DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1943 str. 5 <-- 5 --> PDF |
mrtva kora nema treslovine ili je ima veoma rrialo. Debele kore sa malo mrtve kore sadržavaju mnogo više treslovine nego tanje kore. N a dobrom , dubokom , hranjivom tlu sa dovoljno.vlage razvijaju se debele, mesnate kore, koje su bogate treslovinom. Na takvim se stablima mrtva kora razvija kasnije i u mnogo manjoj mjeri. Mogu se naći stabla od 60—80 godina posve crvena bez mrtve kore. To su najbolja stabla za proizvodnju ocjedaka. Naprotiv se na mršavom, kamenitom i suhom tlu već u mladosti razvija jaka mrtva kora. Mesnati ,dio kore takih stabala je tanak i siromašan treslovinom. Mesnati dio kore odmah do drveta, koga ima oko 30"/o, je najbogatiji treslovinom. prema mrtvoj kori, koje također ima oko ..^/., smanjuje se naglo postotak treslovine. Sadržaj treslovine je od prilike u kori cielog stabla približno podjednak, a ni godišnja doba ne utječu na sadržaj treslovine, ali je zato sadrža j treslo vine ovisan od starosti stabla, jer se sa starošću smanjuje. Utjecaj starosti na sastav kore vidi se najbolje iz sliedećeg: 40 godina stara stabla imaju 11,C/o treslovine i 10,9*´/o netreslovina 60 10,7»/o 9,5»/o ?i 80 10,5»/o . 9,8"/o 100 10,0»/n ,, 10,2"/o 120 8,9"/o ´ 9,30/0 11 160 3,90/0 3,60/n 1) Mlađa stabla do 30 cm promjera sadržavaju neznatan postotak treslovine. Kako se iz gornjega vidi 40 godišnja stabla su najbogatija treslovinom. Po podatcima Tharandskog kemijskog laboratorija mienja se sadržaj treslovine i po podrietlu omorike, kako se iz donje skrižaljke vidi. Sadržaj treslovine po podrietlu kore: prosječno Ireslovina netreslovine /0 Bavarska . . . . 12,1 9,9 15,0 Saska 11,5 7,2 14.9 Šlezija 11,6 9,5 13,0 Tiringija 10,6 9,3 13,0 Češka 11,9 8<^ 14,0 Koruška i Štajerska 11,5 8,2 13.2 Mađarska i Galicija 11,8 10,6 12.9 Profesor von Schroder je pokusima pronašao, da omorikova kora ima u europskim zemljama svagdje približno isti postotak treslovine (10,6—12,10/0). Praktički i ne postoje velike razlike, što i gornja skrižaljka dokazuje, pa ipak je.- Gnamm našao, da je sadržaj treslovine kora iz Koruške i Štajerske uviek bio veći od onog iz gornje skrižaljke i da nikada nije bilo manji od 130/0 uz IS^/o vode, dok su netreslovine iznosile 7—8,5"/o. Po izgledu se sadržaj treslovine´ u kori ne može ocieniti, nego samo analizom, ali se ipak i po izgledu da prosuditi, koja je kora bolja, a koja slabija. Sto na kori ima manje mrtve kore, što je deblji sloj mesnatog diela kore i što je boja kore svjetlija, to je ona bogatija treslovinom. Tanka kora, iako nema mrtve kore, je siromašnija treslovinom. Kišom izprane kore su podpuno neupotreb 1 j i V e. Gubitak treslovine u takim korama iznosi: nakon 7 dana 14,50/0 mesnati dio kore gore okrenut, nakon 27 dana 55,0o/o mesnati dio kore gc-re okrenut 6,40/0 mrtva kora gore okrenuta riakon 63 dana 60,2o/o mesnati dio kore gore okrenut 16,00/0 mrtva kora gore okrenuta nakon 77 dana 64,70/0 mesnati dio kore gore okrenut 24,20/0 mrtva kora gore okrenuta ´Prosječni sastav smrčeve kore po izpitivanjima pokusnog zavoda Freiberger Versuchsanstalt iz godine 1928. iznosi: 99 |