DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1940 str. 95 <-- 95 --> PDF |
Drvo plutnjaka je žućkaste boje, tvrdo, sa specifičnom težinom od 0,803—1,029. Srčika se malo razlikuje po boji od beljike, sržni zraci su široki! i vidljivi prostim okom. Drvo je svakako sekundarni produkt s obzirom na daleko veću vrednost pluta. Osim toga male su raspoložive količine plutnjakovog drveta. Jedino zdravo drvo potiče od proreda, drvo posečeno u starosti, nakon završene eksploatacije pluta, u glavnom je znatno oštećeno insektima i gljivicama. Teško se čepa i obraduje, a neotporno je na atmosferske promenc. Upotrebljava se jako malo, izuzetno u brodogradnji za delove, koji su stalno pod vodom, te za pravljenje točkova. Najviše se plutnjakovo drvo upotrebljava kao ogrevno drvo ili za pravljenje drvnog uglja, koji je ipak manje cenjen nego ugalj dobiven od drugih vrsta hrasta. Otprilike treba 400 kg drveta, da bi se dobilo 100 kg drvnog uglja. 25) Prerada pluta. Pre prodaje pluto se prerađuje i sređuje. Glavne radnje pri tome jesu: a) parenje, b) struganje, c) klasificiranje, d) pakovanje. Vlasnici većih šuma prerađuju pluto sami, ostali manji posednici prodaju fabrikama sirovo nepreradeno pluto. a) P a r e n j e (kuhani e). Cilj parenja i kuhanja pluta jeste u prvom redu povećanje volumena (ono pri parenju dobija oko */« na debljini), zatim povećanje elasticiteta i homogenosti, smanjenje pora, te izdvajanje raznih rastvorljivih jedinjenja kao na pr. tanina. Parenje se vrši u velikim bakrenim kotlovima dimenzija 2 X 1 X 1,5 met, koji mogu primiti 3—400 kg pluta. Kotlovi su opkoljeni zidom, a lože se primarnim plutom, lošim sekundarnim plutom il raznim otpacima. Obično se kotlovi do polovine napune vodom, u koju se potopi pluto održavajući ga pod vodom pomoću poluga ugrađenih u zidove kotla. Pluto se ovako kuha oko 2 sata. U nekim krajevima Alžira pluto se pari vodenom parom pod pritiskom od 7 atm. Ovaj je proces ekonomičniji od kuhanja, međutim slaba mu je strana u tome što pluto donekle otvrdne, te gubi na kvalitetu. Pri ovoj prvoj preradi pluto izgubi na težini oko 15%!. b) Struganje. Nakon kuhanja ,a pre nego što se pluto osuši, ono se struže i čisti naročitim noževima od delova drveta, koji su prilikom skidanja ostali sa njegove unutarnje strane, zatim se također ostruže ii spoljna strana, koja je redovito tvrda, izbrazdana i hrapava. Izvežbani radnik može prosečno dnevno ostrugati 1—200 kg pluta, zavisno od toga, da li je to pluto iz prvog, drugog ili trećeg turnusa. I ovom operacijom pluto izgubi na težini oko 15%, međutim ovi gubici su samo od koristi. Posle struganja ploče pluta režu se po ivicama, da bi se prigodom klasificiranja mogao lako videtil kvalitet. c) Klasifikacija. Po alžirskim kriterijima, usvojenim od Francuza i Španjolaca, plutne ploče ocenjuju se na osnovi debljine, elasticiteta i kompaktnosti. S obzirom na debljinu postoje 4 glavne kategorije pluta: 1) Debelo pluto 149 |