DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 83 <-- 83 --> PDF |
U vreme kada je sastojina postigla dovoljnu starost za iskorišćavanje, radnici skidaju pluto negde sekundarno, negde primarno, koje ranije nije bilo skinuto. Tako se u istoj sastojijni nalaze izmešana stabla, kojima je tek skinuto primarno pluto, ona koja su u periodi čekanja (stabla eksploatisana prošle ili preko nekoliko godina), stabla još neeksploatisana kao i stabla, kojima je skinuto u tom momentu sekundarno pluto. Ovakva nesistematska eksploatacija nije nikako racionalna, ma da se često primenjuje. Troškovi kontrole, čuvanja, a naročito samog skidanja veliki su, pošto radnicil moraju svake godine proći ćelu sastojinu tražeći zrelo pluto. Ova metoda može se tolerirati jedino na malim površinama. Za veće površine šuma preporuča se: 1) godišnje skidanje ili 2) prekildno skidanje pluta. 1. ´Kod godišnjeg (redovitog-konsekutivnog) skidanja nakon što je određen turnus, podeli se sastojina površinski na toliko parcela, koliko iznosit broj godina turnusa, tako da svaka parcela bude otprilike jednaka. Svake godine skida se pluto na jednoj od tih parcela. Poslednje godine turnusa skida se sa poslednje parcele. Po završetku turnusa počima se opet sa prvom parcelom itd. U slučaju da je sastojina velike površine, sa različitim karakteristikama terena, ekspozicije, klime itd., može se ona podeliti na posebne zone (područja). Svakoj od ovakvih zona određuje se turnus i nakon toga podeli se na parcele ravne broju godina turnusa. Ova metoda upotrebljava se u nekim sastojinama u Španiji, ona je s obzirom na pravilnost, čuvanje, lakoću kontrole i na stalnost godišnje produkcije svakako najbolja. Međutim, u koliko nije sastojina svuda jednakog sklopa ili prirast nije jednak, ova je metoda, što je jako čest slučaj, uzrok velikih gubitaka. I ako na svim stablima jedne parcele pluto nije postiglo potrebnu eksploatacionu debljinu, svejedno ono se skida sa svih stabala. U tom slučaju tanko pluto većinom ostaje na teretu vlasnika, koji ne zna, kome bi ga prodao, i dosledno snosi materijalni gubitak. Da bi se to izbeglo, moglo bi se skidati! samo ono pluto, koje ima potrebnu debljinu, i povratiti! se na istu parcelu nakon nekoliko godina, koliko je potrebno da sazre pluto na ostavljenim stablima. Ovo opet poskupljuje troškove skidanja, osim toga ne postizava se nikako željena jednolikost produkcije. 2. Prekidno skidanje pluta uobičajeno je u Alžiru. Cilj mu je izvući maksimum dobiti, iskorišćujući sastojinu odmah, čim je pluto postiglo potrebne dimenzije. Sastojina, koja još nije bila iskorišćavana, podeli! se na tri ili četiri zone po mogućnosti sa istim kapacitetom produkcije. Prve godine počinje se eksploatacija u prvoj zoni, sküda se pluto sa svih stabala, koja imaju preko 35 cm obima na 1 met od zemlje. Druge i treće godine skida se na isti: način pluto u drugoj ii trećoj zoni. Nakon ovoga treba čekati da sazre sekundarno pluto. To meduvreme iskorišćava se za skidanje pluta sa stabala, koja su kasnije postigla obim veći! od 35 cm. Posle 8 god. u prvoj zoni skida se sekundarno pluto sa svih stabala, koja su postigla debljinu pluta 21 mm, iduće godine to se ponavlja u drugoj i treće godine u trećoj zoni. Stabla, koja nemaju 27 mm debljine pluta, ne diraju se. Po L a m e . - u, ako je u prvoj zoni skinuto pluto 1898. god., u drugoj 1899. god. i u trećoj 1900. god., iskorišćavanje u prvoj zoni! počinje opet nakon tri godine od skidanja prvog sekundarnog pluta t. j . 1901. god. itd., kada se skida pluto, koje je u međuvremenu 137 |