DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1943 str. 33     <-- 33 -->        PDF

Svibanj 1942.


W. Klauditz: Uber den Markstrahlanteil
einiger Laubholzer
unter Beriicksichtigung papiertechnischer
Fragen. Upotreba listača
u proizvodnji papira ovisi među ostalim i o
morfološkim osebinama staničja. Stanic e
sržnih trakova u upoređenju sa
vlakancim a i sudovima uslied stanovitih
svojili osebina manje su tehničke
vriednosti za proizvodnjupapira.
Do sada je bilo poznato prostorno postotno
učešće sržnih trakova u drvnoj masi. Pisa c
je iznio rezultate svojih iztraživanja
o postotnom učešću sržnih
I ral? ova na težini drveta nekih
listača . Po njemu taj postotak iznosi kod
bukovine 15,2´´/o, bagremovine 12,5"/., johovine
10,7"/o, drveta mangrove ^,.´1., lipovine T.BVo,
vrbo vine 6,9"/o, jasikovine ^,!"!!!, brezovine
4,0»/o.


Za brezovinu bukovinu donosimo posebnu
tabelu:


Udio vlakanaca na


Vrst drveta
površini


breza
bukva
64,8
37,4
86,2
73,4
´ ..
fluss
Buše,
der
Versuche iiber
L a g e r u n-g s a r t
den Einosmor


tierter Holzer auf die Eindringtiefe
des I m prag n i ersa 1zes in das


. 0 1 z. Iztražen je upliv načina slaganja na
dubljinu prodiranja soli za impregniranje kod
osmotskog postupka. Kao sredstvo za impregniranje
služio je.Thanalith U i Osmolith UA. N-čin
slaganja je bio: 1. složaj u obliku trostrane
piramide, dobro pokriven sa krovnom Ijepenkom;
2. isto kao pod 1, ali složaj nije bio pokriven;
i 3. stupova su bili poredani jedan kraj
drugog. Trajanje impregnacije iznosilo je 4
mjeseca. Iz tog iztraživanja može se zaključiti,
da je za dobro djelovanje soli za
impregniranje kod osmotskog postupka,´
potrebno složaj sa svih
strana dobro pokriti. Time se spriečava
izpiranje sredstva za impregniranje a stupovi
ostaju za cielo vrieme postupka vlažni
Dubljina prodiranja kod ovog postupka iznosila
je u prosjeku kod bora 2,5 cm, kod smreke
1,8 cm. Kod nepokrivenih složajeva dubljina
prodiranja soli za impregniranje iznosila je
kod bora 1,0 cm, smreke 0,9 cm. Kod stupova
koji su ležali jedan pored drugog dubljina prodiranja
iznosila je kod bora i smreke u pro


sjeku 0,7 cm.
Lipanj 1942.
Pregled današnjeg stanja u istraživanju
drva iznio je W. Heiden (Beitrag zur
zerstorungsfreien Holzpriifung).
Iza ovog pregleda pisac je opisao svoju napravu
za izpitivanje tvrdoće udaranjem i iznio rezultate
svojih iztraživanja o odnosu tvrdoće i
čvrstoće pritiska. Nadalje je iztražio upliv težine,
širine goda i zone kasnog drveta na čvrstoću
pritiska.
Daljni članak u ovom broju jest: IVI. S t a u dingera:
Chemische Anatomie des
Holzes , u kojem su, prikazani postupci za
oastranjenje lignina odnosno celuloze, da se
dobiju presjeci ćeluloznog skeleta i ligninske


presjeke. Nadalje suiztražene razlike između
listača i četinjača.


Srpanj 1942.


A. Ugrenović: Untersuchungen
iiber die A.b h a n g i g k e i t d e r Spalite,
stigkeit von der Spaltebene und
vom Feuchtigkeitsgehalt. Zaključujući,
svoja iztraživanja o čvrstoći ciepanja
Prol:. Dr. A. Ugrenović je u ovoj studiji iznio
rezultate svcjin izpitivanja o odnos u čvr stoće
ciepanja prema ravpini
ciepanja i prema stupnju vlage.
Iztražene su ove naše vrste drveća:
smreka, joha, obični bor, crni bor, hrast lužnjak
i kitnjak, briest, jasen, bukva, pitomi kesten
i grab. Iztraženo je ukupno 1746 proba.
Izpitan je odnos težine i čvrstoće ciepanja, čvrstoće
ciepanja i čvrstoće pritiska, te čvrstoće
ciepanja i stupnja vlage. Prema čvrstoći ciepanja
u radijalnoj ravnini istražene vrsti drveća
tvore ovaj niz: smreka, jela, pitomi kesten,
obični bor, crni bor, grab, lužnjak, briest, kitnjak,
bukva, jasen.
Udio sržnih trakova i


Udio sudova na


uzdužnog parenhima na


površini površini tezini


0/
/o


24,7 9.8 10,5 4,0


31,0 11,4 31,6 15,2


Kolovoz 1942.


.. Esser , u članku Pragung von Holzfa-,
serplatten opisuje način i naprava pomoću
koje se može na površinu vlaknastih ploča
nanijeti uzorci tkiva, vlakna, tekstura drveta.


Komparativno iztraživanje pile vrpčanice i
pile jarmače, koje je iznio A. Biermann u
prikazu Blockbandsage oder Gattersag
e prikazat ćemo u jednom zasebnom
prikazu.


Ovaj broj donosi i za nas aktuelnu radnju


E. Gaber-a: Sparsamer Holzbau, u
kojoj autor izpituje mogućnost štedljivije upotrebe
drveta kod malih drvenih gradnja, veleobrtnih
gradnja, dizalica i mostova.


Listopad i studeni 1942.


U listopadskom broju prilozi su A. Y1 i nen-
a: Dehnungimessungen in der Umgebung
von Asten beim Kiefernholz i F. Stdlz-a:
Neuzeitliche Herstellung von Gewehrschal:ten,
a u studenskom W. von W e 11 s t e i n-a, Ziichtungsmoglichkeiten
auf hoheren Zellulosegehalt,
A. Y 1 i n e n, Ein neues Messverfahren
fiir die Bestimmungs des Schubmodeln des
Holzes, te J. Svorc-a ; Die kiinstliche Trockung
von Rohteilen fiir Holzschuhe.
Prosinac 1942.


R. Runkel, Zelwandforschung
unter dem Blickpunkt des technisciien
Einsatzes. U svrhu izkorišćavanja
tropskih vrsta drveća za proizvodnju celuloze
i umjetnog vlakna autor je izpitao anatomsku
građu i kemijski sastav ovih tropskih
vrsta: Guajacum sanctum, Lophira procera,
Rhizophora mangle, Diospyros spec, Tectona
grandis, Pycnanthus kombo, Ceiba pentandra,
Albizzia falcata, Musanga Smithii, Ochroma
lagopus. Također su izpitana tehnološka svojstva
celuloze dobivene iz navedenih vrsta.
L H-t.


159