DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 77 <-- 77 --> PDF |
Ovome nikako nije cilj dati zemljištu neku stalnu plodnost, plutnjak naime za to kasnije, po svojim biološkim karakteristikama, nema potrebe. Između jamica dobro je uzgajati razne elemente makije, koji će ne samo popravljati zemljište nego i štititi mlade tek iznikle biljke od direktnih sunčanih zrakova. U tu svrhu preporučuje F a n a 1 e s sledeće elemente makije: Erica arborea L. Rosmarinus officinalis L., Thymus capitatus Hoff, Lycium europaeum L., Rubus fruticosus L itd. Činjenica je s druge strane, da, ako se veštački ne stvori smišljeno zaštitna kultura makije, ona kasnije sama od sebe naraste tako gusto, da postane ozbiljna opasnost za mladu plutnjakovu kulturu, koja u ovom čestom slučaju nema dovoljno vazduha potrebnog za razvitak. Svakako kulture makije kasnije je vrlo teško uništiti, bilo da su izrasle same ili veštačkim putem. Osim toga one predstavljaju stalnu opasnost od požara. Radi tih loših strana neki autori preporučuju stvaranje mešovitih sastojina Q. suber-a i 0- ...-., koji sa svojim sporijim rastom neće smetati biljkama plutnjaka. Postoje predloži i za mešovite sastojine Q. suber-a i Pinus halepensis ili Pinus marritima. Ovo međutim ne izgleda prihvatljivo, pošto obe vrste borova imaju brži visinski prirast nego plutnjak. Prema tome, ako bi se ovo i pokušalo, trebalo bi svakako pri starosti! plutnjaka od 20—30 god. ukloniti iz sastojine borova stabla, da bi se plutnjak oslobodio od senke, koju ona stvaraju, U tom slučaju opet ogoljava se zemljište i time se daje prilika za razvitak elementima makije. Većina autora također protivna je predlogu da se plutnjak uzgaja u zajednici sa lozom u vinogradima navodeći da bi to bilo štetno za samu lozu, koja ne bi imala dovoljno svetlostii, kao i! radi gaženja i uništavanja grožđa u momentu skidanja pluta, koje se skida u najnezgodnije po vinograde doba godine. Plutnjak u zajednici sa lozom nalazimo u Španiji. Kao što je rečeno, pluto skinuto sa stabla, koje je raslo na bogatom i plodnom zemljištu, nije kvalitativno dobro, suviše je porozno, nehomogeno i slabo elastično, i ako veće debljine, nego ono sa mršavog tla. Stvarno španjolsko i portugalsko pluto često nema dovoljno homogenosti i finoće, najviše radi uzgajanja u zajednici sa poljoprivrednim kulturama. Neke španjolske firme najbolje to potvrđuju poručujući fino i tanko pluto iz Caltagirone-a na Siciliji. Iz ovoga izlazi, da je zajednica plutnjaka sa poljoprivrednim kulturama korisna samo za vreme prve mladosti sastojine. Od početka iskorišćavanja pluta ova zajednica postaje štetna. Zato je najbolje uzgajati mešovite sastojine 0- suber-a i Q. ilex-a sejući crniku između zasejanih ili zasađenih biljaka plutnjaka. Zajednica plutnjaka sa poljoprivrednim kulturama može se preporučiti najviše do 25. god. starosti, kada bi trebalo ove kulture zameniti sa podstojnom sastojinom crnike. Osim u nekim specijalnim slučajevima i sa ekonomskog gledišta ovo ne bi bilo korisno, jer teško da bi se isplatila zamena poljoprivredne kulture sa jednom plutnjakovom sastojinom, koja bi svakako donosila manje prihoda. 16) Čišćenja i prorede. Ako je sejanje žira izvršeno u jeseni, mlade biljke izniknu posle 3—4 meseca, u toliko ranije u koliko je klima toplija. Nakon prve godine treba pristupiti popunjavanju praznih mesta i to najbolje sa biljkama 131 |