DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 88 <-- 88 --> PDF |
Nakon što je skinuto primarno pluto, običava se pluto zarezati sa 2—3 uzdužna reza naokolo stabla. Time se kasnije postizava lakše skidanje sekundarnog pluta, a osim toga smanjuje se stvaranje pukotina. Otvrdnuta lika stvara nakon skidanja po površini omotač, koji zbog svoje neelastičnosti jako pritiska sekundarna plutna tkanja, koja se pod njim stvaraju. Zarezujući pažljivo na 2—3 podjednako udaljena mesta omogućuje se lakše odvajanje ovog omotača sa prvih slojeva sekundarnogpluta. Ipak na površini pluta pojaviće se neke pukotine, naročito kada se pluto brzo razvija, međutim one će biti u glavnom površinske, pošto je debljinski prirast pluta olakšan cepanjem kontinuiteta likinog omotača. Radnici često prave rezove čak do same beljike, međutim to nije potrebno, naprotiv štetno je. Tako presečena najmlađa tkanja drveta kasnijim stvaranjem u najboljem slučaju reagiraju formiranjem izbočenja na povređenim mestima, usled čega stablo posle 2—3 turnusa izgubi svojcilindričan oblik. Nakon skidanja pluta ostaje jedan deo felogena na stablu, on se brzo suši u kontaktu sa vazduhom. Sekundarnom plutu u glavnom kvari kvalitet i ii umanjuje vrednost stvarajući po njegovoj površini gustu i izbrazdanu koru. Poncgde se felogen struže sa stabala, naravno sa najvećom pažnjom, kako ne bi bila oštećena sekundarna lika. Često se pri ovome nanose velike štete, naročito ako struganju nije samo cilj poboljšanje kvaliteta pluta nego i iskorišćavanje felogena, koji je jako bogat taninom. Ovim nuzproduktom može se donekle kompenzirati trošak na skidanju pluta, ali nikako šteta, koja se može pokazati pri iskorišćenju u idućem turnusu. Kao što je ranije bilo govora, nakon skidanja korisno je pokriti stablo skinutim plutom. To je t. zv. sistem po Capgrand Mothes- u , koji je ovo u Francuskoj u sastojini Chateau de Saint Pau detaljno ispitao. Tim sistemom štiti se stablo i pluto, koje se stvara, od uticaja kiše, zime ii od larvi raznih insekata. Dobija se veća količina korisnog pluta, pošto je ono deblje i sa manje tvrdog omotača (kore). Struganjem tog omotača najveći gubitak može biti 15%, dok se kod nezaštićenog pluta nekada gubi; struganjem i 28%. Osim toga pluto je manje izbrazdano, a pukotine su plitke, te konačno, što je najvažnije, ovim sistemom umanjuje se broj slojeva osušene like, čime se produžuje život stablu. Ma da su prednosti očigledne sa ekonomskog gledišta, ceo trošak jako se povećava ovom operacijom, zatim vrlo je teško sprečiti krade pluta, kojim se oblažu stabla, što donosi svakako osetne štete. 20) Skidanje sekundarnog pluta. Često se ispituje zrelost sekundarnog pluta udaranjem ušicama sekirice ili čekićem po površini pluta. Pri. tome pluto je zrelo, ako na njemu ne ostaje znak od udarca ili ako time prouzrokovano udubljenje nilje duboko. U Alžiru i Francuskoj ispituje se zrelost pomoću malognoža, pri vrhu zaokrugljenog sa dve oštrice, širokog 2 cm, a dugačkogmalo više od maksimalne debljine, koju bii moglo imati pluto tj. oko 70 mm. Ovaj nož ima milimetarsku podelu i to počev od 22 mm tj. od minimuma, kod kojega se pluto može skidati. Nož se zabija u plutni omotač stabla sve do like i na njemu se očita debljina. U Španiji i Sardiniji obično se izreže sekiricom jedan četvrtasti! komadić 4—5 cm2 i na 142 |