DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 20 <-- 20 --> PDF |
količine vodene pare, koja u zasićenom stanju najzad ponovo pada na zemlju u obliku vodenih taloga raznih kategorija. S druge strane, ovakvim stalnim kruženjem vode stvaraju se i mogućnosti za pripremu mineralne podloge, koja će dati potrebnu gradu za život biljaka. Kako međutim u izvesnim oblastima nemamo dovoljno vodenih taloga, onda ćemo shvatiti, da u takvom slučaju ni sama mineralna voda nije ti takvom stanju da može pružiti! hranu za razvoj biljaka. Činilac toplote, i ako u takvim slučajevima nije izostao, ostaje potpuno beznačajan, jer on sam nije u mogućnosti da stvori one uslove, koji su potrebni! za opstanak biljaka. Za ovo ima dosta primera, koji služe kao nesumnjivi dokaz važnosti i neophodnosti vodenih taloga u životnom opstanku biljaka. Tako su i Saharske pustinje obilato zagrevane suncem, ali su pokrivene neplodnim peskom, koji! kao mineralna podloga ne može služiti biljkama za hranu, jer nema vode. Baš u tome slučaju posmatrajući pustinjske oaze, jasno uočavamo punil značaj vode. U vezi sa gore iznetim opažanjima potrebno je istaći i opažanja ´dr. R. Rajzmana, koji ukazuje na značaj vodenih taloga za klimu, pa ističe i jednu interesantnu okolnost, da naime vodeni taloži padaju sve manje od zapada prema istoku u onim oblastima Evrope, gde nema planina. I baš na tim mestima šume postaju sve rede, a stepe su sve češće i sve izrazitije. Tako i stepe u južnoj Rusiji nemaju šuma, jer za njihovopstanak nema dovoljno vodenog taloga. I u ovom slučaju vidimo izražen vekovni! zadatak vode, koja teži da površinu naše zemlje izravna, pa kao da je na neki način svesna da njen zadatak ovakovog delovanja nije u ravnicama nego u planinama, koje mora rastvoriti! i svući! dole nasipajući i poravnjujući doline. Odlučujuću važnost vode ističe Raman tvrdeći, da je za glavnu raspodelu zemljišta jedina pouzdana podloga vodeni talog i isparivanje, a zatim temperatura i vegetacija. Geološka uodloga i fizičke j hemijske osobine zemljišta dolaze u obzir tek u sekundarnoj diferencijaciji. Iz ovoga se vidi sav značaj vode i puni uticaj, što ga ona ima na opstanak i razvoj biljaka, a prema tome i šuma. Ako uđemo malo dublje u suštinu ovoga odnosa, koji tako nesumnjivo postoji između vode i šume, onda zastajemo pred jednim problemom: Da li u nekim oblastima nema šuma zbog toga, jer nema dovoljno vodenih taloga, ili možda vodenih taloga nema usled nestašice šuma?!! Da bismo na ovo putanje odgovorili pouzdano, moramo uočiti uzročnu vezu između šuma i vodenih taloga i na taj način pravilno i logično shvatiti ovaj međusobni odnos. Pre svega uzećemo u razmatranje, kakve su činjenice u slučaju ako smatramo, da je voda u službi šume. O ovome pitanju pre svega treba ukazati na podatke, iz kojih se vidi da su šumi potrebne znatne količine vode za stvaranje i porast biljaka i za transpiraciju. Tako je Henel izračunao, da su za jednu vegetacionu periodu utrošene putem isparivanja šumskog drveća sledeće količine vode: 2 717.000 kgr./ha kod bukove sastojine od 303 stabla od 115 god. 2,331.000 » » » » » » 1300 » » 50—60 » 679.000 » » » » » » 1400 » » 35 » Iz ovih se podataka može uočiti ona količina vode, koja je potrebna za opstanak i prirast šuma. Prema jednom drugom opažanju 18 |