DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 86 <-- 86 --> PDF |
. je uvek skinuti pluto sve do same zemlje, u protivnom gubi se u kvantitetu budućeg sekundarnog pluta; osim toga ostavljajući sloj pluta pri dnu stabla daje se prilika mravima i raznim insektima da u tom pojasu izgrade svoje hodnike i stvore leglo zaraze, koja će uništiti kasnije sekundarno pluto. Co m e s (»Agricoltura meridionale« No. 18) navodi posledice oštećivanja like i drveta prilikom skidanja pluta: »Rane nanesene sekiricom, u koliko je stablo zdravo i raste pri dobrim uslovima, mogu lako zaceliti, međutim slaba stabla radi svoje smanjene sposobnosti za regeneraciju trpe veliku štetu od ovih rana, naročito ako su one transverzalne umesto longitudinalne. Na vlažnim zemljištima, osobito za vreme kišnih godina izlazi iz rana crnkast sok (usled tanina), u kojem su sadržane u glavnom razne organske materije, koje bi bile korisne vegetaciji. Tim gubitkom stablo slabi na svojoj vegetativnoj moći, daje nenormalno malen žir, lišće mu je siromašno, opada pre vremena, te konačno stvara manju količinu drveta i pluta. Ovako oštećen plutnjak lakše strada od raznih vanjskih štetnih uticaja. Uticajem ovih sokova često se stvaraju u obliku bradavica nova tkanja po površini stabla, ona otežavaju i poskupljuju eksploataciju pluta. Najteže su rane pri dnu stabla kao i na korenju. S obzirom na veću količinu sokova u donjim delovima stabla kao i na veću vlažnost vazduha uz tlo, rane teško zaceljuju i često se pretvaraju u rak. Ove rane, ma gde da su na stablu, skoro redovito su napadnute od insekata. Koliko su posledice rana ozbiljne, pokazuje i to što se i stari zakoni o šumama u Italiji time bave i preporučuju najveću pažnju pri pravljenju rezova (Zakon iz 1826, 1878 god. itd.).« Kada je pluto skinuto sa stabla, na ogoljenom delu pojačava se evaporacija, usled čega nastaje izvestan poremećaj u vegetativnim funkcijama. Ako je skidanje izvršeno na jednom stablu u velikoj površini, može se desiti da se ravnoteža između ovih funkcija ii potpuno uništi. Pri skidanju pluta do određene visine stvara se novo zaštitno tkanje, evaporacija se smanjuje i polako stablo ponovo ulazi u normalan život. Prema tome vidii se, da svako stablo ima svoju određenu visinu, do koje se pluto može skinuti. Ova se granica ne sme preći, inače je stablo izloženo propasti. U glavnom visina skidanja zavisi od uslova, u kojima stablo živi. U koliko je stablo u boljim vegetativnim uslovima, visina skidanja može biti veća. Ona je također veća u predelima sa vlažnim nego sa suhim zemljištima. Kao indicija o vegetativnim sposobnostima može poslužiti! normalna granata krošnja dobro obrasla lišćem. Svi plutnjacl sa ovakvom krošnjom mogu se iskoristiti ne samo skidajući pluto sa debla nego također i sa grana, u koliko ove imaju obim´od 50 cm. Pluto sa ovakvih grana često je boljeg kvaliteta, i ako sporije raste. Po Lamey-u visina skidanja mogla bi se ovako odrediti: Obim stabala na 1 met. od zemlje Visina skidanja. Met. od zemlje 0,35—0,60 0,80—1,00 0,60—1,00 1,00—1,20 1,00 pa na više 1,20—1,50 140 |