se u njoj nalaze izvesne relativne manifestacije,
koje rad vode predstavljaju u jednom drugom obliku, no što je to u
samoj suštini.


Neosporno je, da zemljište, sa koga smo posekli šumu, bude od
vode ispirano u tolikoj meri, da ubrzo imamo gole stene, ali se ovde
postavlja pitanje, da li šuma na jednom takvom mestu zaista sprečava
spiranje i odnošenje materijala sa pedološkog i geološkog sloja zemljine
površine. I pored toga potrebno je ceo ovaj proces dovoljno rasvetliti,
kako bi se osetio ceo mehanizam odnosa, koji postoji između šume i
tih slojeva zemljine površine. Tu ćemo ubrzo doći do zaključka, da
šuma doduše sprečava spiranje i odnošenje zemljišta, ali ne sprečava
raspadanje geoloških slojeva. Pa ne samo što šuma ne sprečava ovo
raspadanje, nego ona snažno forsira ovaj proces, tako da ono sprečavanje
ispiranja ostaje po kvantitetu u znatno slabijim razmerama. Šuma
uopšte mnogo bolje služi procesu raspadanja stena, no što bi to učinili
bilo kako jaki i! obilni vodeni taloži. U ovome radu šuma se prikazuje
kao vrlo efikasan i komplikovan instrument vode.


Priroda je u svome stvaranju i uopšte u samoj suštini svoga materijalnog
inventara jako diferencirana i to ne samo u oblasti mineralnog


22




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 23     <-- 23 -->        PDF

U ovome pogledu, mora se pre svega pravilno shvatiti sama funkcija
vode na našoj zemlji1. Mora se naime shvatiti onaj iskonski zadatak,
koga voda na našoj zemlji izvršuje. Pri tome moramo biti svesnii, da
zadatak vode na našoj zemlji nije u svojoj suštini u tome, da napr. obezbedil
biljnu produkciju ilil da služi za hranu ljudima i drugim organizmima,
koji bez vode nemaju života. I najzad njen zadatak nije u
tome da stvara reke, mora i okeane. Voda na našoj zemlji deluje prema
drugim zakonima i ona, ukratko rečeno, radii na poravnavanju zemljine
površine. Ovaj zadatak vrši voda (možda po našem mišljenju) vrlo polagano,
ali u stvari potpuno smišljeno i efikasno, kao po nekom božanskom
programu, čija se neumitnost sa našeg gledišta još ne može dovoljno
osetiti, ali koja je nesumnjiva.


SI. 4. Rad šume na razaranju litosfere i stvaranju pedološkog sloja i biosfere.


Tako je merenjem ispranog materijala sa nekog brda utvrđeno, da
je vodenim talozima potrebno oko 6000 godina da ovo brdo svuku potpuno
u dolinu. Kako visina ovoga brda relativno iznosi 400 metara sa
osnovom od 1000 metara u prečniku, to ovaj račun ima samo relativnu
važnost, pa ipak u svakom slučaju jasno pokazuje, kakve razmere zahvata
rad vode u nešto dužem razdoblju.


U posmatranjima životnih i opštih prirodnih pojava oko nas vrlo
često dolazimo u priliku da o nečemu stvaramo relativne zaključke.
Takve zaključke međutim vrlo teško zamenjujemo sa faktičkim j apsolutnim
činjenicama i kao da je potrebno vrlo dugo vreme, da bismo se
na poneke od njih naučili... Svima nam je na pr. poznata činjenica,
da se zemlja okreće oko sunca, a ipak se stalno čuje o tome, da se
sunce rodilo, da se diglo iznad horizonta, da je sunce zašlo« itd. Pored
drugih sličnih relativnosti, koje se manje ili više uporno održavaju, il u
samome pitanju vode imamo sličnu stvar. Svima je poznat zadatak vode


21




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 22     <-- 22 -->        PDF

Posle ovoga mora biti jasna situacija, koja nastaje uništavanjem


šuma. Sva ona količina vode, koja se nalazi u samoj strukturi stabala


neke šume, ostaje slobodna i kao takva napada neposredno na tlo. U


tome slučaju delovanje vode dobija jako grube oblike i na taj način


dolazi do naglog spiranja zemljišta.


U vezi! sa ovim izlaganjima zamislimo jednu površinu od 100 ha,


koja se nalazi! pod šumom. Izračunavanjem kubature stabala dolazimo


do drvne mase od 25.000 m3. Količina vode u toj masi iznosi 11.250 m\


S druge strane imamo podatke, koji pokazuju, da u toku vegetacione


periode šuma utroši1 oko 3500 m8/ha, što čini za našu površinu okruglu


masu od 350.000 ma vode. Ova količina odgovara vodenom talogu od


350 m.m. za vegetacionu periodu. Godišnji vodeni talog u ovome slu


čaju iznosi 4000 mm i iz toga vidimo činjenicu, da šuma troši samo


jedan deseti dio onoga vodenog taloga, koji padne na zemlju. Međutim


u samoj pojavi vodenih taloga u šumama imamo izvesnih promena, ka


rakterističnih za šumsku vegetaciju. Tako je raznim merenjima utvr


đeno, koliko vodenih taloga padne na tlo, a koliko se zadrži u kruni. U


ovome slučaju iznosimo sledeće odnose:


Kod bukve prođe kroz krunu i padne na tlo 65,4% od vodenih taloga


» hrasta » » » » » » 73,6% » » »


» javora » » » » » » 71,5% » » »


» omorike » » » » » » 39,8%: » » »


Iz toga se vidi, da se u krunama (na Ušću i granama) zadrži: kod
bukve 34,6%, kod hrasta 26,4%, kod javora 28,5%, kod omorike 60,2%
od vodenih taloga.


Prema gornjim izlaganjima značaj vode za biljnu produkciju već
je dovoljno istaknut, pa se najzad može ukazati i na poznatu činjenicu
pri ispitivanju klijavosti semena, kada se ono prepusti samome uticaju
vode. Iz svega postaje jasno koliko je voda neophodan i moćan činilac
u izgrađivanju biljaka i njihovom opstanku.


Od klijanja semena pa sve do kraja života svake biljke šuma je u
tesnoj vezi sa vodom, tim neophodnim faktorom za život, izgrađivanje
i opstanak biljnih vrsta. Pa čak i kasnije, kod već posečenih stabala,
kod samih drvenih sortimenata, imamo i dalje da računamo sa vodom.
Ovo prisustvo vode u drvnoj masi poznajemo kao sirovo drvo ili gradu
i tu vodu prema potrebi odstranjujemo, često sa vrlo komplikovanim
procesima sušenja.


Biljka svojim sistemom žila pripremljena je za primanje mineralne
hrane iz tla samo u tečnom stanju, naime u vodi. Količina ove vode,
koju biljka crpe iz tla, može se oceniti iz ranije iznetih podataka, gde se
vidi količina transpüracije i gde je izmereno isparivanje ove vode putem
lišća u atmosferu. Kada se pak ima u vidu sva ona količina vode, koja
sudeluje u izgradnji i u životnom opstanku biljaka, onda lako možemo
zaključiti, koliko ogromne količine vode služe u stvaranju i održavanju
onih velikih šuma, koje se još nalaze na pojedinim mestima zemlje. Isto
tako može nam biti jasno, kolika je velika važnost samih vodenih taloga,
koji u glavnom regulišu ovu cirkulaciju vode.


Samu ovu činjenicu potrebno je razmotriti i sa drugog gledišta,
sa koga bismo bili u mogućnosti da upoznamo, da je s druge strane i
sama šuma u službi vode.


20




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 21     <-- 21 -->        PDF

Henel iznosi potrebnu količmu vode za jednu sličnu bukovu sastojinu
koja izlazi na 3120 m3/ha za periodu od 120 dana. Vlisidis računa za jednu
bukovu sastojinu potrebnu količinu vode na 3600 m3/ha godišnje. I najzad
sva ostala merenja il opažanja, koja su u ovome pravcu izvršena, pokazuju
znatne količine vode potrebne za opstanak i razvoj biljaka, a naročito
šume. Ako ovu pojavu posmatramo kroz prizmu relativnog i
apsolutnog šumskog zemljišta, možemo uočiti punu važnost vode za
opstanak šuma, što na apsolutnom šumskom tlu, gde pravo prvenstva
ima samo šumska vegetacija, predstavlja jedan moćan i nezamenliiv
faktor.


Posmatranjima i merenjima one količine vode, koja je potrebna
za opstanak poljoprivrednih biljaka, došlo se do različitih podataka, koji
u glavnom ističu, da je u vremenu od 4 do 5 meseci, koliko je potrebno
za sazrevanje ovih biljaka, potrebno 400 do 700 mm vodenih taloga
Uopšte procenjujući, svi ovi podaci ne mogu biti primljeni kao isključivo
pravilo, jer bii na svaki način veći niz i obimnija merenja dala
vrlo velika razlikovanja, usled mnogo raznih uticaja, koji su izraženi
u načelima biljne produkcije.


. 3. Poprečan profil korita na području, na kome je prethodno šuma svojim žila
pomagala raspadanje litosfere.


Dalji odnos, koji postoji između vode i šume, može se opaziti i u
samoj unutrašnjoj strukturi šume. Tako se može računati, da u jednoj
sumi! imamo 200 kubičnih metara drvne mase po hektaru. Od ove kubature
imamo čitavih 90 m3 vode. Kako pak voda sudeluje u samome prirastu
drvne mase, to izlazi, da se ova količina vode penje zajedno sa
prirastom drvne mase i ona čini 45% od te mase. Prema tome bukova
sastojina od 50 godina ima 200 m3/ha drvne mase, od koje je 90 m3
voda. Ista sastojina posle jedne godine ima 212 m7ha drvne mase od
koje je 96 m3 vode. Posle dve godine drvna masa će biti 225 m3/ha od
koje će biti 102 m3 vode. Iz ovoga se vidi, na koji se način i u kakvoj
razmeri penje količina vode u jednoj šumi uporedno sa godišnjim prirašćivanjem
drvne mase, koje prosečno iznosi 6%.


19




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 20     <-- 20 -->        PDF

količine vodene pare, koja u zasićenom stanju najzad ponovo pada na
zemlju u obliku vodenih taloga raznih kategorija. S druge strane,
ovakvim stalnim kruženjem vode stvaraju se i mogućnosti za pripremu
mineralne podloge, koja će dati potrebnu gradu za život biljaka. Kako
međutim u izvesnim oblastima nemamo dovoljno vodenih taloga, onda
ćemo shvatiti, da u takvom slučaju ni sama mineralna voda nije ti
takvom stanju da može pružiti! hranu za razvoj biljaka. Činilac toplote,
i ako u takvim slučajevima nije izostao, ostaje potpuno beznačajan, jer
on sam nije u mogućnosti da stvori one uslove, koji su potrebni! za
opstanak biljaka. Za ovo ima dosta primera, koji služe kao nesumnjivi
dokaz važnosti i neophodnosti vodenih taloga u životnom opstanku biljaka.
Tako su i Saharske pustinje obilato zagrevane suncem, ali su
pokrivene neplodnim peskom, koji! kao mineralna podloga ne može služiti
biljkama za hranu, jer nema vode. Baš u tome slučaju posmatrajući
pustinjske oaze, jasno uočavamo punil značaj vode.


U vezi sa gore iznetim opažanjima potrebno je istaći i opažanja
´dr. R. Rajzmana, koji ukazuje na značaj vodenih taloga za klimu, pa
ističe i jednu interesantnu okolnost, da naime vodeni taloži padaju sve
manje od zapada prema istoku u onim oblastima Evrope, gde nema planina.
I baš na tim mestima šume postaju sve rede, a stepe su sve češće
i sve izrazitije. Tako i stepe u južnoj Rusiji nemaju šuma, jer za njihovopstanak nema dovoljno vodenog taloga. I u ovom slučaju vidimo
izražen vekovni! zadatak vode, koja teži da površinu naše zemlje izravna,
pa kao da je na neki način svesna da njen zadatak ovakovog
delovanja nije u ravnicama nego u planinama, koje mora rastvoriti! i
svući! dole nasipajući i poravnjujući doline.


Odlučujuću važnost vode ističe Raman tvrdeći, da je za glavnu
raspodelu zemljišta jedina pouzdana podloga vodeni talog i isparivanje,
a zatim temperatura i vegetacija. Geološka uodloga i fizičke j hemijske
osobine zemljišta dolaze u obzir tek u sekundarnoj diferencijaciji. Iz
ovoga se vidi sav značaj vode i puni uticaj, što ga ona ima na opstanak
i razvoj biljaka, a prema tome i šuma.


Ako uđemo malo dublje u suštinu ovoga odnosa, koji tako nesumnjivo
postoji između vode i šume, onda zastajemo pred jednim problemom:
Da li u nekim oblastima nema šuma zbog toga, jer nema dovoljno
vodenih taloga, ili možda vodenih taloga nema usled nestašice šuma?!!
Da bismo na ovo putanje odgovorili pouzdano, moramo uočiti uzročnu
vezu između šuma i vodenih taloga i na taj način pravilno i logično shvatiti
ovaj međusobni odnos. Pre svega uzećemo u razmatranje, kakve su
činjenice u slučaju ako smatramo, da je voda u službi šume.


O ovome pitanju pre svega treba ukazati na podatke, iz kojih se
vidi da su šumi potrebne znatne količine vode za stvaranje i porast
biljaka i za transpiraciju. Tako je Henel izračunao, da su za jednu vegetacionu
periodu utrošene putem isparivanja šumskog drveća sledeće
količine vode:


2 717.000 kgr./ha kod bukove sastojine od 303 stabla od 115 god.
2,331.000 » » » » » » 1300 » » 50—60 »


679.000 » » » » » » 1400 » » 35 »
Iz ovih se podataka može uočiti ona količina vode, koja je potrebna
za opstanak i prirast šuma. Prema jednom drugom opažanju


18




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 19     <-- 19 -->        PDF

da samo tako malen deo vode učestvuje jedne godine u onome kruženju
vode, koje se besprekidno vrši i usled koga se javlia i veći deo delovanja
vode.


Odnos šume i vode


Jedan od najvažnijih faktora za život biljaka je voda. Ova je
važnost već dovoljno poznata i! ispitana, pa s tim u vezi i postoji nesumnjiva
razlika u oblastima sa dovoljno vodenih taloga i onih gde
vodenih taloga uma nedovoljno ili ih nikako nema. U vezi sa ovom pojavom
javio se ii pojam neplodnih zemljišta (oblasti) ili suše i nerodnih
perioda, u kojima se uvek kao odlučan faktor pojavljuje voda. Prisustvo
vode pokazuje takav uticaj na život i! napredovanje biljaka, da se u
poslednje vreme sa najvećom pažnjom radi na stvaraniu veštačkih vodenih
taloga, jer u datim okolnostima ovi bii jedino bili" u mogućnosti da
pouzdano obezbede porast biljaka, što je od najvećeg značaja za poljoprivredu
i: njenu racionalizaciju. U ovome slučaju uzećemo u razmatranje
samo onaj odnos, koji postoji između šuma kao velike biline zajednice
i vode.


Si. 2. Poprečan profil korita na području, na kome šuma nije izvršila prethodnu
pripremu raspadanja.


. Voda, odnosno vodeni taloži, smatraju se na zemlji kao jedna od
najvažnijih komponenata (pored drugih uslova) za egzistenciju biljaka,
pa prema tome il šume. Ostali faktori predstavljeni su u glavnom sa
temperaturom i mineralnom podlogom.


Nedovoljne količine vodenog taloga na taj način dovode u pitanje
i
ii sam opstanak šuma kao i ostalih vrsta vegetacije. Ova se pojava javlja
u čitavom kompleksu izukrštanih okolnosti, koje se manifestuju u glavnom
kao klima. Voda kao najmoćniji činilac na zemlji u stvari prikazuje
svoje delovanje u obliku tevesne funkcije sunca. Neprekidno kruženje
vode na našoj zemlji omogućeno je stalnim isparivanjima velikih masa
vode sa površine zemlje. Ovakvo isparivanje uslovljeno je toplotom,
koju nam pruža sunce. Na ovaj način neprekidno se stvaraju velike


17




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 18     <-- 18 -->        PDF

se dve kišne i jedna suha perioda. U njoj kiše padaju vrlo kratko vreme.
dok je inače ostali deo godine potpuno suh. Treća oblast su Monsunske
zemlje, u koje dolazi Indija, Indokina, Malajski arhipelag, Kina i Japan.
U ovoj oblasti je i mesto najbogatije kišom, tako da u dolini Bramaputre
u Asamu godišnji talog dostiže i 12.000 m. m. Posle ovako obilnih kiša
u Monsunskim oblastima nastupa suša. Zatim dolazi oblast Pasata. Ona
je vrlo oskudna u vodenim talozima, pa tako po dvadeset i više godina
ne padne ni kap kiše u pojedinim delovima ove oblasti, kao što je Sahara
ili unutrašnji krajevi Australije. Peta oblast je umerena. Ova ima vodenih
taloga u dovoljnoj količini, a isto tako su raspoređeni dosta pravilno
preko ćele godjne. Godišnji talog iznosi oko 700 m. m. Najzad imamo
oblasti, koje su u višim geografskim širinama, sa oštrom kontinentalnom
klimom. Ove su oblasti oskudne u vodenim talozima, tako da u Sibiru
bude svega 400 m. m. godišnje, a u Turkestanu dolazi samo 120 m. m.
godišnjeg taloga.


Podaci meteoroloških merenja vodenih taloga preko godine jako
variraju kako za pojedina mesta tako i za pojedine već pomenute oblasti.
Na osnovu ovih zapažene su i izvesne periode, koje su obilnije vodenim
talogom, nego inače, dok su druge oskudnije. Uopšte posmatranjem klimatskih
faktora zaključuje se, da ovakve periode traju oko 35 godina.
Ove su periode izražene sa vlažnijim i hladnijim godinama, posle kojih
dolaze suvlje i toplije. Za vreme ovakvih vlažnih perioda vodeni talog
bude za nekih 20% viši nego inače, dok je prosečna temperatura za oko
1° C niža.


Tačne podatke o količini godišnjih vodenih taloga na našoj zemlji
nije moguće skupiti. Ali je ipak moguće dati bar približne podatke o tome.


Statistički prikupljeni podatci za duži period godina daju izvesne
mogućnosti za određivanje jedne prosečne količine godišnjih taloga,
koji padnu na zemlju. U ovakvim razmatranjima može nas zadovoljiti i!
približna tačnost. Najtačnije statistike, a ujedno i iz brojno najvećih merenja,
postoje za Švajcarsku. Tamo je naime utvrđen prosečni godišnji
vodeni talog u iznosu od 3800 mm. Ako bismo potražili prosečan godišnji
talog za ćelu površinu naše zemlje odnosno za površinu od
510,000.000 kvadratnih kilometara, morali bismo uzeti aritmetičku sredinu
svih godišnjih taloga iz karakterističiih kišnih oblasti, a pored toga
i izvestan k´oeficijenat ekstremiteta.


Pod današnjim okolnostima meteoroloških merenja dobili bismo
jedan prosečan talog od nekih 1000 mm godišnje. Prema tome računali
bismo, da ova količina vodenih taloga padne svake godine na zemlju,
a iz toga bismo došli do ukupne količine vodenih taloga u jednoj godini, ;! što bi iznelo 510 000.000 X 1,000.000 Xlm s = 510,„ooo„ooo,ooo,ooo mili 510.000 kubičnih kilometara vode.


Kako .celokupna količina vode na zemlji iznosi 1284,000.000 kub.
kilometara, to izlazi da preko godine u obliku vodenih taloga padne na
zemlju samo 0.04% od ove količine. Drugim recima vidi se, da vode na
zemlji ima za 2500 godišnjih vodenih taloga.


I pored sve moguće netačnosti i nepouzdanosti podataka o prosečnim
godišnjim vodenim talozima na zemlji, ipak ovaj račun pokazuje
nesumnjivo, da preko jedne godine padne na zemlju jedan relativno
vrlo malen postotak od 0,04% celokupne vodene mase na zemlji. Znači,


16




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 17     <-- 17 -->        PDF

već samo iz mora i okeana. Isparavanjem ovako velike količine vode
stvara se iznad površine vodena para, koja čini atmosfersku ili vazdušnu
vlagu. Kada se atmosfera zasiti vodenom parom do granice, kod koje
se javlja kondenzacija, dobijamo tada u atmosferi oblake i maglu. Kiša
ili sneg stvara se međutim na način da se sitni delići vodene pare u
oblaku međusobno spajaju i tako stvaraju kišne kapljice ili snežne pahuljice.
Sama fizička interpretacija kiše još nije sa ovim gotova. Potrebno
je naime da svaka pojedina kapljica bude toliko teška, da prilikom padanja
na zemlju savlada otpor vazduha i vazdušnih struja. S druge
strane takva kapljica mora padati na zemlju sa brzinom, koja neće dozvoliti,
da se takva kapljica ponovo pretvori u vodenu paru pre nego što
je uopšte dospela do zemlje. S obzirom na veličinu ovih kapljica imamo
i različite kiše, što za naša dalja izlaganja ima velikog značaja. Kapljica
vode sa prečnikom od 1 milimetra pada sa brzinom od 4 metra u sekundi
pod običnim prosečnim okolnostima u pogledu visine i vazdušnih kretanja.


*i ´ ´ w i ...,
´"´" f .-jj ´ ´ |»%.


. ´ >´ // ....


m eim!%ćH.


%%\´ «tim. 4-.St ´« III fill li, li: 1*,
v $%{„ .


´ " :.


|.>$.....


^-^7L^.. ...&.*:- 5 ?.,


SI. 1. Progresivno spiranje i rušenje brda uticajem vode. Posle čitavog niza vekova
dobijamo sliku ovakvog obeliska, koji je ostatak nekadašnjeg brda! Slika poznata u
svima brdskim krajevima.


Međutim kap vode od 5 milimetara u prečniku ima brzinu padanja od
8 metara u sekundi. Na ovaj način možemo razumeti pojavu provala
oblaka u žarkim danima leta, jer bi se inače manje kapljice isparile pre
nego što uopšte dođu do zemlje, a to se često i događa.


Ovakvo neprekidno kruženje vode na zemlji posmatraćemo kroz
vodene taloge. Poznato nam je fizičko načelo isparivanja i kondenzovanja,
a sada ćemo pogledati podatke meteoroloških merenja vodenih
taloga.


Raspored vodenih taloga nije isti svuda na zemlji. Neki krajevi
imaju preko godine obilate vodene taloge, dok su drugi sasvim oskudni
s njima. Raspored vodenih taloga na zemlji zavisan je od karakterističnih
vazdušnih faktora, a to su: toplota, vazdušni pritisak i vazdušna vlaga.
S time u vezi ovaj raspored zavisi dalje od geografske širine, rasporeda
mora i kopna, od pravca planinskih kompleksa i vetrova. Prema ovim
činjenicama na zemlji je izraženo šest kišnih oblasti. Ekvatorska oblast
poznata je po čestim i naglim kišama, koje padaju svakodnevno. Kišne
periode duge su 6—8 meseci, a godišnji talog dostiže prosečno do 2700
mm. S obe strane ekvatora je tropska oblast. U ovoj oblasti razlikuju


15




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 16     <-- 16 -->        PDF

svih drugih reka, potrebno vreme od 10 miliona godina pa da se celokupna
slivna površina ove reke izravna sa nivoom Jadranskog mora.
Ovom prilikom se ne vodi računa o činjenici, da se Jadransko more svake
godine na dalmatinskoj obali diže za 1 cm. Ako primimo kao tačnu činjenicu
navod prof. Žefrea, da je zemlja u današnjem obliku stara samo
3000 miliona godina, onda moramo zaključiti, da za dalje delovanje vode
na našoj zemlji ima još dovoljno vremena, svakako i suviše nego što je
potrebno. Ovom prilikom treba naglasiti, da hlađenje naše zemlje nije
toliko daleko odmaklo, sudeći bar po tome da još danas imamo oko 350
aktivnih vulkana, koji na nesumnjiv način dokazuju, kolika je toplota u
zemlji pod našim nogama.


Rad vode na zemlji i aktivnost bujica


Od svih faktora, koji utiču na zemljinu površinu, voda se smatra
kao najjači. Svi ovi uticaji, koje voda vrši na zemlji, raspoređeni su i po
prostoru i po vremenu, a s druge strane po svome karakteru mogu biti
sporiji, brži ili katastrofalni. Ovi poslednji poznati su pod imenom bujica,
bučnjaka, popuzina, lavina i si. a ovdje dolaze i nagla rušenja morskih
obala, koje su prethodno potkopane vodom.


S druge strane imamo brži ili sporiji proces poravnavanja zemljine
površine. U prvom slučaju voda svojom snagom spira materijal sa viših
na niža mesta, a u drugom se taj proces javlja znatno usporen i često
modifikovan. Tako se može smatrati, da je brži proces spiranja onaj, pri
kome voda silazeći sa viših tačaka povlači sobom sav onaj materijal, koga
po svojoj krupnoći može da prenese. Tu obično imamo sve vrste i dimenzije
šljunka i peska. Prema tome za katastrofalan proces mora postojati
jača snaga vode i već pripremljene okolnosti, pod kojima može nastupiti
jače rušenje i odnošenje delova zemljine površine, a ne samo šljunka i
peska. koji je već potpuno spreman i pogodan materijal za spiranje.


Najzad u sporom procesu spiranja imamo prilike da vidimo odnošenje
onih najsitnijih čestica materijala, sasvim sitnog peska i mulja.
Ovakvo ispiranje materijala izraženo je u koloidnom i emulsivnom
rastvoru vode i vidimo ga takoreći svakodnevno u obliku mutnih reka ili
potoka.


Prema prikazanoj slici (si. 1) vidi se, kako izgleda jedno spiranje
u nekoliko faza. Na slici je označeno u preseku, kako je od jednog brda
ostala najzad samo prirodna piramida, dok je sav prvobitni materijal
odnesen na niže. Ovakve slike su pravi dokumenat delovanja vode kroz
dugi niz vekova i mogu se videti na mnogim mestima na zemlji. Tačkastim
linijama prikazano je na slici samo katastrofalno delovanje vode uz
pripomoć temperature i vazduha, ali je ovom katastrofalnom delovanju
prethodila jedna opsežna i sporija priprema, koja je stvorila takve okolnosti
u statičkom i mehaničkom stanju, da je omogućila u pogodnom
momentu stvaranje katastrofalnog procesa.


Količina vode, koja funkcioniše na zemlji, i njen raspored


Funkcija vode na zemlji izražena je jednim kruženjem, koje se
neprekidno održava. Prema dosadašnjim merenjima, u koliko je to do
sada postignuto, na našoj zemlji ima 1284 rr.i´iona kubnih kilometara
vode. U ovu zaista ogromnu količinu nije uračunata voda iz reka i potoka,


14




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 15     <-- 15 -->        PDF

Mehaničko delovanje vode javlja se neumornim i stalnim spiranjem
rastresitog materijala sa površine, a zatim odnošenjem na niže tačke
i najzad taloženjem. Ovo spiranje materijala prikazuje nam vodu kao najmoćnijeg
nivelatora na našoj zemlji. Ovaj ogroman zadatak, da se
zemljina površina poravni, izvršava voda kroz nepregledan niz vekova
i, kako izgleda, neće ostati na pola puta, već će taj zadatak najzad i
izvršiti.


Hemijsko delovanje vode izraženo je u rastvaranju stena. Ovo hemijsko
rastvaranje stena jako je izraženo u predelima, sastavljenim od
stena, koje se manje ili više lako rastvaraju; to su krečnjaci, a delimično
i sami dolomiti. Ovo hemijsko delovanje vode vrši se neposredno ili
posredno sa ugljen-dioksidom. Takvo rastvaranje stena stvara i specijalne
oblike u reljefu planina i usled toga se javljaju dobro poznate vrtače kao
tipičan reljef karsta. Hemijsko delovanje vode, kojim se rastvaraju stene,
vršil se od gore na niže odnosno od površine stene u dubinu. Ovo delovanje
ide mnogo dublje nego što je to slučaj prilikom raspadanja stena
usled atmosferskih uticaja. Pored toga rastvaranje stena nastavlja se i
dalje u dubini, gde se nalaze podzemne vode.


Značaj ovakvog rada vode nije toliko beznačajan, kako bi se možda
zaključilo, ako se ovakva pojava posmatra površno. Može se samo izneti
primer, da reka Pad svake godine unese u Jadransko more materijala u
iznosu od 24 miliona kubnih metara. Ako se pogleda, kolika je površina
sliva ove reke, tada ćemo videti, da je ovih 24 miliona kubnih metara
materijala skinuto sa površine od 50.000 kvadratnih kilometara. Prosečno
računajući vidimo, da je sa površine sliva reke Pad skinut sloj materijala
od 0.48 mm svake godine i da je taj materijal reka odnela u Jadransko
more. Spiranje materijala ovim putem nije ravnomerno raspoređeno
ćelom površinom sliva. Radi tačnije ilustracije potrebno je
istaći, da je prilikom rušenja brda 1806. god. kod Goldaua u Švajcarskoj
bilo srušeno u dolinu 15 miliona kubičnih metara stene. Ova kao i sva
druga rušenja i oburvavanja daju bogat materijal za tekuće vode, koje ga
spiraju dalje u ogromnim količinama, dok druga mesta ostaju gotovo
nedirnuta. Ali računajući sa činjenicama, koje su pred nama, moramo
pogledati! na ovakav rad vode imajući u vidu dugi niz vekova, koji stoje
iza nas i ispred nas i u kojima je voda delovala svojim snagama. U
takvom slučaju neće biti toliko teško da shvatimo značaj vode i njeno
dalje delovanje u budućnosti. Kako je već pomenuto, za reku Pad u
severnoj Italiji računa se, da ona sa svoje slivne površine odnosi svake
godine sloj od 0.48 mm u Jadransko more. Naravno na mestima više ili
manje, ali ovako prosečno računajući izlazi da za 100 godina ova reka
odnese u Jadransko more 2 milijarde i 400 miliona kubičnih metara materijala.
To raspoređeno po slivnoj površini iznosi 48 mm. Usled ovih na
oko beznačajnih i sitnih brojeva ne treba zaboraviti na činjenicu, da je
rad vode određen na čitave geološke periode, pa ako taj rad ocenjujemo
sa takvog gledišta, moramo verovati američkom naučniku H. N. Riselu,
koji je izračunao, da je naša zemlja u današnjem obliku stara oko 4000
miliona godina. Drugi stručnjak po ovakvim pitanjima - - prof. Žefre tvrdi,
da je zemlja stara samo 3000 miliona godina. Sa ovako raskošnim
brojeviira i delovanje vode postaje zbilja dostojno pažnje. U takvom
slučaju možemo dosta lako zaključiti, da je za reku Pad, a slično je i kod


13




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 14     <-- 14 -->        PDF

Voda kao prirodan iaktor prve kategorije i šuma kao prirodan iaktor


druge kategorije.


Ako posmatramo zemlju kao jedan delić, jednu jedinku svemira i
ako malo dublje zagledamo u njen život u odnosu na nesumnjive zakone,
koji moraju vladati u svemiru, dolazimo do zaključka, da je sav organski
život, koji je na našoj zemlji poznat, samo jedan parasitski paradoks.
Našoj zemlji kao i svim drugim nebeskim telima nisu potrebni nikakvi
živi organizmi. Zemljino obrtanje oko sopstvene osi, zatim oko sunca i
dalje kroz svemir uslovljeno je izvesnim zakonima, koji neumitno vladaju
u svemiru, a koje se mi trudimo da shvatimo sa manje i više uspeha,
ali za sva ta kretanja nije nikako potreban organski život. Ni najmoćnija
organska živa zajednica na zemlji, ljudsko društvo, ne može na ove
svemirske zakone uticati, pa tako moramo priznati, da se sve to izvršava
bez obzira na nas i naše potrebe, bez obzira na svu našu delatnost i ambiciju.
Ceo organski život na zemlji razvio se kao parasit, tu živi i tu će
umreti u relativno kratkom vremenu, koje u svemiru i za njegove zakone
ostaje neprimetno.


Posmatrajući sa takvog gledišta šumu i njen značaj na zemlji opazićemo
sasvim jasno drugostepenu važnost šume u odnosu na vodu. Naše
šume i pored svih ogromnih razmera, pored svih gigantskih i vekovnih
prašuma, ipak pretstavh´aju u svojoj funkciji na zemlji delo sićušnih i
slabih snaga prema onoj funkciji i jednom gotovo sistematskom planu,
sa kojim raspolaže voda. Šuma kao biljna zajednica većih ili manjih
razmera stvorena je na našoj zemlji isključivo prirodnim faktorima, koji
su beskrajno moćniji od svih tih organizama, koji čine život na našoj
zemlji. Sunce i voda stvorili su na našoj zemlji živa bića, pa prema tome
i šumu. Pretpostavke, da je možda život na zemlji prenet na neki način
iz svemira, opet u krajnjoj liniji dokazuju to isto. Jer ako žive ćelijice u
svome prapočetku nisu stvorene na zemlji, znači da su tada stvorene na
kojoj drugoj planeti beskrajnog svemira, koji je najzad stvoren od iste
osnovne materije.


Razvitak i opstanak šuma uslovljen je dakle radom vode i sunca.
Međutim granice za opstanak šuma kao u ostalom i većine drugih živih
organizama tako su usko određene, da bi i relativno malo pomeranje
temperature na više ili na niže značilo neumitnu smrt za sve žive organizme
... S druge strane vidimo, da je voda postojala na zemlji i pre
pojave živih organizama, a postojaće isto tako i tada, kada naša Zemlja
bude bez ikakvih živih organizama.


Značaj vode


Naša zemlja je po svojoj površini samo sa 27% kopno, ostalih 73%
su mora i okeani. Prema izvršenim merenjima smatra se, da je srednja
dubina tih mora oko 3500 metara. Na taj način mi na zemlji imamo 1284
miliona kubnih kilometara vode. I ta ogromna količina vode ima na našoj
zemlji svoj zadatak, koga neumorno izvršava kroz vekove.


Delovanje vode na našoj zemlji je raznovrsno, ali u glavnom je
dvojako: mehaničko i hemijsko. Pored toga valja istaći, da je ovo delovanje
vode izraženo ne samo kod atmosferskih, nego i kod podzemnih
voda, koje isto tako čine jedan veliki procenat celokupne vode na zemlji.


12




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 13     <-- 13 -->        PDF

rastresitom zemljištu, koje se brzo i lagano isušuje i brzo ispira, 15 mm.
Sjetva u dubini od 20 mm na sipkom i lako isušljivom zemljištu ne
preporučuje se, jer je gubitak klica velik.


2) Za sjetvu P. brutia mogu se upotrebiti iste dubine, ali se mnogo
više preporučuje dubina sjetve od 10—15 mm. Kod dubine od 5 mm javlja
se ponik tipa 1 a opasnost od isušenja je baš u početku izbijanja ponika
veća nego kod drugih tipova odnosno kod većih dubina sjetve. Osim toga,
jer sjeme P. brutia traži vlažniju sredinu nego sjeme P. halepensis i P.
nigra i jer se ta sredina može kod sjetve u dubini od 5 mm teže osigurati,
sjetva kod dubine od 10—15 mm dobro odgovara.


3) Za sjeme C. sempervirens najbolja je dubina sjetve 5—10 mm.
Kod dubine od 15 mm broj uginulih klica je velik. Gdje je zemljište izloženo
ispiranju, može se upotrijebiti i dubina od 15 mm. Ako je zemljište
vlažno i teško, preporuča se dubina cd 5 mm.


4) Za sjetvu sjemena A. cephalonica kreće se najpodesnija dubina
između 10—20 mm. Dubina od 5 mm se ne preporučuje, jer u tom slučaju
leži razmjerno tanak sloj zemlje na razmjerno velikom sjemenu, pa se
može lako isprati i sjeme onda isušiti.


Isti razlozi, koji vrijede za primjenu raznih dubina između 10 i
20 mm kod sjemena P. halepensis, vrijede i za ovo sjeme.
Studija prof. Mulopulosa upotpunjuje eksperimentalna istraživanja
Denglerova i Rubnerova.
Rezultat njegovih istraživanja naći će dobru primjenu jj na našim,
naročito mediteranskim staništima.


RESUME
Quelques reflexions en connexion avec les resultats obteiius ä cet egard par lc
professeur Moulopoulos en Salonique.


Inž. JOVAN STANIMIROVIĆ (Sarajevo):


ŠUMA I VODA


(LA FORET ET L´EAU)


Činjenica, da je šuma u vrlo bliskim odnosima sa vodom, u glavnom
je već poznata. Značaj ovih međusobnih odnosa nije samo u izvesnoj
biološkoj zavisnosti, kao što je slučaj uopšte kod biljaka. Šuma kao najjača
biljna zajednica na zemlji ima izvesnih svojih karakteristika, koje
odnose sa vodom pokazuju i u drugih perspektivama. Uopšte posmatrajućil
odnose šume i vode nailazimo na jako složena pitanja, na koja do
danas ne možemo pouzdano odgovoriti.


Pa ipak, poznavanje vode na našoj planeti izgleda da je dosta jasno
i pouzdano, bar u svojim osnovnim konturama, dok je šuma u tome
pogledu još dosta neispitana, tako da su mnogi pojmovi u dosta maglovitim
pretpostavkama. Takva tamna i neispitana mesta u našem poznavanju
šuma na zemlji postoje u ostalom i kod svih organizama, koji se
na zemlji nalaze, koji se tu rađaju i umiru, a za koje još neznatno, odakle
su došli, kako su postali i da li se nalaze samo na zemlji ili ih ima i u
svemiru...


11




ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 38     <-- 38 -->        PDF

(si. 7) iz pomenutog bujičnog područjja vidi stablo jasena, koga je bujica
izvalila i ponela niz korito sa padom od samo 7%.


Iz ovih il sličnih primera zaključuju se izvesne karakteristike u
vazdušnim kretanjima, koje su od nesumnjivog značaja pri stvaranju
bujica, i to u izrazitoj zavisnosti od šume. U ovoj pojavi dolaze u obzir
pre svega opšti klimatski i meteorološki momenti u svakom pojedinom
slučaju, ali se može naslutiti, da pri poznavanju najvažnijih i najčešćih
pravaca vazdušnog kretanja može šuma vršiti snažan uticaj na ublažavanje
jakih provala oblaka, a s tim u vezi na stvaranje bujičnih voda
u manjim i bezopasnijim razmerama. Uopšte se ističe potreba, da se
slična osmatranja vrše u pojedinim bujičnim područjima, pa da se
ovakvi momenti uporede s naročitim obzirom na pravce vazdušnih strujanja
u raznim slučajevima, na količinu vodenih taloga i njihov najveći
intenzitet, na orografske elemente, koji imaju opšti klimatski značaj i
kao takvi utiču u izvesnoj meri na periodična ili stalna kretanja vazdušnih
slojeva, i na pošumljenost, ne samo bliske okoline bujičnog
područja nego i udaljenijih reona, koji se nalaze u pravcima kritičnih
vazdušnih strujanja.


Ovakva posmatranja svakako bi rasvetlila odnos između šume i
pojave bujičnih voda, koji se već naslućuje bar kod naglih provala
oblaka, gde svakako postoji izvesna veza sa zakonima vazdušnog kretanja,
a oni su u ovakvim slučajevima još nedovoljno ispitani.


RESUME


Considerations ä regard des effets que font les eaux, specialement les torrents,
sur les forets.


SAOPĆENJA


PROPAGANDA ŠUMARSTVA. NAGLAŠAVANJE MATERIJALNE KORISTI
U PROPAGANDI


U propagandi šumarstva imamo u glavnom dva kruga ljudi: jedan, koji je neposredno
vezan sa šumom (seljak) i drugi, koji ne osjeća, da stanje šuma u njegovoj
bližoj ili daljoj okolici ima ma kakve veze s njegovim životom. Taj drugi krug je t. zv.
malograđanski krug, koji čine u glavnom trgovci´i obrtnici naših »gradova i varoši«,
koje je najbolje označiti imenom trgovišta. Tom krugu ljudi glavna je zarada, a kako
su glavni njihovi kupci seljaci, to posredno njihova jakost počiva na dobroj kupovnoj
moći seljaka. U brdskim krajevima seljak u velikoj većini treba već danas vrela povremene
zarade, a u skoroj budućnosti trebat će je i više. Jedna od prirodnih zarada
je šuma ili bolje trebala ´bi biti i ta je za seljaka najpovoljnija: rad u šumi može vršiti
pored svojih poljskih poslova. Šuma je dakle seljaku bez obzira na vlasnost lijep
izvor prihoda, a preko seljaka i izvor zarade za spomenute trgovce i obrtnike.


U propagandi šumarstva treba ovaj materijalni moment što više iskoristiti, jer
će samo opipljive koristi većinu nas siliti da šumu čuvamo ili podižemo. Za mnoge,
za većinu (pa, i nas šumara) razlozi opće koristi daleko su i volja je slaba žrtvovati