DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1940 str. 50 <-- 50 --> PDF |
hrastovine, počev od dubećeg stabla pa do gotove robe jesu šumski radnici. Mogu se po teškoći rada meriti sa ciglarskim i sličnim radnicima, a po životnim, uslovima rada nemaju takmaca. Ma da je težak -ad pod još težim uslovima, ma da je za rad u šumi potrebno izvesno znanje i praksa — znači stručnost — ipak su šumski radnici slabo nagrađeni. Ako se za izradu kubnog metra oblog drveta plaća oko 20 dinara (1939 god.) onda jedan radnik može da zaradi 30 do 40 dinara dnevno; samo što radno vreme nije 8 ili 10 časova, već od zore pa do mraka. Od te zarade treba da se hrani, odeva, nabavlja alat, da plati porez i osiguranje. Događa se ponekad, da im je rad opterećen i jednim sramnim dankom — gramzivi neljudi varaju ih na merama pri preuzimanju izrađene robe. Izdatak na šumsko radništvo neznatan je prema dobiti koja se postiže preradom. Ako bi se cena kubnom metru izrade povisila, to ne bi osetno delovalo na konačni ishod poslovanja; kako bi se reklo kaplja vode iz pune čaše. Žurbom radničke partije — da što više kubnih metara izrade i tim povećaju svoju dnevnicu — pričini se veća šteta sopstveniku upropašćivanjem drveta, nego što bi iznosilo povišenje nagrade za akordnu jedinicu i tim bi se smanjilo hitanje radnika za kubaturom. Čest je prigovor, da su radnici za iskorišćavanje hrastovine sezonski i da se za relativno kratko vreme ne mogu organizovati bolje prilike stanovanja i ishrane. Taj prigovor nema opravdanja po prirodi samog iskorišćavanja hrastovine, jer se hrast seče samo preko zime i to su za iskorišćavanje hrastovine jedinu radnici. Drugi je prigovor: da postoji velika ponuda radne snage i da konkurencija samih radnika smanjuje nagradu za akordnu jednicu. Ovo je istina. Ali ovo iskorišćavati niti je moralno, a još manje socijalno. Konkurencija radne snage postoji, ali postoji i minimum potreba za život jedne porodice, koji treba da je regulator visine nadnica. Smanjivati nadnicu ispod ovog minimuma znači smanjivati standard života, koji i; ovako graniči sa gladovanjem. Zaključak. Iznoseći prilike pod kojima se radi u hrastovim šumskim manipulacijama namera mi je, da ukazem na nedovoljno staranje za šumske radnike. Oni su navikli tako da žive samo zato, što ne bi ostalo ništa od zarade za hieb njihovim porodicama, ako bi pokušali, da se bolje hrane i da poboljšaju prilike stanovanja i odevanja. Ručak sa radnicima u kolibi pored vatre kao promena izaziva kod posetioca raspoloženje. Ali bi to raspoloženje brzo splasnulo pod uticajem teškog fizičkog rada i jednolike ishrane. Ovaj kratki dodir sa primitivnošću je uzrok ciničkom uverenju, da su radnici »navikli« na takav život. Međutim radnici ne dele to mišljenje. Radne snage ima na pretek i to je razlog, da je život šumskih radnika ostao isti, kao što je bio pre nekoliko decenija; jer se pri organizaciji šumskog poslovanja računa sa konkurencijom radne snage već prema oveštalom pravilu: što je više radne snage u toliko je jeftinija. Pri tom se ne uzima u obzir da radnici! imaju svojih potreba, da imaju obaveza prema porodici, ne uzima se u obzir, da rade odvojeni od svog ognjišta podnoseći prljavštinu, podnoseći zimu, oskudno odeveni, oskudno i jednoliko hranjeni. Šumski radnici nisu u mogućnosti da otkazu posao, ako im se ponudi manja nagrada nego što ulože u rad snage i alata, jer oskudica i potrebe njihovih porodica nagone ih, da svesno pristanu na iskorišćavanje svoje radne snage. Konkurencija radne snage i nemogućnost šum 248 |