DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 11     <-- 11 -->        PDF

Cetina se prethodno izvuče etersko ulje pa se već jednom iskorišćena
četina upotrebi za dalju preradu. Najnovijim ispitivanjima ustanovilo se
je, da za dobivanje eterskog ulja iskorišćene Cetine svih vrsta četinara
mogu biti s uspehom upotrebljene za izradu grubog papira za pakovanje,
valjanu vunu za izoliranje i materijal za pletenje užeta; razume se posle
odgovarajuće obrade. Ista ispitivanja pokazala su, da i drugi otpadak,
koji ostaje nakon izvlačenja ulja t. zv. »ekstrakt« također nalazi primenu;
on sadrži materije potrebne za štavljenje koža osim toga iz njega se
mogu izvući i! druge materije, potrebne za industriju boja. No sve se to
nalazi još u stadijumu proučavanja a glavno i skoro jedino pitanje, koje
treba resiti, jeste rentabilnost prikupljanja manjih partija iskorišćenih
četina i ekstrakta na jednom mestu, gde bi se isti prerađivali. Ali uskoro
će se i to svakako resiti. U svakom slučaju fakat, da se eterska ulja
četinara dobijaju gotovo u svim šumovitim zemljama a i kod nas (o tome
ćemo dalje govoriti detaljnije), ide njima u prilog.


O sastavu il prirodi eterskih ulja četinara prikupili; smo podatke
kod raznih autora, a naročito u knjizi B. Hildemajstera i F. H o f mana
— „....... ..... ......." (ruski prevod). Navešćemo
ovde podatke u pogledu vrsta eterskih ulja, njihovih fizičkih i
hemijskih osobina, procentualnog sadržaja kao i primene pojedinih vrsta.


Ulje od jelovih četina. Ovo se ulje dobija iz četina i tankih grančica
evropske jele (Abies pectinat a — DC.) najviše u Švajcarskoj,
Tirolu i bivšoj Donjoj Austriji. Kod nas u Sloveniji postoji filijala jedne
firme iz Tirola a i u mnogim drugim zemljama.


To je bezbojna tečnost ugodnog mirisa, lako isparljiva, masna. Ako
se kane na čist papir, ostavi masnu mrlju ali se dosta brzo ispari i na
papiru ne ostavi! nikakav trag. U tome je jedna od glavnih razlika ovih
»ulja« od običnih biljnih, koja se teško ili nikako ne isparavaju. Zato su
ona prva I dobila naziv »eterska ulja«.


Specifična je težina jelovog ulja 0.867 — 0.875, međutim je ona u
bivšoj Donjoj i Gornjoj Austriji veća, čak do 0.886. Sadržaj je bornilacetata
(jedinjenje borneola i sirćetne kiseline) 4,5—11%. Ugao skretanja
polarizacione ravni —34 do —60°. U vodi se ne rastvara, niti se
mesa sa njom, ali se rastvara u 4—7 puta većoj količini 90% alkohola.
Hemiijski je sastav (po Bertramu i Valdbaumu) 1-c-pinen, 1-limonen,
1-bornil-acetat il još nedovoljno proučeni seskviterpen. Male količine
laurin-aldehida uslovljuju miris ulja i zato je njegovo prisustvo u manjoj
ili većoj količini veoma važno. Specifična težina određuje donekle sadržaj
bornill-acetata. Pri specifičnoj težini 0.905 sadržaj njegov iznosi
35% a pri 0.888 — samo 14%. Uopšte, u koliko je specifična težina veća,
u toliko je veći sadržaj bornil-acetata. Neke firme koriste tu činjenicu i
falsificiraju ulje raznim surogatima, da povećaju specifičnu težinu.


Jelovo se ulje upotrebljava pored gore navedenog još i za izradu
krema za obuću, laka za nameštaj i masti za podmazivanje točkova.


Ulje od jelovih šišaraka. »Templin oil«


Dobiva se u Švajcarskoj, u Oberlandu i Ementalu (kanton Bern)
zatim u Švarcvaldu i Tiringškoj šumi Za dobivanje ulja uzimaju se mlade
zelene šišarike u avgustu i septembru, jer onda sadrže najviše ulja. U
Švajcarskoj se od 60 kg šišaraka dobiva oko 400 gr. ulja. Međutim se


441