DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1940 str. 49 <-- 49 --> PDF |
za spavanje. Kao pokrivači služi1 im istanjena ćebad, najlošijeg kvaliteta, koja svoju ulogu čuvara toplote ne vrši najbolje. Sem ovako opremljenih kreveta u kolibi se nalazi i sto za kuvarske potrebe; to- je kolut debla na stubu pobijenom u zemlji. Poslednji primerak pokućstva bio bil sto za obedovanje — to je ili kratak panj, malo izdubljen za dno kotla, ili su to tri kolca, unakrst pobijena u zemlji, sa razmaknutim gornjim krajevima za dno kotla. Nalepljeni papir na stranicama kolibe služi kao zaštita od vetra; u ovu svrhu može da se upotrebi i kukuruzna šaša, ako je ima u blizini. Ishrana. O ishrani se ne može mnogo reći. Hrana je jednolika i cilj je da se napuni stomak i tako održi! radna sposobnost. Radničke »prohteve« na hrani zadovoljava uveliko kukuruz; prvo za to što je jeftin, a drugo — zamenjuje hieb. Pasulj je druga glavna namirnica šumskih radnika. Potrebe na masti zadovoljavaju se presnom slaninom. Za šumske radnike nije teško kuvati, ali je teško podneti istu hranu po nekoliko meseci. Kuhinjski pribor je isto tako oskudan kao i spavaći: kotao, lonac i tava; tava je posvuda sa podugom drškom. U kotlu se priprema palenta, žganci, kulja — tri razna imena za istu parenu kukuruznu kašu. Za vreme kuvanja kotao je obešen o krovne pritke, dovoljno dugom drvenom kukom. U loncu se priprema tradicionalni »fažol« — pasulj; dok se u tavi prže kockasti komadu presne slanine — čvarci. Čvarci se jedu sa žganjeima, a dobivena mast ovim načinom upotrebljava se bilo kao začm za pasulj, bilo za rede skuvanu kukuruznu kašu. Za vreme kuvanja lonac i tava se stavljaju na žar. U ovim smenama u hrani, između kaše i pasulja, učestvuje ponekad meso i krompir. Strogo se vodi računa, da se istog dana ne susretne pasulj sa nekim jelom od mesa, a dvaput dnevno hieb — to se uopšte ne događa. Ishrana se vodi po najstrožim principima štednje. Kod izbora namirnica glavna je pažnja posvećena njenoj jeftinoći, a da se kod toga ne vodi računa o željama i ukusu pojedinaca. Samo zakidanjem na hrani i prekomernim radom dolaze šumski radnici do hleba za svoje porodice. Radno vreme. Radno vreme je obično od zore pa do mraka. Dnevni odmor je vreme potrebno za doručak i vreme potrebno za ručak. Događa se, da pokušavaju da rade i noću, po mesečini, ali ovo treba najodlučnije zabraniti, jer je to ubistvo za ljude, dnevnim radom premorene, a ni sam rad ne može da bude čist i precizan. Izrađuje se u akord, a njihove imovne prilike ih gone, da se i noću muče. Šumski radnici se strogo pridržavaju one bibliske: šest dana radi... Samo što je u ovom slučaju pokretač na rad niska cena akordne jedinice, a od izrađene kubature zavisi život njihovih porodica. Prema dnevnom radnom vremenu i prema iscrpenosti mišica morao bi svaki! treći dan postati onaj »sedmi«. Šumski radnici prema stečenom iskustvu izvrše podelu rada tako, da se prvih dana u nedelji! obori dovoljan broj stabala za izradu tokom ćele nedelje; subota, kao poslednji dan rada u nedelji, ostavljena je za predaju izrađene robe. Nedeljom je odmor i prikupljanje snage za sledeću sedmicu. Nagrada. Drvena roba, pre no što dođe na drvno tržište, prolazi kroz tri faze poslova: izrađivanje u šumi, izvoz i prerada na strugarama ili drugim postrojenjima. Najveći! trudbenici na ovom putu oplemenjivanja 247 |