DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1940 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Iz ovoga se vidi, da od 70 miliona kub. metara vodenog taloga ostaje slobodno samo 32 miliona, jer se 38 miliona neutralise zadržavanjem u krunama ili upijanjem u tlo. Ova slobodna količina vode stvara pod izvesnim okolnostima i bujice. Ako razmatramo podatke, koji pokazuju raspored vodenih taloga, videćemo da jačina ovih taloga može biti! različilta u vrlo širokim razmerama. Može dakle jedna ista količina vodenog taloga da padne u intervalu od nekoliko časova ili pak samo u vrlo kratkom vremenu od nekoliko desetina minuta. Ovo ima velik značaj u proučavanju bujičnih momenata i taj podatak o vremenu trajanja kiše gotovo uvek odlučuje pojavu bujičnih voda. Ako pretpostavimo, da je ostatak od 32 miliona kubnih metara vodenih taloga u takvim SI. 9. Poprečan profil bujice »Koštica« u srednjem toku. Obale korita kao i ceo uži perimetar gotovo su sasvim pod šumom. okolnostima da može stvarati navalu bujičnih voda, onda ta količina predstavlja neto-vodeni talog od 320 m. m. godišnje. Uzimajući podatke o intenzitetu kiše dobijamo i podatke, iz kojih zaključujemo na jačinu kiše. Iz ovih podataka vidimo, da provale oblaka, koje traju 5 minuta, daju 4,5 do 5,0 mm/min. vodenog taloga. Provale oblaka, koje traju 10 minuta, daju od 5 do 5,5 mm/min. U ovim podacima nailazimo i na ekstreme od 8 i 10 mm/min. Međutim uzećemo prosečnu vrednost, tako da računamo provalu oblaka za vreme od 40 minuta sa prosečnim talogom od 80 mm. Takvih provala oblaka neka bude u našem području godišnje četiri puta i! mi ćemo na taj način imati godišnji talog bujičnih voda od 320 mm. Međutim u samoj stvarnosti to ne izgleda tako. Podaci, koji pokazuju intenzitet kiše, najčešće se javljaju u letnjim mesecima, međutim kiše padaju i u jesen i u proleće, a zimi u obliku snega. Iz toga možemo zaključiti, da ima vrlo malo verovatnoće, da u takvom 31 |