DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11/1940 str. 10     <-- 10 -->        PDF

Ing. SRETEN ROSIĆ (Beograd);


ŠUMA I METEORSKA VODA*


(LA FORET ET LES PRECIPITATIONS ATMOSPHER1QUES)


Značaj šumskog zemljišta za ravnomerno slivanje vode u odnosu na
druge vrste poljskih zemljišta.


Kao što je poznato, šuma nam daje raznovrsne koristi. Ona je dragoceno
blago jedne zemlje. Pored koristi, koje uživamo iskorišćujući
šumska blaga, ona nam služi posredno kao dobrotvor svojim dobrotvornim
dejstvima: ublažavanjem zdravstvenih prilika jedne okoline, estetskim
ulepšavanjem, ravnomernirn slivanjem meteorske vode, održavanjem
režima u vodotocima i t. d.


Mi ćemo ovoga puta govoriti o preimućstvima šume nad svim ostalim
vrstama kultura u slivanju meteorske vode i održavanju vode u vodenim
tokovima u svima dobima godine. Ta su preimućstva u narodu
zapažena odavnoi danas su opšte poznata. Uvereni smo, da su i čitaocima
ta preimućstva poznata. Naš bi zadatak bio lak, trud čak nepotreban,
kad bi se radilo o ubeđivanju u ta preimućstva. Mj polazimo od pretpostavke,
da i čitaoci shvataju il osećaju sva dobrotvorna dejstva šume
u odnosu na meteorsku vodu. Ali vi želite, uvereni smo, da saznate nešto
viiše: kako se zbiva slivanje kišnice i sočnice u pojedinim predelima, zašto
se iz šuma ravnomernije i pravilnije sliva voda; zašto su planinski potoci
i rečice darovani lepom i čistom vodom u svako doba godine i zašto su
oni prijatni, oku ljupki, kada protiču kroz šume, pa ma kako bile vrletne
padine; zašto su oni, naprotiv, prenatrpani blatnjavom vodom u vremenu
padeža, kada protiču ispod padina gde su goleti, pašnjaci, oranice i dr. ?
Jednom rečju, kako šumski potoci vrše ekonomiju sa svojom tekućom
vodom?1


* Članak je napisan povodom tvrdnje ing. D. Afanasijeva u članku: Uređivanje
bujica (Šumarski list br. 11 od god. 1938., str. 539), da je uloga pošumljavanja pri
radovima na uređenju bujica mnogo manja, no što se obično misli. Op. ur.
1 U Švajcarskoj, u slivovima potoka Sperbelgraben i Rapengraben, vršena su
naučna ispitivanja o oticanju, površinskom slivanju i oeeđivanju meteorske vode. Sliv
Šperbelgrabena potpuno je pošumljen, sliv Rapengrabena pošumljen je za 28% a
ostalo su zemljišta sa drugim kulturama. Vršena ispitivanja od 1903 do 1918 godine
prikazao je prof. A. Eng l e r u jednoj obimnoj studiji.


U Češkoj, u Kihovi i Zdehovki, takođe su vršena naučna ispitivanja od 1928 do
1934 godine, koja ju prikazao Dr. Valek .


Mi ćemo se u glavnom držati ovih naučnih ispitivanja u ovom svom prikazu.
O uticaju kiselog humusa i svim negativnim pojavama u uzgajanju šuma i o rđavim
posledicama na oticanje vode nećemo zasada ništa govoriti; govorićemo o dobrim
uticajima šume imajući u vidu dobra svojstva njena kao redovne i stalnije pojave.
Pored knjiga: Untersuchungen über den Einfluss des des Waldes auf den Stand1 der
Gewässer od Engle r a i Recherches et resultats de l´etude de l´influence de la
vegetation sur le debit des eaux de precipitation dans les bassins des torrents de la


532