DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1946 str. 37     <-- 37 -->        PDF

^^ sti^uhne-U.itf^igjLjatiasti


ING. MIRKO ŠUŠTERŠIC: TABLICE ZA ENOMERNE SESTOJE


IN DEBLOVNICE. LJUBLJANA 1946.


Avtor nam navaja v tej svoji drugi zbipki tabel — prva je bila opisana v


Sumarsikem listu 1946 str. 180 — podatke prvenstveno za enakodobne in čiste sestoje,


medtem ko so bile prve tablice namenjene neenakodobnim mešanim gozdovom. Enako


..... v prvem zvezku so zgrajene tuđi te tabele po debelinskih in ne po starostnih
razredih. V posebni brošuri, ki je tabelam priložena, utemeljuje avtor upravičenost
svojega sistema z ugotovitvijo, da faktor čas pri statičnem računu tridimenzicnaine
gmote ni merodajen. Prednost pa je dati tabelam razporejenim po debelinskih razrezih
zaradi tega, ker delo taksatorju olakšaj o in poenostavijo.


Tabele so razdeljene v tri dele. V prvem delu (A) so izračunane zaloge lesa
in visine prirastka po desetinkah zarasti za simreko, jelio, bor in buicev, razčlenjenje
V pet bonitetnih razredov. Te tabele kažejo ustroj sestoja kot statičnega, mirujočega
lika.


Drugi del tabel (.) navaja podatke za glavne in izločane sestoje istih drevesnih
vrst in bonitet. Njih namen je prikazati sestoje kot progresivno razvijajoče se tvorbe.
Tretji del knjižice obsega deblovnice (masne, debelne tabele) od 11 cm prsnega


premera navzgor, zopet za smreko ,jelko, bor in bukev petih bonitet.


Jasen in lahko čitljiv tisk tabel odgovarja svrhi knjige.


Naročila na tablice z razpravo prejema avtor, Ljubljana. Mariborska ul 17a,
telefon 25-68, ali Poljanska cesta št. 2/11, soba 42. Cena je 45.— Din.


Ing. VIKTOR NOVAK


ING. VLADISLAV BELTRAM: »MELIORACIJA KISLIH ZEMLJIŠČ«


MARIBOR 1946.


Pod ovim nazivom Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva Narodne Republike
Slovenije je izdalo brošuru od 35 stranica pisanu na slovenskom jeziku.
U ovom se knjižici razmatra pitanje popravljanja siromašnih kiselih zemljišta.
U ta zemljišta spadaju silikatna tla sada pod vrištinama i crvene kraške ilovače


(t. ZV. crljenice).
Autor predlaže jedan vrlo jednostavan, jeftin i efikasan način popravljanja ovih
tala. Ova tla trpe na pomanjkanju vapna — važnog sastojka za razvijanje biljnog
pokrova, prema tome treba ovim tlima dodati vapna. Ovo se može učiniti, dovažanjem
prirodnog vapnenca ili dolomita iz okolnih krajeva, gdje ga ima u velikim
količinama. Autor dokazuje, da to nije novo, jer to seljaci na Kordunu već odavno
rade, oni to nazivaju »pjeskanjem« ili »šodranjem« zemlje.


Ovo se »pjeskanje« vrši na dva načina: rasipavanjem vapnenca po polju, kao
obično gnojivo ili metanjem vapnenca u jamice. Autor preporuča ovaj posljednji način.
Bilo bi od velike važnosti za podizanje poljoprivrede da se organizacija pjeskanja
postavi na široku bazu, jer bi mnogo pridonijelo materijalnom pojačanju ovog, sada
pasivnog kraja.


Donašanje vapna na kisela šumska zemljišta isto je tako važno. U šumama
pravilnog uzgoja, tlo se sačuva u dobrom stanju, ali čim je šuma devastirana, tlc se
degradira, stvaraju se kisela sirova šumska tla, na kojima se mogu razvijati samo
vrijes ili borovnica. »Sodranje« takovih tla čak i u mahm količinama moglo bi mnogo
i za dugo poboljšati stanje tla i pomoći prirodnom pomlađivanju — šumskog drveća.
Ovo »sodranje« je od naročite važnosti za mlade sastojine, jer starija stabla mogu


219