DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 14 <-- 14 --> PDF |
se postiže ovako: kada se pomoću pare odvojii ulje, prelije se ostatak zdrobljenih bobica vrućom vodom; tako dobivena žitka kaša zagreva se zatim i mesa sve dotle, dok vruća voda ne izvuče iz smrvljenih bobica sve ono, što se dade u vodi rastvoriti pa se onda procedi; i taj se rastvor ponovno kuva dok ne dobije konsistenciju ekstrakta. Nemačka farmakopeja zahteva takvo spravljanje »su ecu s a«, da u njemu ostane bar neznatni deo eterskog ulja. Smrekov sok ponekad sadrži veliku količinu šećera i onda se sgusne pri! rashlađivanju u prilično tvrdu masu. Preradom smrekovih bobica najviše se bave u Madžarskoj i Italiji. L. Štreker navodi, da je pre rata godišnja produkcija smrekovog ulja iz bobica iznosila u Madžarskoj oko 30.000 kg, ali po mišljenju Hildemajstera i Hofmana ova je cifra preterana. Italija je pre rata izvozila godišnje 1000—3000 tona smrekovih bobica no pošto je za vreme svetskog rata eksport postao nemoguć, pristupilo se preradi bobica u samoj Italiji, pri čemu se povećao i kapacitet prerade do nekoliko hiljada centi ulja. Preostali se je šećerasti sok upotrebljavao za proizvodnju alkohola. Italijansko ulje je bolje od Madžarskog, čiji je kvalitet dosta slab. Količina ulja u smrekovim bobicama nije uvek i svugde jednaka. Jedne godine bobice imaju više ulja, druge pako manje. Procenat ulja varira i po zemljama; tako napr., talijanske bobice daju prosečno 1—1,5%; francuske i bosansk e 2%; madžarske 0.8 do 1%; poljske, pruske, tirinške i dr. 0.6 do 1%; švedske samo 0.2 do 0.5%, a ruske još manje. Specifičha težina ovoga ulja je 0.867—0.882; polarizacioni ugao gotovo uvek levi il to a\ do —13°; rastvara se u 5 do 10 puta većoj količini 90% alkohola prilično teško. Na vazduhu se i svetlosti brzo pokvari zbog oksidacije, te ga zato treba čuvati u tamnim, dobro zatvorenim sudovima. Ulje je bezbojno ili slabo zelene boje; ima veoma jak i trajan miris. Hemijski je sastav ovoga ulja a-pinen, kamfen, izoborneol, terpineol, kadinen i dr. Upotrebljava je najviše kod spravljanja raznih rakija i likera, a nešto i u medicinske svrhe, naročito u veterinarskoj praksi. c) Ulje od smrekove drvnine (Juniperus c o m m u n i s, L.) ima u glavnom iste osobine kao i ulje od bobica. Upotrebljava se u veterini, zatim kao domaće sredstvo za spoljnu upotrebu. d) Ulje od smrekove kore (Juniperus communis, L.). Kora daje 0.25—0.50%; specifična težina oko 0.910; aD oko + 2" 05´. Ulje od sm´rijeka (smrike) — (J u n i p e r u s oxicedra, L). Ulje od bobica ove vrste ima slab smrekov miris i više potseća na terpentinsko ulje. Bobice daju 1,3—1,5% ulja; specifična težina 0.839 do 0.854; aD —4" 40´ do —8" 30´; veoma se teško rastvara čak i u mnogo većoj količini 95% alkohola. Cetine i grane smrijeka daju sasvim neznatnu količinu ulja, naime 0.01% (po jednom ogledu); pri destilaciji s vodom dobija se više, oko 0.3%. Tako isto mnogo više ulja dobija se i iz drvnine, ako se vrši destilacija s vodom t. j . 2,5—3%, a pri destilaciji samo s parom: 1,8%; pri tome se uzimaju vrhovi grana bez kore, ali sa likom i drvnina se dobro isitni. H u e r r ovako tumači razliku u količini ulja dobivenog putem destilacije s vodom i parom i samom parom: para odnosi samo ono ulje, koje se ispari iz drvnine, međutim, ako isto drvo ostane nekoliko dana 444 |