DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 17 <-- 17 --> PDF |
već samo iz mora i okeana. Isparavanjem ovako velike količine vode stvara se iznad površine vodena para, koja čini atmosfersku ili vazdušnu vlagu. Kada se atmosfera zasiti vodenom parom do granice, kod koje se javlja kondenzacija, dobijamo tada u atmosferi oblake i maglu. Kiša ili sneg stvara se međutim na način da se sitni delići vodene pare u oblaku međusobno spajaju i tako stvaraju kišne kapljice ili snežne pahuljice. Sama fizička interpretacija kiše još nije sa ovim gotova. Potrebno je naime da svaka pojedina kapljica bude toliko teška, da prilikom padanja na zemlju savlada otpor vazduha i vazdušnih struja. S druge strane takva kapljica mora padati na zemlju sa brzinom, koja neće dozvoliti, da se takva kapljica ponovo pretvori u vodenu paru pre nego što je uopšte dospela do zemlje. S obzirom na veličinu ovih kapljica imamo i različite kiše, što za naša dalja izlaganja ima velikog značaja. Kapljica vode sa prečnikom od 1 milimetra pada sa brzinom od 4 metra u sekundi pod običnim prosečnim okolnostima u pogledu visine i vazdušnih kretanja. *i ´ ´ w i ..., ´"´" f .-jj ´ ´ |»%. . ´ >´ // .... m eim!%ćH. %%\´ «tim. 4-.St ´« III fill li, li: 1*, v $%{„ . ´ " :. |.>$..... ^-^7L^.. ...&.*:- 5 ?., SI. 1. Progresivno spiranje i rušenje brda uticajem vode. Posle čitavog niza vekova dobijamo sliku ovakvog obeliska, koji je ostatak nekadašnjeg brda! Slika poznata u svima brdskim krajevima. Međutim kap vode od 5 milimetara u prečniku ima brzinu padanja od 8 metara u sekundi. Na ovaj način možemo razumeti pojavu provala oblaka u žarkim danima leta, jer bi se inače manje kapljice isparile pre nego što uopšte dođu do zemlje, a to se često i događa. Ovakvo neprekidno kruženje vode na zemlji posmatraćemo kroz vodene taloge. Poznato nam je fizičko načelo isparivanja i kondenzovanja, a sada ćemo pogledati podatke meteoroloških merenja vodenih taloga. Raspored vodenih taloga nije isti svuda na zemlji. Neki krajevi imaju preko godine obilate vodene taloge, dok su drugi sasvim oskudni s njima. Raspored vodenih taloga na zemlji zavisan je od karakterističnih vazdušnih faktora, a to su: toplota, vazdušni pritisak i vazdušna vlaga. S time u vezi ovaj raspored zavisi dalje od geografske širine, rasporeda mora i kopna, od pravca planinskih kompleksa i vetrova. Prema ovim činjenicama na zemlji je izraženo šest kišnih oblasti. Ekvatorska oblast poznata je po čestim i naglim kišama, koje padaju svakodnevno. Kišne periode duge su 6—8 meseci, a godišnji talog dostiže prosečno do 2700 mm. S obe strane ekvatora je tropska oblast. U ovoj oblasti razlikuju 15 |