DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1943 str. 24 <-- 24 --> PDF |
bistri, ako se odmah iz difuzera vodi u sabirnu posudu kroz cievi, preko kojih teče hladna voda, da se ohladi i onda ostavi da se slegne. Ohladiti se može raztopina i na taj način, da se kroz spiralno savijenu ciev, koja se smjesti u sabirnim posuda ma, pusti hladna voda. Na dnu posude se slegnu´mali dielići u prah usitnjene siro vine kao i teško topive treslovine, koje se talože kao pahuljasti talog, čim se razto pina ohladi. Gornji bistri dio raztopine seodtoči, ali je racionalnije, da se u posebnim napravama filtrira (Filterpresse) ili centrifugira. Nakon toga se ili odmah ukuhava ili se predhodno podvrgava temeljitijem čišćenju odnosno dekoloriranju, što u glav nom ovisi o vrsti štavila odnosno upotrebij enoj sirovini. Raztopine iz quebracha se obično odmah u vakuumima koncentriraju i onda se istom prepariraju, da se do bije ekstrakt, koji se i u hladnoj vodi može topiti. Najbolje i najjeftinije se eks trakti bistre po Gondolovom postupku goveđom krvi ili raztopinom krvnog albu mina. Kada se je raztopina ohladila na 35—40° C, ulije se u nju goveđa krv ili 1—3 grama krvnog albumina na litar raztopine. Dobro se izmieša, a onda se polako za grijava na 60—70". Bjelančevine se kod te temperature zgrušaju, sliežu se u pa huljiicama i povlače sobom pored malo treslovine sve muljevite tvari i phlobaphe ne. Onda se čista otočena raztopina ukuhava. Gubitak zna iznositi i do lO^/o. Mu ljeviti ostatak sadrži 2—.^/. dušika i nešto kalijevih soli, te se prodaje kao gno jivo. Na ovaj se način obično bistre ekstrakti iz hrastovog i kestenovog drveta. Svi načini mehaničkog bistrenja su neekonomični. Raztopine se naime moraju predhodno ohladiti, što znači gubitak na toplini, jer se za ukuhavanje moraju po novno zagrijati. Osim toga gubi se pri takom bistrenju i prilično mnogo treslovine. Iz ovih razloga pribjeglo se je kemičkom bistrenju. Počelo se je sa alkalijama kao sodom, potašom, amonijakom, boraksom i dr., u kojima se teško topive treslovine istina raztvaraju, ali štavila od njih potamne. Podpuni uspjeh nije se na ovaj način postigao ni zato, što su se sa alkalijama raztopljene teško topive treslovine opet izlučile, čim su raztopine postale kisele, a već je naglašeno, da se kože mogu štaviti samo u kiselim raztopinama. Sve ove gr ješke uklonjene su tek sulfitriranjem t. j . upotrebom natrijevog sulfita ili natrijevog hisulfita. Ove se soli dodaju već ugušćenim ekstraktima od 20—25" .., kako dolaze iz kondenzatora, koji se onda dalje dulje vremena zagrijava na 100—150" C. Na taj način pretvaraju se teško topive treslovine u lako topive. Sulfitiranje se u velikoj mjeri upotrebljava za bistrenje ekstrakta quebracha. Natrijevbisulfit, koji ujedno i dekolorira raztopinu, dodaje se (2—4"/o) tekućim ekstraktima od 25—30" .. i zato, da bi se dulje držali t. j . da ne bi prevreli i da bi se spriečilo stvaranje pliesni. Za dekoloriranje, a ujedno i za bistrenje i čišćenje upotrebljavaju se obično metalne soli osobito aluminijeve, jer su jeftine i jer daju liepe svietle boje. Osim aluminij evih soli dolaze za dekoloriranje još u obzir soli kroma, olova, antimona, bari ja i titana. Ekstrakti preparirani prije ili poslije bistrenja ovakim solima dolaze u trgovinu kao »bistreni i dekolorirani«. 3. Koncentracija raztopina, koje se dobiju izluživanjem, kreće se prema sirovinama i načinu izluživanja između, 2" i 8" ... Izlužene raztopine sadržavaju dakle ogromne količine vode, te prema tome ne izpunjavaju sve uvjete, koje se od štavila u kožarskom priradu traže, u prvom redu da se mogu prevoziti bez većih troškova i na veće daljine. Iz toga sliedi, da se sadržaj vode mora smanjiti, odnosno da se gustoća raztopine mora povećati. Veća gustoća postizava se ukuhavanjem (ugušćivanjem). Prijašnje ukuhavanje u otvorenim posudama bilo je prilično dugotrajno i skupo. Ono se je osim toga moralo napustiti i zato, jer su raztopine uslied oksidacije na zraku postajale tamne. Da bi se postupak oko ukuhavanja u otvorenim posudama ubrzao, moralo se je ukuhavanje vršiti pri temperaturama od 100" C, pri kojima se neke raztopine manje ili više raztvaraju. Zato se danas raztopine gotovo uviek ukuhavaju u podtlaku (vakuumu) u bakrenim aparatima. Ukuhavanje u vakuumu vrši se zato, da se snizi temperatura ključanja, jer čim je pritisak nad tekućinom manji, prije će proključati. Međutim ne radi se samo o tome, da se raztopine ukuhaju u što nižoj temperaturi, nego i o tome, da se po mogućnosti što više skrati vrieme ukuhavanja. Aparati za ukuhavanje sastoje se uglavnom od bakrenog ili mjedenog valjkastog, okruglog ili kruškastog kazana, zračne sisaljke za razrieđivanje zraka i kondenzatora za kondenziranje vodenih para. U donjem dielu kazana smješten je parni grijač u obliku mnogostruko savijene cievi. Gornji dio kazana, u kojem se vrši ukuhavanje spojen je sa zračnom sisaljkom, koja najprije izsisa zrak a onda paru, koja se neprestance stvara i tako opet povećava tlak nad tekućinom. Uslied smanjenog tlaka u kazanu ulazi raztopina, koja se mora ukuhavati, kroz posebnu ciev 150 |