DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Inž. VUKAŠIN DELIĆ, (Zemun): O DANIMA POŠUMLJAVANJA U AMERICI (LES JOURS DU REBOISEMENT EN AMERIQÜE) U Sjedinjenim američkim državama postoje dva usko vezana pojma sa danima pošumljavanja. To su »dan. pošumljavanja« ili doslovno »dan drveta« i »nedelja šume«, o čijem ćemo postanku i značaju ovom prilikom posebno govoriti. Kolika se važnost pridaje danima pošumljavanja u Americi, videti će se jasno iz izlaganja i1 podataka, koje ćemo navesti u ovome članku. Podaci! i navodi u ovome članku dobiveni su od Poljoprivrednog odeljenja Sjedinjenih američkih država, ili su povađeni iz službenih publikacija i prokontrolisanih podataka toga odeljenja. Međutim, veći deo materijal uzet je iz izdanja »Farmerski bilten« Br. 1492 čiju je pripremu i redakciju izvršilo stručno šumarsko osoblje toga odeljenja. Kako Amerikanci gledaj» na dane pošumljavanja. Da se vidi i oceni tačan značaj, koji američki nadležni faktori pridaju danu pošumljavanja i kako na njega gledaju, neka pokaže ovo oficijelno objašnjenje njihovog Odeljenja za poljoprivredu: »Dan je pošumljavanja postao u celoj Americi ujedinjen sa idejom kako ekonomskih, tako i patriotskih i estetskih nastojanja. Sadenje je drveća od strane škola i raznih društava obično popraćeno sa ceremonijama i svečanostima, kojima nije samo cilj da pokažu prisutnima lepotu drveća i njihov uticaj na polepšavanje izgleda školskih igrališta, ulica, parkova i t. d., već takode da ili dovedu do saznanja o vrednosti i koristi, koje isto ima za opće interese i napredak ćele nacije. Obilno je snabdevanje sa drvetom uvek imalo temeljan uticaj na razvitak američke nacije i na visok standard života, koji je karakterističan za ovu zemlju. Zaista su mnogo lepše i mnogo važnije od uličnog drveća i parkova za nacionalno blagostanje velike šume bora, jele i lišćara, što rastu po brdskim kosama i pešćanim ravnicama i one treba da su nepresušni izvor drveta, vode i ostalih potreba života i civilizacije. Drvo dana pošumljivanja nije samo stvar lepote i koristi, ono je takode simbol, koji stoji kao dokaz za priznanje važnosti šuma u životu jednog naroda«. Ovome navodu nije potreban komentar. Kratko, jasno i sadržajno je definisana važnost i značaj dana pošumljavanja, kao izraz američkog praktičnog duha i visokog njima svojstvenog idealizma! Poreklo dana pošumljavainja. Prvi su tragovi svečanosti sadenja drveća sigurno tako stari kao i´ sama civilizacija. Posvećeno drveće i rastinje, zasađene avenije, drvoredi bulevara i spomen drveće postojali su sigurno pre otkrića Amerike. Dan je pošumljavanja pokraj svega toga specifično američki izum u svome prvome početku i postao je kao posledica specijalnih okolnosti. koje su bile karakteristične za .velike ravnice (prerije) na zapadu Ame 34 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 13 <-- 13 --> PDF |
rike. Te su pokrajine praktično uzevši bile bez drveća, ali su imaie vrlo naprednu poljoprivredu a zemljište i klimu vrlo pogodnu za razvoj i napredak drveća. Dan pošumljavanja bio je najpre upražnjavan u državi Nebraskoj godine 1872. Ideju i ime »dan pošumljavanja« dao je Dž. Sterling M o r- t o n, tadašnji član državnog otseka za poljoprivredu, koji: je docnije postao Ministar poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država. Na sednici državnog otseka za poljoprivredu u Nebraskoj držanoj u Linkolnu 4 januara 1872 god. on je predložio sledeću rezoluciju: »da se sreda deseti dan aprila 1872. specijalno posveti sadenju drveća u državi Nebraskoj i da Državni otsek za poljoprivredu imenuje taj dan »Arbo r d.ej« (dan drveta). Dan pošumljavanja cilj i upražnavanje. Rezolucija je bila primljena i podeljene su bile nagrade onim poljoprivrednim društvima ii pojedincima, koji su zasadili najveći broj drveća. Plan je bio veoma propagiran tako, da je u Nebraskoj toga prvoga dana pošumljavanja zasađeno više od mi´lion drveća. Sadenje drveća u Nebraskoj nije bila novina, jer su već prvi doseljenici uvideli, da je nedostatak šume ozbiljna smetnja pa da se mora nešto preduzeti, da se popuni taj nedostatak. Svaki farmer treba drvo za ogrev i za ogradu kao što je i drveće neophodno potrebno za zaštitu voćnjaka, žitnih polja i zgrada od vetrova, koji nesmetano brišu ovu ogromnu ravnicu. Sadenje je drveća pre 1872 bilo bez plana. Tek pošto je prihvaćen dan pošumljivanja, sadenje je postalo organizovan rad. Od tada su stanovnici Nebraske stalno potsećani, koliko je poželjno da sade drveće i dobijali su uputstva, koju vrstu drveća da odaberu i kako da ih sade i neguju. Kada je 1902 god. otvoren Halsejski rasadnik, pošumljavanje je počelo još većim elanom. Na taj je način iz države bez šume, jer je svega 3%´ čitave površine države bilo pokriveno drvećem, Nebraska postala jedna od vodilja u praktičnom šumarstvu pa je 1895 god. dobila popularno ime »Država pošumljivača«. Prema Kinkaid uredbi, šumska je uprava podelila iz federalnog rasadnika na 10,000 stanovnika dva miliona sadnica pored već izvršenog pošumljavanja na državnom zemljištu u nacionalnim šumama Nebraske. Prema članu 4. Zaokna iz god. 1924 Klak-Mak Narej-ev Zakon), koji je zamenio Kinkaid uredbu, Kolež za poljoprivredu u Nebra skoj deli od god. 1926 pa sve do danas sadnice farmerima. Državni.upravitelj javne nastave, 58 godina posle prvog dana po šumljavanja, 4 aprila 1930 god. u proklamaciji upućenoj gradskim i škol skim nadzornicima rekao je: »Uspeh, koji je postignut u nacionalnom po šumlji´vanju Nebraske dokazuje, da drveće može da raste u Nebraskoj. Ova ustanova vas moli za vašu- saradnju sa školom u daljem izvršenju programa pošumljavanja i ulepšavanja okoline tako, da eela zajednica bude postaknuta na novu delatnost na tom polju. Nebraska nebi smela da dozvoli, da je druge države preteknu na tom polju. Mi se moramo pre nuti, ako želimo da budemo dostojni imena »država pošumljivanja«. Države Kanzas i Tenesi sledile su primer Nebraske god. 1875 a go dinu dana iza .njih priključila se;i država Minesota. U Kanzasu je.plan bp od neposredne ekonomske važnosti, jer su tu bile slične simisko-pri 35 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 14 <-- 14 --> PDF |
yredne prilike kao u Nebraskoj. U Minesoti su postojeće šume beloga bora bile uništene neverovatnom brzinom a nova pošumljavanja nisu preduzeta. Posle 1876 godine nastao je zastoj od nekoliko godina u širenju ideja dana pošumljavanja, sve tamo do 1882, kada su Severna Dakota i Ohajo počeli da slave taj dan. Poljoprivredna su udruženja i gradske vlasti pokušavale još pre 1872, da popularišu slavljenje dana pošumljivanja. Prva proslava u Ohaju, koja je držana za vreme zasedanja Nacionalnog šumarskog skupa u Sinsinatiju, prihvatila je na prcdlog pretsednika Ohajske šumarske komisije potpuno novu formu slavljenja dana pošumljavanja. Pod rukovodstvom upravitelja škola školska su deca u gradu zauzela važan položaj u proslavi i za vreme proslave prošla su u povorci ulicama do mesta, gde su sadila drveće u spomen slavnih i zaslužnih ljudi. Oko 20.000 dece uzelo te učešća u pevanju, deklamovanju i sadenju drveća. Tom prilikom uvedena su dva nova elementa u program proslave dana pošumljavanja i to prvo, da je taj dan postao školski praznik i drugo običaj, da se sadi spomen drveće. Te dve činjenice mnogo su doprinele, da je dan pošum- Ijavainja postao popularan i u drugim državama. Sađenje drveća bila je svečanost koliko prijatna toliko i korisna i poučna a najveća korist dana pošumljavanja bila je ta, da su deca u ranoj mladosti naučila i videla vrednost i potrebu drveća za zaštitu prirodnih bogatstava otadžbine. Amerikanski šumarski kongres držan u Sant Polu u državi Minesota god. 1883 doneo je rezoluciju, kOjOm preporuča upražnjavanje dana pošumljavanja u školama svih država pa je i imenovan odbor, koji je objasnio školskim vlastima vrednost upražnjavanja dana pošumljavanja. Godine 1884 na godišnjem skupu nacionalnog vaspitnog udruženja predložena je rezolucija slična onoj u Sent Polu i ma da tada nije preduzeta nikakova akcija ipak je iduće godine udruženje prihvatilo sledeću rezoluciju: »Imajući u vidu dragocene rezultate dana pošumljavanja u šest država gde se taj dan upražnjava, jednako u školama kao i u domovima, ovo udruženje preporučuje opšte upražnjavanje dana pošumljavanja u školama svih država.« Dan pošumljavanja kao pravnik nije se proširio samo u svim državama Sjedinjene Amerike, nego je daleko prešao njihove granice. Godine 1887 prosvetno odeljenje u Ontariju odredilo je prvi petak u mesecu maju kao dan sađenja drveća i cveća. Taj je običaj prihvatila i Španija 1895 godine. Godine 1905 dane su pošumljavanja počela slaviti Havajska ostrva a od tada je taj običaj proširen po celoj Americi, Velikoj Britaniji. Kanadi, Australiji, Engl, zapadnoj Indiji, Južnoj Africi, Novom Zelandu, Francuskoj, Norveškoj, Sovjetskoj Rusiji, Japanu. Kini pa u posljednje vreme i kod nas u Jugoslaviji. Da proslavi zlatnu godišnjicu dana pošumljavanja 22 april 1922 godine, pretsednik je Hardin g izdao te godine proklamaciju upućujući guvernere raznih država: »da odrede sedmicu od 16-22 aprila 1922 god. kao nedelju čuvanja šume a poslednji dan 22 april kao zlatnu godišnjicu dana pošumljavanja i da zamole okružne, gradske i seoske javne radenike kao i građanske i trgovačke organizacije, da se ujedine u misli i akciju u čuvanju našeg zajedničkog nasleđa time, što će organi/ovati vaspitna i poučna predavanja, koja će narodu predočiti strahovite posledice sadašnjih gubitaka, koji nastaju usled požara šuma i prestaviti potrebu 36 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 15 <-- 15 --> PDF |
individualnog i kolektivnog napora, da se sačuvaju šume kao ukras i kao najosnovnija potreba«. Vreme održavanja dana pošumljavanja Vreme upražnjavanja dana pošumljavanja varira u raznim državama prema klimatskim okolnostima. U mnogim državama ono je kombinovno sa danom ptica pa Je obično na jugu nešto vremenski ranije a sve kasnije leti u sevcrnijim državama. U nekim je državama u jesen a u nekim su predviđena dva datuma godišnje: jedan u proleće a drugi u jesen, kao što je slučaj sada kod nas u Jugoslaviji. Od 48 je Sjedinj. amer. država više od dvije trećine ozakonilo upražnjavanje dana pošumljavanja; u ostalim se državama dan pošumljavanja upražnjava proklamacijom guvernera. U većini je država to i školski praznik. Dani pušumljavanja i duh ljudske plemenitosti. Godišnji dani pošumljavanja imaju velik uticaj na duh zajednice i na ljudsku plemenitost tako. da ni jedna zajednica nebi smela da ih zanemari. Proslava dana pošumljavanja može da bude prekretnica odnosa ljudske zajednice prema građanskim dužnostima i sledstveno tome prema njihovom javnom životu i poslovanju. Ništa tako ne doprinosi ulepašavanju grada kao drveće i ništa tako ne doprinosi vaspitanju ljudi u javnom duhu i staranju o budućnosti kao briga o drveću. Lep je i čist grad izvor ponosa njegovog stanovništva i stalno pođsti´canje na dalji i bolji rad na tome polju. Proslaviti dan pošumljavanja sađenjem drveća znači preuzeti preko ćele godine odgovornost za drveće, jer je starati se o drveću isto toliko važno kao i1 saditi ga. Bitni je deo programa dana pošumljavanja određivanje, da pojedinci ili organizacije kao što su skauti planinke, naročita odeljenja u školi, građanske organizacije i slično vode stalno računa o drveću. Ovo određivanje treba da bude tačno naznačeno a dužnosti jasno precizirane, jer će samo tako moći da uspe dan pošumljavanja. Nije dovoljno, da se drvo zasadi i! otpeva pesmica; neko mora da vodi računa o tome, da se drvo zaliva. da ima dovoljno sunca, da je zemlja dovoljno nađubrena; u slučaju potrebe, da drvo bude ograđeno i poduprto kocem, jer ako se drvo zanemari, biće plodovi sađenja uništetni. Dan pošumljavanja dovodi do većeg cenjenja lepote i javne vrednosti drveća, grmova, loze u parkovima i šumarcima pa svako, ko je došao do punog saznanja te lepote neće kidati pasjakovinu, lovor i ostale cvetne džbunove za povremeno lično zadovoljstvo. Duh dana pošumljavanja iskorenjuje nepromišljeni i nesportski običaj sebične bezbrižnosti i doprinosi, da se počinje pomagati princip zajednice, države i rodne zemlje. U vezi sa tim počinje se misliti o seči božičnih jelki, koja igra važnu ulogu kod proslave Božića naročito u porodicama, gde ima dece. Bolje poznavanje šumarskih principa zadovoljava i! tu potrebu, jer šumarstvo ne vođi samo računa o ovekovečenju šume nego i o razumnoj i pravoj upotrebi šume, šumskih produkata i šumskog zemljišta. Moguće je brižljivim odabiranjem drveća, koja su za seču, dobiti jelke ne samo bez štete, već da to bude i korisno za šumu na isti način kao što je potrebno da se vršil proređivanje, da bi se dobilo bolje građevno drvo. U nekim su zemljama obrazovani naročiti zasadi božičnih jelki. Radi toga ne treba deci uzeti to zadovoljstvo, jer deca inspitisana još iz malena lepotom i 37 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 16 <-- 16 --> PDF |
korišću jelke imaće osećaj za dan pošumljavanja. U Americi se sve više udomaćuje upotreba živog drveća kao božične jelke, pa će se tako skrenuti pažnja pojedinaca i zajednice sa destruktivne navike, da se samo zimzeleno drveće upotrebljava za slavljenje Božića. Za ovo se je pola veka dan pošumljavanja potpuno odornaćio i ukorenio u tradiciji pa je zauzeo mesto i u istoriji. Dan pošumljavanja ne proslavlja samo ono, što je već učinjeno nego i ono, što se namerava da učini u tome pogledu. Taj dan odgovara duhu mladosti i svima naprednim ljudima, jer donosi inspiraciju za rad na plemenitosti čitave ljudske zajednice., države i nacije. Sađenje drveća duž ulica i drumova. Privlačnost mnogih gradova leži u obilnosti drveća zasađenog duž gradskih ulica. Estetska strana je očigledna, jer su drumovi bez drveća neprivlačni i neudobni a zasađeni su ne samo lepi nego i senovitl Dan je pošumljavanja često bio inspiracija plana za sađenje drveća duž drumova i ulica. To nije dovoljno, već izvođenje toga plana treba poveriti nekoj stalnoj ustanovi, jer se samo tako može voditi stalna briga o drveću. U gradovima vodi o tome brigu naročito odeljenje, koje se stara, da to sađenje bude u saglasnosti sa zakonom, uredbama i sa samom konstrukcijom ulice. Pre no što se preduzme sađenje drveća treba se uvek upitati i posavetovati sa prestavnicima takovog odeljenja, kakovo drvo da se sadi, u koliko velikoj daljini i razmaku i o tome sličnim pojedinostima. Mnoge države u Americi ozakonile su davanje prava sađenja drveća duž drumova državnim ustanovama. Automobilska i slična udruženja potpomažu intenzivno sađenje drveća duž drumova. Glavna federacija ženskih klubova izradila je naročiti plan o zaštiti lepote drumova i spomen drveća pa preporuča sađenje spomen drveća kao uspomenu na pojedince kojima se želi iskazati naročita počast. Po tome planu sadilo bi se drveće na dan pošumljavanja po drumovima, školskim igralištima, bolničkim dvorištima, parkovima i crkvenim portama. Gde je drum dovoljno širok, zasadilo bi se domaće drveće, grmlje i cveće a na raskrsnicama bi se uredili mali trougli u formi parka sa klupama u senci drveća. Interes za sađenje drveća duž putova i drumova sve više raste za jedno sa interesom za šumarstvo i sa interesom, da se sačuvaju zalihe građevnog i1 ogrevnog drveta. Sađenje šuma na farmama — seljačkim imanjima. Time, što će posaditi malu šumu na neupotrebljivom i jako ispranom zemljištu, vlasnik toga zemljišta uspeće da povrati plodnost toj svojoj zemlji. To je jedan od najboljih načina, da se povrati plodnost zemljištu. Sekretar za poljoprivredu u Americi ovlašten je Klak Mak Narejevim zakonom,, da sarađuje sa raznim državama oko produkcije i delenja semena i mladica za pošumljavanje u cilju, da se podignu brane za vetar, zaštitni pojasevi i šumarci na ogolelom i nepošumljenom zemljištu. U tu se svrhu podeli farmerima više milijona mladih sadnica iz državnih rasadnika. Spomen drveće. Po svršetku svetskog rata tražio se način na koji bi se najbolje sačuvala uspomena na one, koji su pali u tome ratu za dobro otadžbine 38 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 17 <-- 17 --> PDF |
izabran je kao najprikladniji plan o sadenju drveća duž avenija, ulica i t. d. i na taj način to drveće služi kao živi spomenik palirna za otadžbinu. Mnoge organizacije prihvatile su tu ideju a sekretar za poljoprivredu uputio je apel guvernerima raznih država predlažući, da »preporuče građanstvu svojih država a naročito onima, koji1 upravljaju školama, da tako upražnjavaju dan prošumljavanja, kako bi se daleko rasprostrta i osiiguralo obilno sadenje drveća posvećenog onima, koji su žrtvovali svoje živote u velikoj borbi, da bi sačuvali svetskii civilizaciju «. Hiljade takovih drveta zasađeno je tom prilikom duž drumova, ulica i po parkovima. Ü Americi mnogo drveće postalo je »spomen drveće« radi svoje veze sa poznatim ljudima i događajima. Mnogi! pretsednici Sjedinjenih američkih država bili su veliki! ljubitelji drveća i mnoga drveta postala su znamenita u vezi s tim kao na pr. oko 40 stabala Žorža Vašingtona, koja je on sam sadio iili je prisustvovao njihovom sadenju sem mnogih drugih, koja su isto tako vezana za pojedine osobe i događaje. Drveće, koje treba saditi. Trajan uspeh dana pošumljavanja zavisi o izboru prave vrste drveća, načinu suđenja i o ispravnom staranju o drveću. Kako su uslovi zemljišta, položaja i klime potpuno različiti u raznim delovima S. A. D., to je izrađen naročiti spisak drveća, koje je pogodno da se sadi u pojedinim pokrajinama i državama. Ekspozicija zemljišta, nagib i mnogi drugi faktori! važni su kod prosuđivanja, koja je vrsta drveta najprikladnija i pre no što se preduzme ma kakvo sadenje šume, treba tražiti stručno mišljenje šumarskih stručnih organa. Skoro u svakoj državi postoje šumarska odeljenja, od kojih se mogu dobiti uputstva o veličini i! najboljoj vrsti drveća, koje treba saditi, o vremenu kada treba preduzeti sadenje, o razmaku drveća i t. d. Radi! toga pre no što se preduzme izvođenje dana pošumljavanja treba se posavetovati o gore navedenim pitanjima sa pretstavnicima šumarskih institucija i ustanova. U svakom slučaju treba se držati pri izboru drveća koje se želi saditi ovih principa: Treba izabirati ono drveće, koje je lepo za oko od prirode i koje je korisno i otporno. Svaka vrsta drveća ima svoj karakteristični način porasta. Što se tuče lepote forme drveća, najbolje je da se ono izabere zimi, kada je golo, jer se onda može najbolje prosuditi! lepota oblika. Izgled je drveta leti često polepšan lišćem. Drvo ne treba birati samo po lepoti forme nego treba gledati, da se forma dovede u sklad i sa okolinom: uske kao stup krošnje drveća treba birati za uske ulice, široke krošnje za avenije, zimzeleno drveće za škole i naselja. Domorodno drveće često ima prednost, jer se zna, da će lepo napredovati na tome zemljištu i pod tim klimatskim uslovima. Treba izabrati dugovečne vrste i one, koje pokazuju stanovitu otpornost prema bolestima i insektima zatim one, kojima vetar neće slomiti grane. Izdanačko drveće, pa ono sa neprijatnim mirisom zatim ono, koje brzo gubi lišće pa ie radi toga neuredno, treba izbegavati pri sadenju parkova i drvoreda. Šuma i voda. Pretsednik Ruzvelt u jednom pismu, koje je uputio školskoj deci S. A. D. prilikom dana pošumljavanja naročito je podvukao onu činjenicu kod proslave dana pošumljavanja, koja se odnosi na pažljivu upotrebu 39 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 18 <-- 18 --> PDF |
i obnavljanje prirodnih bogatstava, koja već postoje i na uticaj šuma na snabdevanje vodom. U tome pismu pretsednik Ruzvelt kaže: »Jer za naciju, tako za ljude kao i za žene, dečake ili devojčice put ka uspehu je prava upotreba onoga, što imamo prema našim sadašnjim mogućnostima. Ako vi propustite da se spremite za dužnosti i odgovornosti, koje ćete docnije morati snositi ii ako vi ne naučite stvari, koje će vam biti potrebne kada završite školu, vi ćete iskusiti posledice. Isto tako će i svaka nacija, koja u svojoj mladosti živi samo za sadašnjicu, žanje a da ne sije, troši a da ne privređuje, morati doživiti sudbinu badavadžije, čiji rad jedva dostiže da zadovolji najosnovnije potrebe za održanje golog života. Naciju bez podmlatka očekuje beznadežna situacija, zemlja bez šume je isto tako u beznađežnom položaju. Šume, koje su iskorišćavane tako, da se nemogu podmladiti, ubrzo će biti uništene a sa njima i! koristi, koje one donose. Prava šuma ne samo da je stovarište puno drveta, nego je tvornica drveta a istovremeno i rezervoar vode. Kada pomažete da se očuvaju naše šume ili kada sadite nove, vi ispunjavate dužnosti dobrog državljanina«. Naučno je dokazana činjenica, da su šume od ogromnog značaja za očuvanje i kontrolu vode potrebne za domaću i opštu upotrebu, za natapanje livada i oranica, za električni pogon, za regulaciju vodostaja plovnih reka i t. d. Ode god nema šume po brdima i brežuljcima, kiša i otopljeni! sneg slivaju se u bujicama, iskapajući vododerine i odnoseći plodno zemljište. Gde postoje šume, drveće štiti zemlju od udara kiša i naglog slivanja otopljenog snega. Nacionalne, zadružne i državne šume. U Americi je za naciju, državu i zajednicu najznačajnije drveće dana pošumljavanja šumsko drveće. Nacionalne šume . S. A. D. prostiru se na površini većoj od 70.000 hektara i to u 32 države. Broj je šuma oko 150, koji se stalno povećava. Nacionalne su šume tako gajeni, da stalno proizvode građevno drvo i ostale šumske produkte. Nacionalne su šume tek jedan mali deo šuma u zemlji. Milioni jutara prirodnih šuma uništeni su destruktivnom sečom i požarom tako, da sad ti ogolelil milioni jutara prestavljaju veliki problem, kako da se ponovo pošume. Poslednjih je godina pošumljivanje na tome zemljištu jako ubrzano tako, da je 1925 godine šumarska služba uz saradnju raznih federacija, korporacija i federalnih agencija zasadila 222 milüjona drveta. Državne se šume u S. A. D. prostiru na otprilike 8 miliona hektara. Država Njujork ima oko 1 milion hektara. Države Pensilvanija, Minesota i Mičigan imaju oko pola miliona hektara šume svaka. U mnogim su državama u glavnom zadružne, opštinske, gradske i seoske šume (Oregon, Nju Džersej. Kolorado, Ohajo i! t. d.). Te su šume osnivane i uzdržavane sa raznim ciljevima i to: za osiguranje vode i, oborina, kao igrališta i izletišta te za snabdevanje stanovništva sa gorivim drvetom il ostalim šumskim produktima. Javnost sve više upravlja proslavu dana pošumljavanja na to, da se podignu te i takove šume i rarkovi, jerD oni ne samo da su prijatni, nego donose i materijalne koristi. Nedelja posvećena šumi. U vrlo bliskoj vezi sa danom pošumljavanja stoji nedelja posvećena šumi. Ta je ideja potekla od Herberta E vi s on a a prvi put je prosl.a 40 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1941 str. 19 <-- 19 --> PDF |
vijena od 23 do 29 maja 1920 godine na obali Pacifika, kada su federalne i državne vlasti saradivale sa privatnim ustanovama na tome, kako da se najuspešnije suzbiju šumski požari. Već iduće godine pretsednik Hardin g izdao je prvu proklamaciju u tome pravcu. Sve do 1925 god. glavna je važnost polagana na mere, kako da se suzbiju požari, taj najveći neprijatelj šuma, a nakon togla su i prošireni ciljevi rada. Pretsednik Kulid ž izdao je proklamaciju u kojoj je između ostalog rekao i ovo: »Time što proklamujem Amerikansku nedelju šume želim da skrenem pažnju sviju vas na opasnost, koja nam preti, jer smo zanemarili naše šume. Suviše smo širokogrudo trošili blago, koje nam je priroda podarila. U našoj revnosti, da koristimo to naše blago, mi smo krčili naše šume, dopustili smo, da ih unište požari a suviše često smo uništavali i mladice i semenje, iz kojega bi nastale nove šume. Prošlo je vreme pionirstva i sada se nemože više naći izgovor za tako nerazumno rasipanje tako velikih zaliha, jer bi to za naciju značilo gubitak jedne elementarne potrebe i stvaranje jedne četvrtine neplodnog zemljišta; za industriju pak nestalne investicije, iscrpljenje šumskog kapitala i nazadovanje naših najvažnijih industrijskih grana. Naše šume treba da su produktivne i ml svi trebamo na tome surađivati, jer nije dovoljno, da samo federalne države i lokalne uprave rade na tome; mora doći! do promene u našem nacionalnom držanju. Naša industrija, veleposednici, farmeri i svi naši državljani moraju naučiti, da smatraju šumu kao žetvu, koja se može upotrebiti ali se mora i obnoviti. Mi moramo naučiti, da obrađujemo naše šume, kao što obrađujemo naše farme«. Za vreme od 1921 do 1928 ti su dani upražnjavani istog datuma po celoj zemlji; njima je upravljao nacionalni komitet u kojemu je bilo zastupljeno oko 100 udruženja, koja su zainteresirana u šumarstvu ili su sa šumarstvom u vezi. Godine 1929 svaka inicijativa o proslavi ostavljena je svakoj pojedinoj državi. Tako je data mogućnost pojedinim državama, da izaberu vreme, koje im najbolje odgovara za izvođenje programa zaštite šuma od požara, sađenja drveća i t. d. Ta samostalnost otvara mogućnosti za samostalnu javnu akciju u svakoj oblasti sa ciljem, da se aspešno rese lokalni šumarski problemi uz saradnju sa državnim šumarskim vlastima i u skladu sa nacionalnim šumarskim nastojanjem ćele nacije. * Ovaj kratak prikaz nastojanja velike američke nacije i razumevanje kod širokih narodnih masa kao i kod najnadležnijih faktora na vodećim položajima za probleme šumarstva i za vitalni značaj šuma u životu pojedinaca, zajednice, države i celoga naroda, treba nam dati potstreka i snage, da što efikasnije i uspešnije organizujemo dane pošumljavanja i slične manifestacije kod nas. Takove manifestacije trebaju pokazati svojim plodonosnim rezultatima realizatorsku snagu našeg naroda, jer je stvaralačka moć i realizatorska snaga jednog naroda najsigurnije merilo njegove vrednosti i njegove životne sposobnosti. RfiSUMfi L´auteur demontre les efforts faits en U. S. A. par les faeteurs compćtents en faveur de la comprehension des problemes forestiers et du role des forgts daws la vie de la nation et de l´Etat americaine. 41 |