DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1943 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Ing. MIHOVIL PEĆINA, Sarajevo: ´ _´ ´ ´ ; OCJENA BUKOVINE PO VANJSKIM ZNAKOVIMA BUCHENSCHATZUNG NACH AUSSERM MERKMALEN Kako nam je poznato vrlo je važno kod procjene bukovih sastojina, kao i kod pojedinih stabala dobro procieniti tehničku sposobnost, a time i uporabivost sastojina odnosno pojedinačnih stabala. Kriterije po kojima sam u praksi procjenjivao uporabivost bukovih stojećih stabala kanim ovdje iznieti za praktičnu uporabu kolegama, koji će imati prilike u praksi vršiti procjenu bukovih stabala. Uve kriterije prikupio sam uglavnom praktički procjenjujući i izrađujući bukove sastojine, a dovodeći ih u sklad sa anatomskom građom bukovine, pa su rezultati procjena obavljenih po ovim metodama vrlo dobro zadovoljavali. Vriednost bukovine proživjela je u zadnjih 30 godina veliku promjenu: ono što se je cienilo kod bukovine prije svjetskog rata, danas se manje cieni i obratno, što se je prije malo cienilo danas je na prvom mjestu. Prije svjetskog rata cienila se je uglavnom samo ciepka bukovina, sposobna za izradbu vratila, vesela i dužica, dočim tvrda necjepiva bukovina, kao i ostatci iza ciepane bukovine, smatrana je kao lošije tvorivo, od kojega su se izrađivali trupci za rezanje testona i tavoleta. Prijeratna izradba bila je vezana na stalne dimenzije, pa se udaljivanje od tih mjera nije trpilo, a niti se je roba izrađena izvan tih mjera mogla na tržištu prodati. Bukova vratila izrađivala su se samo na dvie duljine i to na 2.10 i 4.20 mt. profila ´% i ^7i» cm. Bukova vesla na dužine od šest nogu, to jest 2 mt., i svaka sliedeća mjera za tri noge ili jedan metar više. Bukove dužice izrađivane su na razne,dimenzije, a bukovi trupci na duljinu 2 i 4 metra. Poslije rata doživljuje uporaba bukovine ogroman obrat sve se norme odnosno uzance za izradbu i prodaju bukovine mienjaju iz temelja, izrađuju se vratila i vesla raznoraznih dimenzija, bukovi trupci i trupčići počam od 60 cm duljine i na dalje, pa da kratko vrieme iza rata nestaje interesa za ciepanu bukovinu, a da se sve više potražuje žilava biela bukva sa što manjim srdcem, kao izvrstan material za piljenu robu, odnosno klade za Ijuštenje, koje nalaze na tržištu dobru prodaju. Pripominjem, da danas u Njemačkoj u zrakoplovnom veleobrtu, bukovina podpuno zamjenjuje metale, jer je mnogo lakša, a naročitom obradbom potpuno odgovara i kod motora s velikim naponom i velikim brojem okretaja. Za izradbu propelera upotrebljavaju se listovi tankog bukovog furnira, koji se u hidrauličkom tiesku sliepe u daske od 3 cm. Na ovaj način dobivene daske na novo se sliepljuju i iz jednog ovako sliepljenog bloka rezanjem sa pilom vrpčanicom režu se propeleri, koji se dalje dotjeruju i izkušavaju. Rubovi propelera, koji sieku zrak okuju se metalom, pa ovakovi propeleri iz drva vrlo dobro zamjenjuju metal s tom prednošću, da su mnogo lakši, a to je danas odlučno kod gradnje zrakoplova, jer što je vlastita težina manja, to je koristna težina veća. Ciepka bukovina uvjetuje u glavnom veliko i u većini slučajeva jako obojeno srdce, što je velika grješka kod prerađivanja ovakovih trupaca, jer kud se dobiva malo bielih čistih dasaka, tud se dobiveni material od trupaca jako obojenog srdca, ako ovog ostane na daski, ne da se ova crven parenjem odstraniti, dočim se manje ovakove manje od manje obojenog srdca prigodom parenja dobro prikriju. Pilansku bukovinu cienimo prema tomu, da li ima malo ili veliko srdce i da li je srdce obojeno jako ili slabo. Bukovi trupci sa malim srdcem do jedne trećine promjere, daju prvorazredno tvorivo za piljenu robu, kao i prvorazredne trupce za Ijuštenje. Trupci sa većim i velikim srdcem, ako je k tomu jako obojeno i od bieli oštro omeđeno, daju slabije pilansko tvorivo. Razpoznavanje bukovine, dok je još u stablima, da li je sposobnija za piljenu ili ciepanu robu, to jest, da U imade malo ili veliko srdce, odlučno je za pravilno ustanovljenje vriednosti drvne mase bukove sastojine, koja se iznosi na prodaju. Na ciepkost stabla ne utječe toliko stanište, ekspozicija niti starost, koliko pravilan uzgoj. Stabla u pravilnom sklopu jedra, ravna i centrična srdca uviek se bolje ciepaju. Opazio sam, da stare bukove sastojine, koje dolaze u drugoj odnosno trećoj ophodnji na istorri) staništu ili stoje pred prirodnom mienom sastojine imaju veliko 224 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1943 str. 39 <-- 39 --> PDF |
srdce i da su obično dobro ciepke, pak ih možemo već na prvi pogled ocieniti kao sastojine manje vriedne za piljenu robu, a time i manje uporabivosti. Bukove sastojine sa staništima u prvoj ophodnji poslije prirodne miene, obično su slabo ciepke, imaju malo srdce, pa su sposobne za rezanu građu. Po vanjskom izgledu bukovih stabala zaključuje se na sposobnost stabla po sliedećim znakovima: Stabla žljebasta, desno smotana (zasukana), tamne kore, obrasla mahovinom obično su ciepka sa dosta velikim srdcem i kao takova manje sposobna. Stabla malo zasukana nisu ni za ciepanu robu osobito prikladna, jer ne pucaju paralelno sa osi stabla, već suču, pa kod izradbe vesla ili vratila kod tesanja presiecaju se drvna vlakanca, koja idu u smjeru sukanja, a teše se ravno, paralelno sa osi stabla, pa se uslied toga roba baca, vitla, izkrivljuje kao krive od saona. Makar da se ovakova roba drži neprestano u vitlovima, čim iz vitla iziđe, ponovno radi, pa uslied toga kod prodaje slabije ciene polučuje. Sigurniji znakovi za razpoznavanje sposobnosti bukovih stabala jesu sržni trakovi i tvrdoća. Ako skinemo odnosno ogulimo komad kore sa bukova stabla, na unutarnjoj strani kore odrazuju se projekcije sržnih trakova, pa čim se te projekcije očituju kao pravci što rjeđi i što dulji, tim je cjepivost veća. (SI. 1). Kora sa ovakovih sta si. 1. SI. 2. bala vrlo se lako guli i na udarac ušicom sjekire po stablu, kora lako odskače, jer je sržnim tracima slabo uz deblo vezana, a to je znak, da je stablo ciepko, sa dosta znatnim srdcem. Obratno je pako kod necjepivih stabala, kora je jako priljubljena uz deblo, pa se ne da guliti niti od stabla otpada. Kad odbijemo koru od necjepivog stabla, na unutarnjoj strani kore odrazuju se projekcije sržnih trakova, kao gusto posute točkice ili kraći zarezi nepravilno razasuti. (SI. 2). To je siguran znak da je stablo necjepivo, dosta tvrdo sa manjim srdcem, pa je prema tomu za preradu na pilani sposobnije. Sržni traci odlučni su po tehnička a naročito po mehanička svojstva drveta, a i njihova fiziološka zadaća vrlo je znatna. Kod bukve su sržni trakovi prilično debeli i uzki, i gdje oni probijaju drvna vlakanca, na tim mjestima je kohezija drveta slabija, pa se na takovim mjestima drvo lako razstavlja odnosno ciepa, ako u tom pravcu djeluje sila, koja ciepanje želi prouzrokovati. Čim su sržni trakovi poredani kao na slici pod 1., tim se drvo lakše ciepa i obratno, čim su sržni zraci grupirani kao pod slikom 2., drvo se slabo ciepa. Kada šumski radnik kod doznačivanja stabala, odnosno obrojčavanja stablo na panju zatesuje, ako je stablo tvrdo, otpor je sječivu velik, to je siguran znak, da je stablo slabo ciepko, i to stoga što ovakovo stablo ima mnogo više sržnih trakova nepravilno poredanih na jedinici volumena, u koji sjekira prodire, pa trakovi kao anatomski tvrđi dio debla, pružaju jači otpor zasjecanju, to jest stablo je tvrdo. Stabla, koja su kod zasjecanja meka (meka kao repa — radnički izraz) to jest sječivo lako prodire u stablo, jer ima manje sržnih trakova, koji su glavni odpor prodiranju sječiva, obično su ciepka sa svima odlikama ciepkog drveta. Kod procjene pojedinog sječivog stabla pogledamo najprije, da li vanjski znakovi govore za ciepkost, pa onda kušamo koru i tvrdoću, pa po navedenim kriterijima možemo sa sigurnošću utvrditi kvalitet stabla obzirom na njegovu tehničku sposobnost, i time njegovu faktičnu vriednost obzirom na preradbu. 225 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1943 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Kod čitavih sastojina, kojima bi trebalo informativno odrediti tehničku sposobnost, izpitujemo više stabala razne starosti i dimenzija, pa pod opisanim metodama zaključujemo na uporabivost ciele sastojine. Šumski radnici vrlo vješto razpoznavaju bukova stabla, da li su cjepka ili ne, po vanjskim znacima, a i potom mnogo zaključuju gdje se sastojine nalaze, u kom kraju, odnosno predjelu naše domovine. Poznato je, da su bukove sastojine predjela Bilo gora, Garjevica, Psunj, Papuk i Krndija prvorazredne, da imadu jako malo srdce i da daju prvorazredan material bilo za preradu bilo za izvoz. Bukove šume tipa naših prašuma po Bosni, Lici i Gorskom kotaru imadu veliko i dosta obojeno srdce, pa su kao tehnički material manje vriedne. Time nije rečeno, da nema ni u ovim krajevima dapače vrlo dobrih i vriednih bukovih sastojina sa svim odlikama prvorazredne bukovine. Šumski radnici nikada ne kušaju cjepivost bukovih stabala pomoću iveranja, špananja, već jedino opisanim metodama, a te su im podpuno pouzdane. Naprotiv kod četinjača nema pouzdanih znakova za ciepivost stabala, pa radnici odnosno štetočine! izbijaju ivere pomoću kojih ustanovljuju cjepivost stabla, pa su na žalost sva vriednija stabla u našim sastojinama jele i smreke na ovaj način oštećena. Kod ciepane bukovine vide se na površini sržni trakovi, pa čim su ti traci dulji odnosno deblji, tim je vriednost robe veća, jer se je stablo dobro ciepalo, drvna vlakanca nisu kod tesanja presjecana, pa je time otpornost osobito kod vesala i vratila veća. Obzirom na jako veliki odpadak drva kod preradbe bukovine na ciepanu robU: danas se uobće ne izplati bukovinu ciepati, kad danas daleko bolje izkorišćenie i daleko veću vriednost polučujemo, ako bukovinu na pilanama prerađujemo, bez obzira da li imade veliko i jako obojeno srdce. Ako uzmemo, da kod ciepane robe ima najmanje ../. odpadka, a tek se izkorišćuje oko 30"/o drvne mase, odmah se opaža nerentabilitet, bukvu prerađivati na ciepanu robu. Prerađivati bukovinu na ciepanu robu preporučuje se samo u takovim slučajevima, gdje nema izvoznih puteva, gdje nije moguće na drugi način robu iz šume odpremiti nego samarima, ručnim saonama i t. d. a uslov je, da se dotična stabla iz kojih bilo razloga moraju iz sastojine odstraniti. Reasumirajući izloženo dolazimo do zalcljučka, da su bukova stabla sa znacima cjepivosti manje, a stabla bez znakova cjepivosti više vriedna obzirom na današnju \eleobrtnu preradu i uporabu bukovine. ZUSAMMENFASSSUNG In dlesem Aufsatze stellt ^der Verfasser auf Grung eigener Beobachtung dar, wie man mit Slcherheit den Qualitatswert´ eines stehenden Buchenstammes oder eines Stiickes gespaltenen Buchenholzes bestimmen. kann. Dlese Einschatzung wird nach den Markstrahlen durchgefuhrt. Wenn sich die Markstrahlen auf dar ab°:ehobenen Rinde in lockerer Stellung hoher Strahlen ausserst (Abb. 1.), so ist das Holz eines solchen Stammes spaltbar, gleichzeitig- besltzt jedocli eln solcher Stamm auch einen grossen Kern. Umgekehrt sind Stamme mit zahlrelchen, unregelmassig verteilten Markstrahlen unspaltbar, haben aber einen kleineren Kern und sind demzufolge als Schnittholz wertvoller. (Abb. 2.) Gespaltene BuchenholzstUcke mit wenigen jedoch langen und breiten Markstrahlen stammen vom spaltbaren Holz ab und sind in vollem Masse vervvendbar, da die Holzfasern nicht durchgeschnitten sondern nur auseinander geruckt sind. 226 |