DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Bez obzira na to, kako će se slabe biljke razvijati u daljnjim godinama njihova života, već nam ovaj prikaz skreće pažnju na činjenicu, da slabe biljke ne upotrebljavamo u svrhu pošumljivanja. Nikako ih ne smijemo upotrebiti za pošumljenje površina, gdje nam je stalo, da se — radi zaštite tla — sadnice što prije sklope, kao što su to površine krša, pjeskulja i! si. ZUSAMMENFASSUNG. In diesem Artikel wird das weitere Wachstum und die Entwicklung der sortierten (sehr gut, gut und schwach entwickelten) und übersetzten 5-jährigen Fichtenpflanzen besprochen und dargestellt. Ing. AL. POSTNIKOV (Kladanj): ETERIČNA ULJA ČETINARA (HUILES ETHERIQUES DES CONIFERES) Izdvajanje otseka za iskorišćavanje sporednih šumskih produkata u Ministarstvu šuma i rudnika kao i pokrenuta akcija za osnivanje Instituta za praktična šumarska istraživanja uveliko će doprineti racionalnijem gazdovanju sa šumama. A bilo je već i krajnje vreme. Mi znamo naime, kako sporo raste šuma; kako se mora čekati deceniljama, dok iz semena izraste moćno stablo, pogodno za eksploataciju. Jasno je, prema tome, sa koliko se pažnje i razumevanja moraju voditi eksploatacione radnje, pa da se iz šume izvuče maksimum prihoda, kojii ona može da da. Svako drugo postupanje je nerazumno rasipanje teško stečenog bogatstva, što će se pre ili kasnije bezuslovno ljuto osvetiti. U mnogim zemljama gornje saznanje nateralo je stručnjake, da svim silama rade na što potpunijem korišćenju šumskih blaga, a u glavnom na izvlačenju što večeg postotka korisnog drveta. Poboljšanjem uzgojnih mera, mehaniziranjem šumskih radova, usavršavanjem mašina za preradu drveta i t. d. to se je donekle i postiglo, ali radi potpunijeg i efikasnijeg uspeha gleda se, da se i sve ono, što se je još do juče ubrajalo u otpatke, iskoristi u koje bilo svrhe i da se time poveća rentabilnost šumskog gazdinstva. Zaista, koliko ogromno blago ostaje u šumi potpuno neiskorišćeno! Od 100 m3 dubećeg četinastog drveća, nakon seče, ostanu u šumi kao otpatci u vidu panjeva, granja, kore, terminalnih vrhova i škarta oko 40%, t. j . samo 60 m3 izvuče se iz šume radi dalje prerade. Vele, da se time zemljištu vraća ono, što je stablo iz njega izvuklo tokom života. Međutim, to je i suviše veliki! kamatnjak, koji se može smanjiti bez ikakve štete po zemljište i! po šumu. Kod dalje prerade na strugarama, gubi se još 40—50% u vidu strugotine, iverja, otsečaka, porubaka i t. d. Na taj se način od 100 m3 drva posečenog u šumi samo 30 do 36 m3 unovči, sve ostalo, sa malim izuze 438 |