DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 58 <-- 58 --> PDF |
monopola kao i protiv izvoza u strane zemlje. Radi toga dozvoljena je trgovcima slobodna trgovina sa plutom. Smatra se da prvi počeo upotrebljavati čepove iz pluta podrumar opatije Haut Villers (1670—1715). Španjolci međutim to ne priznaju, te pridaju sebi to otkriće tvrdeći da počeci datiraju iz početka XVII veka. Svakako tokom XVIII veka upotreba čepova jako se raširila, tako da već krajem toga veka nalazimo u Španiji razvijenu industriju tog artikla, kao i velik broj veštih majstora i radnika, koji su polako emigrirajući u druge države preneli svoje znanje i sposobnosti. Krajem prošloga veka, industrija pluta u Španiji pokazuje znatan razvitak. Značajno je, da trgovcu, industrijalci i majstori nisu više samo Španjolci; medu njima ima velik broj Nemaca, Engleza i Amerikanaca. To je za španjolsku trgovinu i izvoz bilo presudno, jer su ovi stranci kasnije u potrošačkim zemljama organizovali industrije, koje su dovele Španiju do krize. Portugal, koji je sve do početka XX veka proizvodio u glavnom polupreradevine, postao je kasnije jak konkurent španjolskoj produkciji zahvaljujući osnivanju novih i važnih industrija, koje su se brzo razvile usled jeftinoće radne snage i velike količine sirovina. 2) Botaničke odlike. Kao što je poznato, Ouercus suber L. spada u petu podsekciju »Suber« sekcije Lepidobalanus. Lišće ovih hrastova je zimzeleno ili poluzimzeleno. Lišće hrasta plutnjaka je dvogodišnje. Ostale osobine lišća, te grančica i kupula plutnjakovih pokazuje priložena si. 1. Ouercus suber L. je stablo srednje visine, u Italiji retko prelazi visinu od 10 metara, međutim pri jako povoljnim uslovima može postići i 20—22 met. Deblo je većinom kratko, a grana se otprilike na visini od 2 met. Može da dostigne starost od preko 100 god., a il više, ako nije eksploatisan periodičnim skidanjem pluta. U Španiji i Alžiru nisu retka stabla sa starošću od 150 pa i 200 god. Karakteristična je njegova sposobnost regeneracije, tera naime izbojke iz panjeva (po nekim autorima i iz korenja) čak i u starijoj dobi. Korenje mu je jako; ako priroda terena dozvoljava, razvija se jaka žila srčanica, inače na plitkom i kamenitom tlu plutnjak stvara splet horizontalnog korenja, koje je često površinsko. Ono prodire u pukotine i pojačava time stabilnost stabla, koje tako uspeva da odoli udarcima vetra. Površinsko korenjc, koje ponekad ostaje nepokriveno, tera izbojke naročito posle požara. Neki botaničari ne priznaju ovaj fakat, na pr. L a m e . (»Le chene liege en Algerie«, 1879 i »Le chene liege, sa culture et exploitation«, 1893) kaže, da on to nikada nije mogao konstatovati i da je redovno ispitujući navodne izbojke iz korenja našao da oni potiču iz panjeva. Oranje plutnjaka je jako, krivo i crvenkaste boje, sa korom u mladosti glatkom (4—5 god. starosti), kasnije ono postaje hrapavo i slično kori debla, te je pokriveno lišajima. Plutnjak nema gustu krunu. I ako mu je lišće dvogodišnje, retko je, te omogućava dolazak svetla podstojnoj sastojini makije, koja se često tako razvije da postane neprohodna. Muški i ženski cvetovi razvijaju se iz jednog mešovitog pupoljka, koji se nalazi na prošlogodišnjem izdanku. 112 |