DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 20     <-- 20 -->        PDF

Inače je dobiveno ulje bistro, čisto, providno, gotovo bezbojno,
prirodnog mirisa, koji je također donekle pokvaren mirisom zagorelih
gumenih cevi.


U ostalom je moguće, da je prinos jelovih Cetina kod nas zaista
veoma malen, bez obzira na gore navedene činjenice. Po podacima firme
»Braća Unterveger« iz Tirola, prinos je jelovih Cetina u Sloveniji, gde
se nalazi destilacija pomenute firme, zbilja sasvim neznatan; on iznosi
naime svega 2 promila. Alii i pored ovako malog prinosa firma već godinama
iskorišćuje jelovo granje na secištima u svrhu dobivanja eterskog
ulja, što samo potvrđuje rentabilnost ovoga posla.


4. Ulje od smrčevih četina.
Poslednji ogled izvođen je 21 oktobra, u Rajkovom dolu.


Uzeli smo oko 800 grama smrčevih četina zajedno sa najtanjim
grančicama. Cetine su uzete sa stabla debelog 32 cm. prs. pr. na rubu
proplanka. Ekspozicija J-I, nagib do 15", nadmorska visina oko 1160 met.


Destilacija je trajala u potpunom redu 2 sata. Dobiveno je vrlo malo
ulja, upravo, tek tragovi.


Na dan, kad je ogled vršen, pao je prvi sneg, te smatramo, da je
baš to glavni razlog, što je dobijeno tako malo ulja. Osim toga bili smo
prinuđeni da hitno završimo ogled, pa s toga, izgleda, nismo dobro sproveli
odvajanje ulja od vode.


Za vreme je ogleda izgledalo bar na oko, da je u sudu za hvatanje
destilata bio sloj ulja oko 1 mm; prečnik suda (boce) iznosio je oko 6 cm.
Međutim nakon odvajanja vode ulja gotovo nije ni bilo. Moguće je, da
prilikom presipanja destilata u cev za odvajanje ulja nismo bili dovoljno
oprezni te nismo sačekali da sićušne kapljice ulja isplivaju na površinu,
već smo zajedno sa vodom prosuli i jedan deo ulja. Pored toga je bezuslovno
usled hladnoće sadržaj ulja u četinama spao na najmanju meni.


Pa ipak, koliko se moglo videti iz ono malo ulja, ono je bistro, bezbojno,
prijatnog šumskog mirisa, prilično diskretnog.


Usled premale količine nikakva ispitivanja nisu vršena ni sa ovim
uljem. Inače, kod ispitivanja eterskih ulja dolaze u obzir i moraju se
izvršiti sledeće radnje:


1) Određivanje boje i providnosti. Ispravno ulje mora biti kod većine
vrsta posve bezbojno i potpuno providno.


2) Određivanje specifične težine.


3) Određivanje koeficijenta refrakcije.


4) Određivanje koeficijenta saponizacije.


5) Određivanje ugla polarizacije.


6) Određivanje sadržaja bornil-acetata (za jelovo ulje).


Ovako ispitano ulje, u koliko odgovara uzansama, može biti slo


bodno pušteno u prodaju. Time se potpuno utvrdi kvalitet ulja a kod
kupovine lako se odrede eventualne primese i falsifikacije, ako ulje dolazi!
iz nepoznatog izvora.


Praktična proizvodnja eterskih ulja četinara.


Proizvodnja većih količina ulja počiva na istom principu kao i! dobivanje
u ogledne svrhe; razlikuje se u glavnom samo dimenzijama i
formom, odnosno oblicima potrebnih sudova.


450