DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 62 <-- 62 --> PDF |
6) Biološke karakteristike. a) Klima. Prof. A. P a v a r i razlikuje u Italiji 6 šumskih klimatskih područja: 1. Alpsko područje, 2. Padansko područje, 3. Područje severnih Apenina, 4. Područje centralnih Apenina, 5. Područje južnih Apenina, 6. Područje mediteranske makije. U ovo poslednje područje spada Quercus suber L. zajedno sa ostalim karakterističnim elementima makije. Temperatura najtoplijih meseci je 19"—25" C , a najhladnijeg meseca do —4" C. Srednja godišnja temperatura mediteranskog područja varira između 12" i 15° C. Maximum je 40" C, a minimum —9" C. U ovom području karakteristična je letnja suša i kišni periodi u jeseni i zimi. U glavnom Pavarievo mediteransko područje odgovara Mavrovom Lauretumu. Izoterma od 13,5° C i izohimena od 8"—9" C je granica, ispod koje plutnjak ne stvara više pluto, koje bi se moglo upotrebiti u industrijske svrhe. Ma da se može naći stabala hrasta plutnjaka izraslih u svežoj i vlažnoj klimi, ipak plutnjak daje najbolje pluto i najbolje uspeva u toploj i većinom suhoj klimi. Dokaz za to je i plutnjakova sastojina »Santo Pietro« da Siciliji, koja se nalazi u predelu sa izrazito suhom i toplom klimom. Neki autori, među njima i prof. Perona , navode da plutnjak slabo uspeva u predelima, gde suše dugo traju (Perona : »Economia forestale« — Deo II str. 76). Prof. Peron a osim toga kaže u »L´Alpe« (1914, str. 33) da je konstatovao, kako je više stabala plutnjaka starih 70—80 god. uginulo zbog duge suše. Međutim baš pomenuta sastojina dokazuje protivno. Tu ima plutnjaka starih preko 100 godina, klima je ari dna,. krajem maja trava je već žuta, a osim toga tu vegetiraju apsolutno kserofilni elementi makije kao podstojna sastojina. Na pr.: Thymus capitatus, Chamaerops humilis L., Asphodelus ramosus L., Ampelodesma tenax L., Inula viscosa Ait., Phillyrea angustifolia L., Cistus monspeliensis L.; Calcvcotome spinosa Lk., Rhamnus alaternus L., Opuntia Ficus- indica Mili. itd. Sa svim tim u dolinama ove sastojine, u kojima je veća vlažnost nego u ostalim krajevima, dobija se ipak pluto dosta dobrog kvaliteta. To se postizava pomoću t. zv. visokog skidanja, o kojem će kasnije biti govora. Time se uglavnom popravljaju nedostaci, koje bi inače imalo pluto pod uticajem vlažnosti. Odatle izlazi da je bez obzira na fizičku strukturu kao i na mineraloški sastav terena moguće i u vlažnim predelima ovim načinom postići pluto dobrog kvaliteta. Međutim to ne znači, kao što neki autori tvrde, da se samo u ovakvim predelima može dobro uzgajati plutnjak, a još manje se iz ovoga može ustvrditi, da je hrast plutnjak stablo, koje traži vlagu. Prema tome može se reći):´ 1. Plutnjak vrlo dobro uspeva i daje odlično pluto u predelima sa ariđnom klimom, u kojima su lctnje suše duge i dosta česte. Jedino se ovo ne odnosi na prve godine života stablova, kada je suša jedan od glavnih razloga neuspeha kod uzgajanja mladih kultura. 2. Ma da plutnjak više voli aridnu klimu, ipak vegetira, čak daje dobro pluto i na vlažnim terenima zahvaljujućlm visokom skidanju. U ovom slučaju, radi toga što se Iskorišćuju više partije stabla, dobija se i veća količina pluta, koje je uz to i deblje (debelo´ pluto, vidi tabelu po Lamey-u). Na aridnim terenima naprotiv produkcija je kvantitativno manja, pluto je tanje (tanko pluto), međutim kvalitet je mnogo bolji i da116 |