DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 4     <-- 4 -->        PDF

Dužina 3-godišnjih smrekovih biljaka


(kod gustoće 206 biljaka na 1 tek. m.)


\


Tabela I.


Dužina
Broj


stabljika


biljaka
cm


4 3
5 13
6 18


7 11
8 10
9 26
10 21
11 27
12 25
13 30
14 17
15 32


16 28
17 34
18 34
19 29
20 24
21 24
22 40
23 26
24 27
25 25
26 19
27 15
28 16
29 7
30 8
31 13
32 5
33 1
34 3
35 1
36 5
37 2


Ukupno: 619 bilja
ili: 206 ,


. ´´


Dužina


korijenj a u em


prosječno od — do


10,0 7—13
9,6 6—15
10,5 4—20
11,4 5—16
13,6 10—18
11,9 7—17


13.9 6—20
14,9 6-19
15,6 9—25
16,5 10—25
16,5 8—24
17,9 10—26
18,9 9—22
18,1 10—26
18,6 8—25
19,7 14-26
19,7 18—26
19,5 13—26
20,5 14—29
21,5 17—30
21,3 16—30
22,6 12—30
22,3 16—28
22,2 17—28
23,0 15-27
22,3 20-23
23,8 20—28
22,0 18—29
24,8 20-35
28,0 —
24,0 21—28
26,0
25,2 24—27
26,5 24 i 29


ca na dužini od 3 m
» n , 1 m



Picea excelsa Lk.


Primjedba


Debljina priđanka iznosila je kod :
stabljičica dužine ca 10 cm ca 1,3
„ 15 „ „ 1,7


*, .(. ri . «*-"


„ LiO „ » Ci-, i


* 30 „ „ 3,3
„ 35 „ „ 4,0
Fakultetski šumski vrt u Maksimiru
u Zagrebu leži 120 m nad


morem, u ravnici. Tlo je pjeskovita
ilovača.


Poznato je, da neke sjemenke kriju u sebi svojstva bržeg, a neke svojstvo
polaganijeg rasta biljaka, koje iz njih izrastu. To svojstvo zadržava
dotična biljka, odnosno iz nje uzraslo stablo, i dalje kroz svoj život.


Ako se kod podizanja sastojine upotrebe na istoj površini međusobno
podjednako porazmještene jače i slabije biljke,
bit će slabija stabla, tj. stabla izrasla iz slabijih biljaka, s vremenom
nadvišena od jačih stabala, tj. stabala izraslih iz jačih biljaka. Na taj
način bit će slabiij stabla izlučena iz glavne sastojine. U šumsko-uzgojnom
ü gospodarskom pogledu nema prema tome odatle velike štete. Mnogo je
n e p o v o 1 j n i j il slučaj, kad se za podizanje sastojine upotrebe sam o


434