DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 78 <-- 78 --> PDF |
izvađenim iz gušćih delova kulture. U osmoj ili desetoj godini, tj. pre nego što nastupi sklop krošanja, počinje čišćenje, koje se mora jako pažljivo izvoditi!. Dobro je svakako održavati sklop do 20 ili 25 god., kako bi stabla mogla rasti pravilno i bez čvorova, prema tome do tog doba čišćenja treba da su retka. Počev od 25. god. već je neophodno proreditil sastojihu i dati priliku deblu da se razvija. Ma da je hrast plutnjak vrsta senke, treba s njim postupati! u glavnom kao sa vrstom svetlosti radi dobijanja što boljeg pluta. Ranijim čišćenjem i proredivanjem treba postići, da u 30. god. ne bude više od 1000 stabala po ha. Posle 30. god. prorede se usporavaju, tako da u 80. god. bude oko 200 stabala po ha. Pogrešno je mišljenje, da veći broj stabala daje il veću rentu u plutu. Kada stabalca postignu debljinu od 7—8 cm, u starosti od 5—7 god., korisno je početi sa kresanjem. Kresanje treba da bude ograničeno na odstranjenje niskih, suvih ili polomljenih grana, čime se favorizira visinski i! debljinski! prirast stabla. Sa kresanjem može se prestati, kada stabla postignu oko 25 cm debljine tj. u starosti od 18—20 god. Ipak je preporučljivo i u kasnijim godinama, kada se plutnjak već iskorišćava, povremeno okresati stabla i osloboditi ih od grana, koje bi ometale pravilnu produkciju pluta. Kresanje treba izvršiti u jeseni ili u početku zime, u momentu kada stabla imaju malo sokova. U starijim sastojinama najbolje je kresati periodično za vreme skidanja pluta. Važno je također osloboditi sastojinu od grmova podstojne sastojine, koja je jako česta u mladim kao i u starijim plutnjakovim šumama. Grmovi makije pomešani sa raznim jednogodišnjim biljkama za vreme leta lako mogu planuti i prouzrokovati požare, koji nanose ogromne štete. U Italiji je taj slučaj čest. Oslobođenje od podstojne sastojine može se izvršiti na nekoliko raznih načina. Najjednostavniji je način posećil sve grmove do same zemlje, izneti ih iz sastojine i zatim spaliti. Međutim ovim načinom ne postiže se željeni cilj. Iduće godine nakon ovakve seče podstojna sastojina se regeneriše i postaje još gušća i bujnija. Zato bi trebalo ovo provoditi svake ili svake druge godine, što bi znatno poskupilo uzgajanje i time smanjilo rentabilitet. Drugi način, isto tako skup,´ sastoji se u seči grmova i vađenju panjeva. Ovo je izvedivo jedino ako se može prodati posečeno grmlje i panjevi kao drvo za ogrev ili u obliku drvnog uglja. Time bi se mogla u nekoliko smanjiti skupoća samog rada oko odstranjenja makije. U tom slučaju dovoljno je ovu operaciju ponavljati svakih 10 god. i to između jeseni i početka proleća. Treba pomenuti, da neki put ovo oslobođenje od makije može biti i štetno, naročito na terenu sa sastojinom slabog sklopa, koji je izložen uticaju sunca. U ovakvim prilikama bolje je uopće ne šeći grmove ili to izvršiti samo mestimično. Oni u ovom slučaju služe kao izolatori čuvajući svežinu zemljišta. Treći način sastoji se u krčenju zemljišta oko svakog plutnjakovog stabla na udaljenosti -od oko 1,50 met. spaljujući posečeno grmlje na praznim prostorima. Radi opasnosti od požara ovo treba izvršiti između jeseni i idućeg proleća. Način je dosta efikasan i nije tako skup. Krčenje se ponavlja svake pete godine, tako da to ne bude ni u godini pre eksploatacije ni! u godini posle toga. Pri spaljivanju treba nastojati da se ne oštete mlade biljke, koje će kasnije poslužiti za popunjavanje. 132 |