DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1941 str. 11 <-- 11 --> PDF |
sanduci za prenos alata, hrane i municije, rezervni štokovi grade za brze opravke i si. još uvijek traže znatne količine raznovrsnog drvenog materijala. U toliko više drveta zahtevaju improvizovane odbranbene naprave uz stalne fortifikacije kao i uopšte osiguranja u rovovskom ratu. Stotine kilometara rovova treba osigurati daskama, stubovima i gredama, treba providiti oplatom zemunice mrtvih straža i podupreti visoke izvidnice. Podzemna su skloništa obložena i poduprta drvetom. Osiguranja i prepreke pred položajima podešavaju se uz upotrebu greda, dasaka, kolja i letava, tako da se bez drveta rovovski rat ne da ni zamisliti. 2)Arsenalske upotrebe. Moramo istaći, da je izumom vatrenog oružja u arsenale uvedena kao najvažnija sirovina gvožde, čelik i drugi metali. Drvo ipak nije iščezlo. Vrlo velike količine raznog odabranog drveta treba obezbediti za kundake, lafete, razne točkove, municione sanduke, i t. d. Najraznovrsnija pijonerska građa za opravku puteva, železnica, za brzu izgradnju ratnih mostova i za odbranbene naprave svih tih postrojenja mora biti spremljena u drvetu. Barutanama treba u velikim količinama celuloza, koja se isto hemijskom preradom dobija iz drveta. 3) U b o j n a s 1 a g a 1 išta. Pošto se moraju rezervni depoti municije, hrane, odeće, sanitetskog materijala i t. d. — kod današnje neverovatno ubrzane i uvećane potrošnje držati u rezervi u ogromnim štokovima sa strane svake vojne intendature, zahteva uskladištavanje tog materijala, bezbroj baraka, depota, garaža, i privremenih slagališta, koja se mahom izgrađuju iz drveta ukoliko nema raspoloživog lima (Wellblech). Stotine i hiljade komorskih kola sa konjskom zapregom, improvizirani hangari za avione, barake za provizorne ili izolovane bolnice, logori za zarobljenike, štale za konje i stoku i t. d. traže drvo kao svoju osnovnu i najjeftiniju sirovinu. 4) Brodogradnja. Od pred 120 godina, t. j. od prilike od kako je parobrod zavladao morima, i u toj je privrednoj grani upotreba drveta dosta spala. Poznato je, da je Francusko šumarstvo dobilo svoju osnovnu i slavnu »Ordonance des forest« (1668 god.) u glavnom radi interesa ratne mornarice. Veliki Colbert i Vauban strahovali su, da Francuska jednom neće imati dovoljno hrastovine za svoje ratne brodove. »La France perira faute de bois«. Ova bojazan bila je povod prvom racionalnom šumskom gazdinstvu u Francuskoj! Danas naravno takva bojazan nije više opravdana, ne samo zbog međunarodnog saobraćaja već i zbog upotrebe metala u brodogradnji u mesto drveta. Ipak je drvo u izvesnoj meri i u ovoj branži očuvalo svoje mesto. Sama gradilišta sa skelama i pomoćnim kosturima za lađe gutaju još uvjek velike količine drveta a i na samim gvozdenim lađama ostali su izvesni delovi kao jarboli, palube, krovovi, balustrade, čamci za spašavanje, unutarnji uređaji i dr. iz drveta. Jedrilice se grade i danas još većim delom iz drveta. Brodovi, koji saobraćaju u tropskim zemljama imaju svo gvožde iznutra obloženo drvetom, kako bi se time osujetilo brzo sprovođenje velike toplote izvana. Obalna se i riječna plovidba služi isto tako i danas pretežno drvenim lađama. Za vreme rata, kada države žele da na brzu ruku nadoknade gubitak tonaže na brodovima, moraju i za ovu svrhu da obezbede dovoljnu količinu drveta. Većim je delom potrebno visokokvalitetno i odabrano drvo u glavnom hrastovina, borovina i ariševina. Engleska daje u ovom poslu naro 9 |