DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-12/1944 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Ing. FRANJO KANCELJAK, Zagreb: TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CELULOZE, DRVENJAČE I PAPIRA DIE TECHNOLOGIE DER ZELLULOSE, DES HOLZSCHLIFS UND DES PAPIERS POGLED NA KEMIJSKO-TEHNOLOŽKU PRERADU DRVA Nedostatak sirovina u papirnom obrtu zabrinjavao je već i u srednjem vieku tadašnje majstore papirnoga ceha, te su već i oni pokušavali organizirati sakupljanje tekstilnih odpadaka. Stalnim povećavanjem potrošnje papira rasla je i potreba sirovina, a pronalazkom papirnoga stroja 1799. god. po Francuzu R obertu , papirni obrt pretvarao se postepeno u veleobrt, a time postaje i potražnja za sirovinama sve veća i veća. To pitanje bilo je djelomično riešeno pronalazkom proizvodnje drvenjače po tkalcu F. G. Kelle r u 1843. god. u Saskoj, ali tek bolje riešenje pronađeno je iznašašćem proizvodnje celuloze natronskim načinom 1875. god. po H o u g h t o n u, te sulf atnim načinom 1884. god. po D a h 1 u. Pravi tek uspjeh u pitanju sirovina proveli su A. Mitscherlieh, te Ritter-Kellne r iznašašćem sulfitne celuloze djelovanjem kalcijevim kiselim sulfitom na drvo. Tim pronalazkom započela je zapravo neprocienjiva vriednost drva kao izhodišne sirovine za kemijsko-tehnoložku industriju, a celuloza je postala temeljem za čitav niz mnogobrojnih proizvoda dobivenih kemijskim putem. Drvo se sastoji u glavnome skoro polovicom iz celuloze, a polovicom od inkrusta, i to lignina, smole, proteina, masti i pepela. Ovi inkrusti pokazuju osebinu da nisu postojani prema stanovitim lužinama i kiselinama, dok celuloza jest. Na tome se osniva dieljenje inkrusta od celuloze. Kuhanje se vrši pod tlakom i toplinom od 130—140°C, a traje različito, već prema veličini kotla, vrsti drveta i kakove će vrsnoće biti dobivena celuloza. Tlak i toplina u kotlu pospješuje reakciju, čiji svršetak nastupa u času, kad inkrusti pređu u otopinu. Ta se otopina po svršetku reakcije izpušta, i naziva se odpađnom lužinom. U kotlu ostaje celuloza, koja još uviek sadrži veći ili manji postotak inkrusta, naročito lignina, a taj daje celulozi veću ili manju tvrdoću. Tako dobivena celuloza podvrgava se dalje mehaničkom čišćenju od kvrga, pieska i slično, te im ade žućkastu ili crvenkastu boju. U toj kakvoći celuloza je uporabiva u proizvodnji papira omotnih vrsta, kao i onih na koje se ne polažu osobiti zahtjevi u pitanju ljepote boja. Da se postigne potpuno čista celuloza, t. j. , potpunoma oslobođena od inkrusta, te da celuloza dobije bieli izgled, podvrgava se oksidačnom bieljenju klorom. Kemijskom reakcijom koja tim procesom nastupa, otapaju se i posljednji ostatci inkrusta, a time dobiva celuloza bielu boju. Tako postignuta boj a j e važn a u industriji papira za sve one papire, koji po svojoj kakvoći zahtjeva ju liep izgled, dok odstranjenje inkrusta važna je činjenica u onoj grani vele obrta koji prerađuje celulozu dalje u naročit e svrh e kao celuloznu vunu, umjetnu svilu, celuloznu vatu, strielnu celuloznu vunu itd. Za dobivanje celulozn e vun e utvrđena su dugogodišnjim iztraživanjem tri načina. Jedan od njih je viskozni postup, kojim se izrađuje oko 80-85°/o svjetske produkcije celulozne vune. Kod toga procesa prelazi celuloza utjecajem razređene natrijeve lužine u alkali-celulozu, na koju se djeluje ugljičnim disulfidom te se dobiva celulozni ksantogenat, koji se otapa u natrijevoj lužini i daje viskoznu žilavu tvar. Drugi način temelji se na postupu otapanja celuloze u otopini bakrenog oksida i amonijaka. Ta je otopina tamno modre boje i poznata pod imenom Schweitzerovog reagensa. Trećim načinom djeluje se na celulozu sa octenom kiselinom i octenim anhidridom. Ovako dobivena acetat-celulozna vuna upija manje vode nego ovčja vuna i sadržaje oko 45% celuloze i 55% octene kiseline. Radi svoje odlične kovrčavosti, nizke specifične težine i sposobnosti da upija malo vođe, smatra se najvrednijom među celuloznim vunama, ali radi velikih proizvodnih troškova izrađuje se u malim količinama. Da se dobije približna slika porasta proizvodnje celulozne vune, mora se navesti da je njezin početak bio u 1926. 154 |