DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1940 str. 9 <-- 9 --> PDF |
cima, propada! Velike parne strugare iskorišćuju doduše otpadak za loženje parnih kotlova, za pravljenje briketa od strugotine alil je to još uvek malo prema onome, što bi se moglo i što treba postići. Male strugare pak, a naročito potočare, ni to ne koriste. Može Hi se ovo nazvati: »razumno gazdovanje šumom?« Zar će priroda beskrajno trpeti lakoumno rasipanje ogromnog, ali sporo i teško stečenog blaga, koga je ona spremala decenijama i vekovima? Sigurno, da neće. 0 tome smo se uveriii iz primera drugih zemalja. Eno Amerike, koja je posle rata forsiranom eksploatacijom uništila gotovo 3/o svojih šuma a sada užurbano radi na ponovnom njihovom podizanju i troši grdne svote, da u tome uspe. Eno Italije, koja je za poslednih nekoliko godina pošumila desetine hiljada hektara samo borovinom u cilju paralelnog iskorišćavanja budućih šuma za građu i za dobivanje terpentina i kolofona. Znamo i druge primere. I zato smo i! mi krenuli novim, modernijim putevima u iskorišćavanju šuma. Možda je ovo i prilično sporo, ali prvi koraci su uvek i teški i nesigurni. Pre par godina počelo se i kod nas sa racionalnijim iskorišćavanjem borovih šuma za dobivanje terpentinskog ulja i kolofona. Izišle su uredbe o sakupljanju lekovitog bilja i gljiva. Radi! se i na uređenju planinskih pašnjaka. Sve su to vrlo dobre mere. Na prvi! pogled možda i nisu tako važne, ali pri dubljem posmatranju jasno će se uvideti, od kolike su važnosti te sporedne grane šumarstva. Samo, treba žuriti s time. Treba forsirati rad na moderniziranju same eksploatacije, jer svaka propuštena godina donosi ogromne, nenadoknadive gubitke. Treba savladati neupućenost i ravnodušnost široke javnosti; treba plastično i muški ocrtati pravo stanje stvari, da i laicima bude jasna neophodna potreba što hitnijeg unapređenja šumarstva. Sve to zahteva i troškove, ali bez njih se ništa ne da postići pa, u ostalom, oni će se i vratiti i to mnogostruko. U želji, da i sami! koliko-toliko doprinesemo tom napredku naše struke, mi ćemo ovde opisati još jedan način iskorišćavanja četinastih šuma, koji je kod nas skoro nepoznat. Reč je naime o eterskim uljima četinara. Svesni smo, da taj sporedni prihod od četinastih šuma neće biti velik, ali svaki, pa i najmanji višak u prihodu ipak je pozititan rezultat rada, pa prema tome ne treba da bude zanemaren. U ostalom, ako za sada za proizvodnju eterskih ulja nema interesa, možda će kasnije naši! podaci, istina, veoma skromni korisno poslužiti kao polazna baza. Žalimo ujedno, da nismo mogli izvršiti opite onako, kako bi trebalo, jer nismo raspolagali potrebnim spravama, niti smo imali! dovoljno slobodnog vremena, niti pak odgovarajućih uslova za ispitivanje po zabačenim šumama Bosne. Zbog istih razloga ceo niz četinjastih vrsta ostao je neispitan a i one podatke, koje ćemo niže navesti, treba bezuslovno proveriti, jer su dobiveni kao što smo rekli, pod neregularnim i veoma teškim prilikama i pomoću sasvim primitivnih sprava. U četinama i nekim drugim delovima četinara kao i kod mnogih drugih biljaka nalazi se jedna materija, koja daje određeni, karakteristični miris svojstven toj vrsti. Ona je tečna, masna, mirišljiva, lako isparljiva i lakša je od vode. U vezi s tim njenim osobinama ona je dobila ime: »Etersko ulje«. Taj naziv nije doduše tačan, ali pošto je u stručnoj literaturi gotovo svih velikih naroda primljeno to ime, i mi ćemo ga zadržati. 439 |