DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1943 str. 23 <-- 23 --> PDF |
proizvode u Francuzkoj, na Korzici, u Italiji, Hrvatskoj, Spaniji, Švicarskoj, a najviše u U. S. A., jer se tamo sieče 3—4 puta više, nego što iznaša godišnji prirast, i što su mnoge sastojine napadnute i uništene od pepelnice. Za proizvodnju ocjedaka upotrebljavala su se ranije samo starija stabla preko 60—70 godina. Takva su stabla uz 35"/o vode imala 7—g^/o, iznimno i 12´´/o treslovine, i 1,5% netreslovina. Starih stabala ima sada još samo u Italiji. Kada su stara stabla bila u velikoj mjeri već izkorišćena pribjeglo se je izkorišćavanju i mlađih stabala, koja brzo narastu. Iz posječenih stabala tjera brzo nova šuma panjača, koja je nakon 30 godina opet zrela za sječu drveta sposobnog za pravljenje ocjedaka. Taka stabla imaju uz SS^/o vode samo 6—l^/o treslovine i l,3´´/o netreslovina, ali se danas uglavnom, prerađuje samo takvo mlađe drvo. Iako je postotak treslovine takvog drveta mnogo manji od postotka treslovine starog drveta, ipak su o c j e d c i mlađeg drveta svjetliji, te daju prema tome i svjetliju kožu, mnogo se lakše tope i ne stvaraju tako mnogo taloga kao ocjedci iz starog drveta. Drvo se poslije obaranja obično očisti od kore i trulih dielova, razreze u trupčiće duge 1,25—1,50 m, u našim krajevima 1,2 m, i ciepa u cjepanice. Kad se drvo prosuši, odprema se u tvornice, gdje se drvo dalje suši, jer se svježe i vlažno drvo težko obrađuje, i onda pomoću posebnih strojeva usitni oštrim noževima sa čeone strane. Ocjedci se obično prave u otvorenim drvenim kacama spojenim u baterije od 12—16 kaca. Mnogo su bolji zatvoreni bakreni ekstraktori u baterijama od 6—8 kazana. U otvorenim kacama traje izluživanje duže vremena i iziskuje mnogo vode, koja se može zagrijati samo do 100° C. U zatvorenim baterijama upotrebljava se za svježu sirovinu t. j . pri kraju procesa luženja temperatura od 80—85" C, dok se za većim dielom izluženu sirovinu povećava temperatura na 125—130" C. Luženje pri ovoj povišenoj temperaturi ne smije trajati dulje od 10—25 min., da se ne bi povećao postotak netreslovine, koji se stvara iz celuloze drveta. Izluživanjem dobivena raztopina ima gustoću od 2—4" Be, a teža je 1,5—2,0 puta od upotrebljene količine drveta. Prije ugušćivanja mora se raztopina izbistriti, zato se najprije ohladi na 20—30" C i pomieša sa jedno 10 1 goveđe krvi na okruglo 3.500 1 raztopine. Onda se ponovno zagrije na 75° C, da se krv zgruša. Zgrušena krv pada na tle i povlači sobom svu nečist iz raztopin3. Taj se proces zove koaguliranje. Kad je raztopina ostala bistra, onda se tek zgušćuje (ukuhava) na 25" Be. Da se sprieči vrienje i daše raztopina dekolorira, dodaj a se još l*´/o natrij evog bisulfita (sulfitiranje). Gotov ocjedak puni se u burad. Ojjedak se može u posebnim aparatima i dalje ukuhati, da postane posve tvrd. Od 100 t drveta dobiva se 17 t tekućeg ocjedka sa 30*´/o treslovine ili 8,5 t tvrdog ekstrakta sa BO^/o treslovine. Sastav tekućih i tvrdih ocjedaka tekući ocjedci tvrdi ocjedci europski američki 25" Bć 28" Bć 30« Bć 0/ u blokovima u pratiu "/o /o /Cl 7o "/ /o treslovina ... . 30,4 35,2 38,8 64,6 715 netreslovine ´. . . 80 8,7 95 14.0 18 9 netopivo ... . 0,6 0,6 0,7 1,4 2,6 61,0 55.5 51,0 20,0 7,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100.0 0,5 0,6 0,7 1,3 3,0 Kestenov ocjedak vrlo je sličan hrastovom, te se često i podmeće za hrastov. Patvori se sa melasom, ali se to lako razpoznaje po velikoj količini šećera. Pravi ocjedak ima samo 2,8´´/o šećera. Kestenovi ocjedci proštave kožu, t. j . prodiru u kožna vlakna, brže od svih štavila, ali koža slabo nabubri. Obično se miešaju sa drugim štavilima, da koža bude punija. Cesto sadrže razne tvari, od kojih koža postaje tamna i dobija mrlje osobito, ako na njima ima još dosta kreča. 53. |