DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 23     <-- 23 -->        PDF

Jelovo ulje od Cetina . Din. 600.— po 1 kg.


Smrčevo ulje od četina » 400.— » 1 »


Smrekovo ulje od bobica » 400.— » 1 »


Ulje od četina krivuljara » 350.— » 1 »


Ovo su cene na malo, podrazumevajući čisto ulje, bez primesa alkohola
i dr. materija. Nažalost cene za druge vrste ulja nismo mogli dobiti.


S obzirom na gornje rentabilnost proizvodnje eterskih ulja izgleda
van sumnje u pitanju je samo kapacitet tržišta. Koliko nam je poznato,
kapacitet stranog tržišta je prilično velik; to se vidi po tome, što su pored
sviju šumovitih zemalja Evrope, koje su već decenijama poznate kao
proizvođači četinarskih ulja, poslednih godina pristupile tome Kanada i


S. A. D. U Nemačkoj postoje čitave fabrike, koje spravljaju od četinastih
eterskih ulja razne preparate kao-što su razni ekstrakti, tablete i soli za
kupke, izvesne tečnostii za osvežavanje vazduha po bolnicama, bioskopima
i t. d. U drogerijama košta 1 kg razblaženog ulja (20%´ ulja i 80%
alkohola) za osvežavanje vazduha t. z. »Tannenduft « 140 dinara a
1 kg koncentrisanog ekstrakta »Oleu m pi n i« staje 1000 din.
Kod nas u Sloveniji postoji jedna destilacija, koja se bavi! preradom
jelovih četina. Ova destilacija je filijala firme »Braća Unterveger« iz Tirola,
kojoj smo se obratili za izvesne informacije ali nažalost ni od centrale,
ni od filijale nismo mogli dobiti ništa konkretno, već samo to, da
se u poslednje vreme oseća jaka konkurencija Sovjetske Rusije, čije
četinarske vrste, naročito jele (sibirske), sadrže znatno veći % ulja od
evropskih vrsta. Međutim, uzimajući i to u obzir, ostaje ipak umesnim
problem iskorišćavanja jelovih šišarika, smrekovih bobica i četina krivuljara,
čiji je prinos kod nas posve zadovoljavajući. Nisu na odmet nil
druge vrste, barem za domaće tržište, gde bi eventualno trebalo i propagirati
četinasta ulja.


Pored gore pomenute destilacije izgieda, da u Sloveniji postoje i
druge. Da li se njihova produkcija troši u zemlji ili pak se izvozi u inostranstvo
nije nam na žalost poznato. Iz jedne zabačene varošice nije
nam bilo moguće skupiti sve one podatke, koji bi na ovom mestu bili od
naročite važnosti i
ii interesa. Zahvaljujući ljubaznosti g. Inž. H. Erna, savetnika
Direkcije šuma u Skoplju, došli smo do izvatka iz Statistike Min.
fin. za god. 1937, po kojoj su te godine iz Jugoslavije izvezene sledeće
količine eterskih ulja:


Naimenovanje Zemlja namene Kilogr. Din.
Ulje od borovice Austrija 260 8.740
(smreke) Italija . 424 16.144
Nemačka 1376 44.796
Poljska . 100 4.000
Sj. Amer. Države 750 29.700
Francuska . 37 950
Švajcarska . 140 4.540


Sveg a 3087 108.870


453