DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 17 <-- 17 --> PDF |
se u tom slučaju ulje bojadiše i mora se kasnije naročito čistiti ili čak i destilirati; nesme imati velike količine organskih jedinjenja, koja se razlazu i! kvare miris ulja. Uopšte, delovanje vode je veoma važno s obzirom na njen sastav. Laboratorijski proces dobivanja eterskog ulja teče ovako: u okrugli sud od hemijskog stakla (A) ili pak u naročiti metalni sud (slika 1) naspe se voda do % zapremine, zatim se sud stavi! na špiritus-lampu. Orlić suda A dobro se začepi zapušačem, kroz koji su provučene dve tanke staklene cevi. Jedna od ovih cevi spušta se skoro do samog dna suda (otprilike do na Ms od dna) a drugi kraj njen viri iz zapušača na 15—20 cm. Ova cev služi kao ventil sigurnosti, pošto za vreme ključanja vode pritisak pare u sudu stalno raste i može lako da izbaci zapušač, ili pak da izazove eksploziju samoga suda. Voda u ovoj cevi, prema pritisku pare, čas se penje čas spušta i tako reguliše jačinu pritiska. U slučaju suviše velikog napona pare, dobro je smanjiti vatru pod sudom. Druga, kraća cev, ulazi kroz zapušač jednim svojim krajem u sud do iznad nivoa vode — kroz tu cev izlazi vruća para, koju sad treba sprovesti u sud (V), u kome se nalazi materijal za destilaciju. Taj sud (V) može da bude također od stakla, a može i od lima, najbolje pak od cinkanog pleha. Pošto on nije velik (kad se radi o laboratorijskom ogledu) vruća para ne mora da bude sprovedena kroz dno suda, kao što se to inače radi, već odozgo kroz poklopac, što je svakako lakše izvesti. U ovom slučaju cev za dovođenje pare treba da se spušta gotovo do samog dna suda (V), kako bi para mogla da zagreje i najniže slojeve četina odnosno bobica ili šišarica. Pored ove cevi prolazi kroz poklopac suda (V) druga kraća cev, koja treba da je iznad samog materijala, dakle da jedva ulazi u sud. Sirovi mterijal nesme ni u kom slučaju da zapuši otvor te cevi, jer kroz nju izlazi vodena para zajedno sa parom eterskog ulja i upućuje se u hladnjak (S), gde se para kondenzuje u tečnost. Spajanje ta tri suda (A, V i S) vrši se staklenim cevima, koje smo gore spomenuli, a koje su savijene pod uglom. Te cevi spajaju se između sebe kratkim gumenim cevima (a i b; c i d). Hladnjaka ima raznih sistema, ali se u glavnom svi svode na isti cilj — da se para hlađenjem kondenzira u tečnost. Laboratorije u tu svrhu upotrebljavaju obično hladnjak, kakav je na slici! prikazan. Pošto se pomešane pare vode i ulja rashlade u kondenzatoru i sgusnu se u tečnost, ova polako ističe, kap po kap, na donjem kraju cevi (d) u podmetnuti sud (D) za hvatanje kondensata. Bolje je, ako je taj sud zatvoren, jer je ulje lako ilsparljivo a osim toga prašina i druga čvrsta tela ne mogu da padnu u sud. U njemu se tečnost vrlo brzo staloži — sićušne kapljice ulja isplivaju na površinu i tako se postepeno u sudu (D) stvore dva sloja: donji je voda, a gornji — ulje. Rastaviti ta dva sloja, odnosno odvojiti ulje od vode, sasvim je lako. Kod proizvodnje većih količina služe za to tako zv. »florentinski sudovi«; za ogled uzima se malo šira cev, još bolje stakleni levak, na čiji se tanki kraj nasadi gumena cev sa štipaljkom. Kad se staloži u levak sručeni kondenzat štipaljka se polako otvori, pa se ispusti sav donji sloj, t. j. voda, a ulje ostane u levku, odakle se preruči u kakvu čistu staklenu bočicu. Bočicu treba hermetički zatvoriti. 447 |