DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1943 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Ing. ROMAN SARNAVKA (Zagreb): BILJNA ŠTAVILA I ŠTAVLJENJE KOŽA (.. PFLANZLICHEN GERBMITTEL UND DIE GERBUNG MIT PFLANZENGEKBSTOFFEN) (Svršetak). III. Štavljenje koža Kozarstvo je po svoj prilici jedan od najstarijih obrta. Već prije tisuće godina loviU su ljudi životinje najprije radi mesa, a onda i radi kože. Ali svježe kože su se lako kvarile, a osušene bile su pretvrde, te se nisu mogle upotriebiti ni za odjeću ni za obuću a ni za mnoge druge stvari. Morala su se dakle pronaći sredstva, da se kože naprave mekim i prikladnim za odjeću, obuću, uredjivanje stanova, za oblaganje čamaca, za ratnu opremu i t. d., a osim toga da postanu čvrste, trajne t. j . da se lako ne kvare. Prvi narodi su vjerojatno suhu kožu umekšavali i davali joj veću trajnost mastima ubijenih životinja, onda ribljim uljem, mozgom i si. I danas upotrebljavaju još neka divlja plemena u Aziji, Africi, Americi i u polarnim krajevima ovaj način konzerviranja koža. Mjestimice su se kože i u dimu sušile, da ne bi trimule, pa i danas se kože, koje su odredjene za trgovinu prosuše kadkada malo na dimu. Poslije su još stari narodi pronašli razne biljke i dielove biljaka, od kojih je koža postajala trajnija a uz to i gibka, savitljiva i čvršća, pronašli su treslovine, odnosno biljke i dielove biljaka, koji su treslovinama najbogatiji, a da o samim treslovinama nisu uobće imah pojma. Već su Rimljani znali za čvrstu kožu (corium) i za meku, savitljivu kožu (aluta), koja je bila stavljena sa stipsom (alaunom), kako bi se po imenu moglo zaključiti. U srednjem, vieku bila su već poznata sva današnja štavila osim možda najnovijih (krom, željezne soli, formaHn i t. d.), ali su cehovi sputavali svaki napredak u kozarstvu. Kroz cieli srednji viek, a i kroz dobar dio novoga vieka, čuvale su se u pojedinim porodicama bojažljivo i ljubomorno tajne štavljenja, i predavale s koljena na koljeno, tako da o kakvom napredku toga obrta nije moglo biti ni govora. Istom prije jedno 100 godina promienila se je slika iz temelja. Tehnika i znanost ukazali su i utrli kozarstvu nove puteve. Štavljenje t. j . konzerviranje sirovih životinjskih koža pomoću biljnih treslovlna je jedan od najsloženijih kemičkih i fizikalnih procesa, koji ni danas nisu još u tančine izpitani. Zasluga je moderne kemije, da je sustavno (sistematski) utvrdila i znanstveno sve više i više razsvietlila sve čimbenike, od kojih ovisi proces štavljenja, a koji su kožarima do nedavna bili samo djelomice i više po osjećaju poznati. Životinjska koža se histoložki dieli u tri sloja: u gornji sloj — epidermu, srednji sloj — corium ili cutis i donji sloj — subcutis. Ti se slojevi jasno razaznaju pod sitnozorom a razlikuju se i po postanku i po različitom držanju prema kemičkim reagensima. Gornji sloj se neprestano obnavlja. On je za živi organizam od vanredno velike važnosti, ali je za štavljenje podpuno neupotrebljiv isto tako i donji sloj, te se zato prije štavljenja oba-ova sloja skidaju sa kože. Za štavljenje dolazi u obzir samo srednji sloj, koji« se uglavnom sastoji od kolagena i mucina (glikoproteida). Kolagen se ne topi u vodi, ali je topiv u razrieđenim kiselinama i alkaUjima. Kuhanjem u vodi ili razrieđenim kiselinama i alkalijima pretvara se u glutin (tutkalo, kUja). I mucini ili koriini topivi su u razrieđenim kiselinama, a kad se koža osuši, sUepe oni vlakanca raznog tkiva, te koža postaje kruta, rožnata. Sadržaj vode svježe kože iznosi oko 75%. Površina gornje kože obrasla je dlakom, vunom, kostrieti ili čekinjom. Ove rožnate, cjevaste tvorevine prodiru duboko u srednji sloj kože, pa šta više i u donji sloj. Veza između gornjeg i srednjeg sloja oslabi u slabim alkaličkim raztopinama, kao što je vapneno mlieko, natronova lužina, amonijak i si., tako da se gornji sloj zajedno s dlakom mehaničkim putem može lako odstraniti, jer se za štavljenje upotrebljava, kako je već rečeno, samo srednji sloj. Izuzetak čine samo krzna, kod kojih se koža učinja zajedno s dlakom, te se čuvanju dlake mora posvetiti osobita pažnja. Srednji sloj očišćen od gornjeg sloja s dlakama, kao i od donjeg sloja zove se golica. Kemička i fizikalna svojstva kože su ukratko ova: Svježa koža se na zraku brzo mienja, jer je bakterije na koži brzo razaraju, te koža lako gnjije. Ako se ovo razaranje sprieči sušenjem, sliepe se vlakanca kožnog tkiva, te 17i: |