DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1944 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Za kvašenje upotrebljavaju se jame 3—4 m duge, 1,5—2,0 m široke i 1,0—1,2 m duboke, koje su unakom ozidane pečenom opekom i cementnom žbukom, dok su podovi samo popločeni opekama, da oi se suvišna voda mogla ociediti. Jame mogu biti i obložene 10—15 cm debelim otesanim gredama. Ove se jame poredaju obično u jedan red i to tako, da se lako mogu snabdjeti dovoljnom količinom vode. U jamu se najprije nabaca 30 cm debeo sloj gline, onda mora u nju da siđe radnik, da motikom razbije sve veće komade gline i da je pojednako razastre. Tada se taj sloj više puta polako zalieva vodom, da glina može vodu upiti u se. U istu S3 svrnu glina na više mjesta i češće probija štapom. Tako se reda sloj na sloj, dok se jama ne napuni, pa se onda sve to zalije vodom tako, da nad glinom ostane 5 cm dubok sloj vode. Ako je potrebno, da se glini primieša piesak onda se piesak dodaje svakom pojedinom sloju. Kvašenje traje 2—3 dana, ali najmanje 24 sata. Glina je podpuno razkvašena onda, kada se među prstima može jednolično razmazati. Postne gline se brže nakvase od mastnih glina. Za ručno> oblikovanje opeka mora se upotrebiti bolje razkvašena glina, nego za oblikovanje opeka strojevima, ali se mora voditi račun o tome, da se u manje razkvašenoj glini stvaraju slojevi, i da opeke tako lakše dobivaju strukturu, uslied čega nakon pečenja razprsnu. Veličina i broj jama ovisi o svojstvima gline i o dnevnom potrošku. Najzgodnije je, ako se svaka jama može jedanput dnevno izprazniti i odmah opet napuniti. Treba dakle toliko jama, da se glina prema svome sastavu može dovoljno dugo kvasiti. Ako je dnevna potreba gline veća, mogu se jame povećati, ali dubina ne smije biti. veća od 1,5 m, jer se inače materijal teže izbacuje. Ako zbog manje potrebe gline treba jame smanjiti, onda se u prvom redu smanjuje dubina jama, tako da se radnik može uviek slobodno kretati po dovoljno prostranoj jami. Kod poljskih peći ili prolazne proizvodnje postupa se često jednostavnije. Što više usitnjeni materijal zalijeva se vodom na samom mjestu odkopavanja i tako se ostavi neko vrieme prije nego što će se početi gaziti. Ako su slojevi nejednolični, onda se odmah na mjestu odkopavanja izmiješaju, a ujedno se odstrani i veće kamenje i žilje. Često i veći pogoni zalijevaju gline vodom na ovakav primitivan način na samom mjestu odkopavanja ili čak istom pred samo priređivanje na strojevima, što- svakako ide na štetu samog proizvoda. Iz jama za kvašenje dolazi glina kod manjih pogona na posebna mjesta, da se izgazi, te da se tako sve čestice, koje se u vodi još nisu raztvorile, pri gaženju razgaze i raztvore, masa izmiesi i načini posve jednoličnom i plastičnom, a ujedno da se i sve štetne primjese odstrane. Ovakva gazilišta su ravna, popođena mjesta od 2,5—3,0 m u četvorinu, kadkada 30—50 cm udubljena, a naokolo su ograđena 1,0 do 1,3 m visokim zidom ili ogradom. U tim zidovima ili ogradama su motke, za koje se radnici pri gaženju drže. Gazilišta se prave u blizini mjesta oblikovanja opeka, da se priređena glina ne mora daleko nositi. Računa se, da pri brižljivom priređivanju gline odpadaju na jednog majstora, koji oblikuje opeke, dvojica radnika (blatara), koji glinu gaze. Na gazilištu se razastre 8—10 cm debeo sloj gline, koju blatari bosim nogama kratkim koracima gaze i to najprije u jednom pravcu, onda po izgaženim izbočinama, zatim popreko i natrag, pa dijagonalama i natrag. Onda se glina prevrne i ponovno se izgazi na isti način. Pri gaženju osjećaju blatari pod bosim nogama svo kamenje i tvrde grude, koje se nisu razkvasile. Te primjese moraju radnici rukama izvaditi i izbaciti. Po izgaženom sloju razastre se onda drugi isti tako debeo sloj, koji se na isti način izgazi kao i prvi, i tako debeo1 sloj, koji se na isti način izgazi kao i prvi, i tako dalje redom, dok izgažena glina ne bude odprilike 30 cm debela, jer radnici po debljem sloju težko gaze. Mastna se glina mora mnogo duže gaziti, nego postna, jer je manje plastična. Iz ovoga razloga se obično postna glina razgrne i gazi u debljim slojevima od mastne. Ako glina pod nogama postane suša, jer dosad neraztvoreni komadi upiju izgaženu vlagu, mora se ponovno zalievati, da ne izgubi svoju plastičnost. Ako se razgažena odnosno priređena glina ne može odmah preraditi u opeke, mora se uskladištiti u klinkerom ozidane 3,0 m duge, 1,5 m široke i 1,25 m duboke jame, koje se mogu pokriti. Uskladištena glina mora se također od vremena do vremena zalievati. Za proizvodnju criepova nije ovako pripremanje glina dovoljno. Proces gaženja je onda mnogo složeniji. Najprije se na opisani način izgažena glina ostavi najmanje 24 sata, da nabuja, onda se nanovo prerađuje i to ne samo gaženjem nego i opetovanim udaranjem velikih komada o sto i zbijanjem u gomile. Napokon se glina žicom reže u tanke listove i iztriebe sve primjese. 18 |