DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1941 str. 23     <-- 23 -->        PDF

Bonitet


godine
4 5 j 6 7 8 9
ujedno ukupni prirast za ophodnju 100 god.
Srednja visina sastojine u metrima
10 1,0 M 1,8 2,2 2,5 2,8
15 2,0 2,6 3,2 3,9 4,4 5,1
20 3,0 3,9 4,8 5,7 6,6 7,5
25 4,2 5,4 6,6 7,8 9,0 10,2
30 5,5 7,0 8,5 10,0 11,4 12,8
35
40
7,1
8,5
8,7
10,2
10,3
11,9
12,0
13,7
13,6
15,6
15,2
17,3
45
50
9,8
11,0
11,7
13,1
13,5
15,0
15,4
17,0
17,4
19 0
19,3
20,9
55 12,1 14,4 16,4 18,5 20,5 22,4
60 13,2 15,7 17,7 19,8 21,8 23,7
65 14,2 16,8 i8,;i 21,0 22,9 24,8
70
75
15,1
16,0
17,8
18,7
20,0
20,9
22,1
23,0
24,0
24,9
25,8
26,7
80
85
90
95
100
110
120
130
140
16,8
17,5
18,1
18,6
19,1
20,0
20,8
21,6
22,3
19,6
20,2
20,8
21,4
al,9
22,8
23,7
24,5
25,2
21,8
22,5
23,1
23,7
24,2
25,2
26,2
27,1
27,9
23,9
24,6
25,3
25,9
26.4
27,4
28,4
29,4
30,3
25,7
26,4
27,1
27,7
28,3
29,5
30,5
31,4
32,2
27,6
28,3
28,9
29,5
30,1
31,2
32,1
33,0
33,9
150 23,0 26,0 28,7 31,1 33,0 34,7


postići u svim mladim sastojinama i kod svih vrsti drveća, koje zahtjevaju
svijetlo na pr. hrast, bor i t. d


Već davno se je počelo stabla na pokusnim plohama numerirati i
voditi evidenciju o svakom pojedinom. Nakon opetovanih snimanja istih
ploha utvrđeno je sa iznenađenjem, da gornja polovica stabala obzirom
na broj daje skoro sav tekući prirast, a da prirast donje polovice broja
stabala upravo iščezava. Time su potištena stabla izgubila svu važnost
za prirast u sastojini. Nastavkom istraživanja utvrđeno je, da 4, ,5 a gdjekada
i 6 napredovanja ne smanjuje ukupni tekući prirast, ako su prelazi
od nižih k višim napredovanjima bili polagani. Najpouzdaniji je indikator
ukratko tlo, koje nam odmah poslije sječe pokaže, da li smo uspjeli
uzgojiti mnogo korova umjesto šume.


Sastojine su niskih napredovanja, dakle prijašnje normalne sastojine,
izrazito abnormalne, jer im je manjkala njega promjera, (Slike 5, 6 i 7.)


Zbrojevi su temeljnica za skrižaljke izračunati djeljenjem drvne
zalihe glavne t- j . postojeće sastojine sa oblikovisinom sastojine.
(Slike 1, 5 i ..)


Broj je stabala isto tako ustanovljen računskim putem iz zbroja
temeljnica i srednjeg promjera. Broj je stabala ujedno najnesigurnija
veličina prirasno-prihodnih skrižaljki, jer još danas nemamo sastojina,
koje bi bile uzgajane već od mladosti na visokom stupnju napredovanja.
Tek od nedavna postoji uzgoj elitnih stabala. Drvnu zalihu sastojina


145