DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Pod istil pojam podpada i! svima poznato terpentinsko ulje, samo što ono kvalitativno mnogo zaostaje iza ulja, dobivenog iz zelenih delova četinara (Dr. G. D il p o n). Kakva je uloga eterskog ulja kod biljaka uopšte a napose kod četinara, za sada nije još utvrđeno. Po mišljenju jednih naučnika etersko ulje služi kao odbranbena materija protiv insekata i drugih povreda; po mišljenju drugih ono štiti biljke, odnosno izvesne delove njihove od naglog smrzavanja za vreme jakih mrazova. Ni jedno od ovih tumačenja ne izgleda nam ispravno bar u pogledu četinara, jer znamo, da postoje izvesne vrste insekata, koje napadaju kod četinara baš iglice a etersko ulje nije u stanju, da sprečil taj napad. S druge strane količina eterskog ulja kod četinara najmanja je baš za vreme najjačih mrazova a dostiže svoj maksimum usred leta i s proleća, kada su najveće žege i opasnost od mraza uopšte ne preti. Moguće je, da se uloga eterskog ulja kod biljaka sastoji u regulisanju transpiracije, ali i to bi bila samo pretpostavka. Mi ćemo ovde govoriti samo o eterskim uljima četinara i to dobivenim iz zelenih delova i nekih zrelih plodova. Sadržaj eterskog ulja u četinama nije velik. Samo jedna vrsta jele, naime »Abies s i b i r i c a«, ima u svojim četinama oko 2% eterskog ulja od ukupne težine četiha. Po izvesnim podacima´i bosanska smreka (kleka) — »J u n i! p e r u s communis« ima otprilike isto toliko. Ostale vrste imaju ga znatno manje. Zbog velikog procenta ulja a naročito zbog velike sadržine t. zv. bornil-acetata u njemu (do 40%) etersko ulje sibirske jele ima vrlo važan industrijski značaj, jer se primenjuje za spravljanje veštačkog, sintetičkog kamfora, jednog od glavnih sastavnih delova celuloida. Sintetički se kamfor upotrebljava i u ratnoj industriji kao stabilizator bezdimnog baruta; donekle u medicini, ali je za taj cilj bolji prirodni kamfor, jer je veštački malo aktivan ili pak nije nikako. Na žalost evropska jela (Abies pectin ata DC.) ni iz daleka nema toliko ulja kao sibirska, te kod spravljanja kamfora ne dolazi u obzir. Međutim je primena eterskog ulja evropske jele kao i drugih četinara ipak dosta velika. U tom pogledu industrija sapuna zauzima prvo mesto. Prednost eterskih ulja četinara za tu industriju sastoji se u tome, što je njihov miris vrlo postojan te se pod uticajem alkalija ne menja i zadržava svoj ugodni miris. Od eterskih ulja četinara spravljaju se bolje vrste lakova, te razni preparati za kupke, koji imaju pored prijatnog mirisa i lekovito dejstvo. Eterska ulja se upotrebljavaju u parfimeriji i u fabrikama bonbona; ona se troše za spravljanje raznih medicinskih preparata a naročito za inhalaciju kod obolenja grla i pluća i vrlo su dobri za osvežavanje i dezinfekciju zagušljivih prostorija. Ne može se reći, da je njihova primena naročito velika ali je ipak dovoljna, da njihova proizvodnja zasluži izvesnu pažnju. Pre kratkog je vremena u jednom sarajevskom listu izašla notica o t. zv. »šumskoj vuni«, koja se u poslednje vreme izrađuje u Nemačkoj a upotrebljava se naročito u tapetarskom zanatu mesto prave vune, koju je odlično zamenila. Ta se vuna pravi od borovih Cetina. U Sjedinjenim Američkim državama pravi se slična vuna, od koje se pletu naročite košulje za grudobolne, a upotrebljava se i u tapetarstvu. Prednost je ove vune u tome, što je ne napada moljac, kao pravu vunu. Naravno, iz 440 |